Полицијски гласник

КРОЈ 3

23

Живан Недел>ко 6. Недељко Митровић из Ступнице, за иста дела која је и Живко починио сем крађе пушке, осуђен је на 20 година робије у тешком окову. (Наставиће ое).

П 0 Т Е Р А. Божидар Богићевић, осуђеник београд. казненог завода (Бр. 548), побегао је 17. ов. мца. у вече са рада из Љубичева. — Божидар је родом из Кусадка, ср. јасеничког окр. подунавског, има му 30 година, стаса је средњег, у лицу сув, смеђ, по глави ћелав, на темену има белегу од убоја, носа и очију великих, ћосав, уста малих и зуба широких. Има и падајућу болест, која га сналази у две недеље једанпут. — Осуђен је.' на 12 година робије, зато: што је ноћу између 20. и 21. сентембра 1893. године, у друштву са још тројицом напао на кућу Милоша Петковпћа из Придворице, у намери да га опљачка,

»Заиста, то су просјаци, и ништа друго до просјаци, па и они хоће један пут да проведу веСело ноћ! (< »А новац за то? (( »Драги господине Л. (( рече ми сад а-репт озбиљно, »ја не знам, колико новаца носите ви собом, али смео бих се кладити, да већина оних у сали, које ви назвасте иајсиромашнији од свију сиромаха, имају више у своме џепу, иего ли ви у своме, иа било да су то зарадили данас или прошлих дана. Просјачење — о, тај се р,ад врло дебро плаћа у Паризу! Пре неколико година умро је отац Антоније, познати варошки просјак; био је мали, закржљан, грбав, и кад су га једно јутро затекли мртва у својој одаји, хтели су га сахранити на трошак варошке општине. Али један његов нећак тврђаше, да он мора имати новаца, свуда их је тражио, и кад су га хтели метнути у сандук, шта нађоше на његовим леђима? —^ 96.000 Франака у државним папирима, ето, то је сачињавало његову грбу! Неки други просјак оставио је са собом 80.000 франака, у жељезничким облигацијама, и то сакрио их је у некакву буђаву торбу од сламе; једна просјакиња оставила је 'за собом после евоје смрти 140.000 Франака у државним папирима; један тако звани инвалид, који никад није ни примирисао барут, оставио је 70.000 Франака. Изгледа, да је најбогатији нросјак био „сиромашни стари слепац,® к,оји је годинама стајао пред баштом хотела Гонтрана; њега је водила увекједна пудла, биоје сав одриан, слепе очи увек је управљао небу, а на некаквој плеханој Фрули изводио је веома жалосне тонове. Кад је удавао своју кћер за једнога нотара, дао јој је 300.000 Франака мираза. Имао је своју кућу, у њој је »сивео веом«, раскошно, као што су ми причале многе његове »колеге," а често је узимао и ложу у опери, јер он никада и није ослепио. По неки просјаци „раде,) само зими, а лето проведу веома комотно на селу. (( (Наотавиће ое).

Т Р А Ж Е 0 Е. Петра Јовановика, родом из Бугарске, бив. слугу Калче Стојановића, баштована из Алексинца, тражи крушевачки првостепени суд актом Бр. 1 1623. Пронађеног треба стражарио спровести поменутом суду, или Управи града Београда с позивом на Бр. 1076.

ИЗ П0ЛИЦЖЈ0К0Г А1БУМА.

али му та намера није испала, за руком, јер у треиутку, кад је овај иодметуо цртак да одвали врата од собе, 'Милош га удари сикиром по глави, од ког ударца овај падне онесвешћен и другови га однесу не извршив намеравани злочин. За Божидаром се наређује потера. Ухваћеног треба стражарно спровести Управнику Државне Ергеле у Љубичеву с позивом на Бр. 126. или Управи града Београда на Бр. 1313. Моли се она власт којој испадне за руком да бегунца ухвати, да о томе извести и уредништво. Милана Поиовића — Ченгика, бившег момка месарског тражи начелство окр. ва.шевског актом Бр. 12465|98. Он има 22 год.. стаса је омаленог. у опште је цриомањаст. Пронађеног треба стражарно сировести поменутом начелству или Управи града Београда с позивом на Бр. 1258. Михел Цуиник, порески чиновник из Коломеје у Аустрији, проневерио је 10.000 круна и иобегао у свет. Аустријска власт, држећи- да је Михел отишао амо у Србију, или другу коју државу на Истоку, послала пам је његову слику и молила нас, да је дамо јавности иреко нашега листа. Цупник је средњег раста, дежмекаст, косе и обрва црних, бркова кратких црних, лица округла, носа малог кратког, чела високог. Говори : нољски, немачки и рутенски. Ко ма што сазна о овоме бегупцу, пека достави усмено или писмено Управи гр. Београда или уредништву »Иолицијског Гласника."

(нАСТАВАк) 5. Живко Павловић из Ступнице, за покушај разбојништва у кући Обрада Станишића, за крађу пушке Јеврему Катићу из Слатине и опасну крађу извршену Миловану .Тосићу такође из Слатине, — осуђен је на 15 година робије у тешком окову. Он је и раније био осуђиван за опасну крађу.