Полицијски гласник

БРОЈ 5. г У ВЕОГРАДУ СУБОТА 6. ФЕБРУАРА 1899. ГОДИНА III. ОУР ОУ 050 С/УЗ С/ >Р"оро "'о уГоб О" С/уО 050 ОС О ОУ О^о ООО ООО ОбО ООО С/У5 с«00 С/УЗ Дсо 050 оео 050 ОбО ООО 0*УЗ ооо с/>о ооо ООО ОУО ООО ООО С/7Р с«оо ОУД ОбО суго СУУО ОУД О&о ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С1с о С/>о "о ^О ОУ0~О9О Објр ОУР ООО С/уО 050 О УР ООО ОООр уО ОУ: О&О 'сбОС^ 5"о>У1"оур' оур" ОС О ООО ООО ОСО ООО ОУГОУО 09 0 ОРО ООО о5о 0?0 ОУЗ 060С />0 09о "090 ОО О (»О о &о С/Л ОУО (У^ГО ОО О?О О>О О ЗООСЈО »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излааи једанлут иедељно. По потреби бићо ванредн-их бројева. Претидата се шаљс уредииштву у Београду »Краљсв трг« до Уираво града Београда, а у унутрашњости к-од овлашћених свуиљача или на иошти. Цена јо листу: чиновницима, учитељима, званичмицима, ошптинским писарима и осталим званичнидима у оиште годишње 12, иолугодишњо 6 дииара. Гостионичарима и механџијама иа унутрашњости годишњо 16, лблугодишње 8 динара. Жаидармима годишње 8, -полугодишње 5 дииара, пу ови се по овој цепи могу иретплатити само преко снојих командира иолицијских односно пограничиих одрода. Надлоштвпма у опште 20 динара на годину. За иностранство: годшпње 24, полугодишњо 15 динара. Поједипи бројеви »Полицијског Гласника« но продају се. Писма само плаћепа примају се. 1'укописи ие враћају се. Огласи но погодби. •УОО У5Р У>0 С/5Р УУГ ■УУ5~Г>УР УУР УУР УУГ .уур У5Р УУО С/УР С/>0 С/уО ООО 'ОУР ООТООТ С/5Р ООО ОО-З 000 С/УО С/УО 050 С/У5 ОУГ> С/5Р <УУР (У50 С/бО (УУР (УХ) С/УР (УУРЈУУг''

ГРАЂАНИМА ОКРУГА КРАЈИНСКОГ Драга браћо, Један од најлепших украса човекове душе јесге захвалцост, коју оп осећа и гаји према ономе, који му какво добро учини. Ио већој готовости, да се та захвалност свагда и носведочи, и бризи, да се она што више учврсти и развије, цени се и племенитост душе. Наш народ, парод српски, можемо с попосом рећи, вазда је и обилно давао доказа свога признања и своје захвалности према свакоме, који му је ма какво добро учинио. И кад је он то чинио и чини према обичним добрима и према и најмањим услугама, колика ли је онда, и колика тек треба да је захвалност његова према Ослободиоцу своме петвсковпог ропства; према Оцу и Творцу пове српске државе... Ослободилац наш, Отац и Творац пове државе наше јесте као што нам је свима зиано, Кнез Милош Велики, Обреновић Први. Он нас је избавио петвековног ропства; Оп пам је дао слободу; Он нам је створио државу. Једном речју, све што данас имамо, створили су нам Ои и Светли потомци Његови: Кнез Михаило, Краљ Милан п Витешки Краљ наш Александар Први. Велики је, браћо, дуг, што ми сви дугујемо Ослободиоцу своме Кнезу Милошу Великом! Дуг тај могу искупити само никад и ничим пепомућена, нити на странпутицу заведена, права сииовља љубав и оданост иаша према Узвишеном потомку Његовом, Светлом и Витешком Краљу нашем Александру Првом; само слушање речи Његових, вршење заповести Његових, идење стопама Његовим и путевима, којима нас Он упућује. Али округ наш дугује, сем других и нарочити дуг захвалности Кнезу Милошу Великоме; јер Он је, мудрошћу Својом, округ овај ослободио а није ни једна пугака плапула; није пи један једини сип његов погинуо ; није ни једна једииа мајка или сеја закукала. Да би дали и видап знак неизмерне захвалности своје према своме Ослободиоцу и Оцу и Творцу своје пове Отаџбине, грађани града Неготина, скупили су се данас у всликом броју и одлучили: Да народ округа крајинског путем добровожних прилога подигне у Радујевцу Споменик Кнезу Милошу Великом. Спомсник тај биће на оном светом месту у Радујевцу, на које је Милош Велики, на данашњи дап, пре равно 40 година, (I I. јануара 1859. год.), стао и целивао га нри повратку своме из Букурегата у Србију п на нресто ; а по том, нуп очипске љубави према Створу своме, поздравио оцеве нагае овим речима: „Драга бра+40 моја! Ево међу вама опет вашег „Старог Господара Милоша," који сузама радости облива ону исту зем/ву, коју је заједно с вама крвљу откупио."*) Скуп овај изабрао је и одбор од потписаних и ставио му у дужноот да се стара о прикупл^ању прилога на ову нлемениту и свету сврху и о извршењу ове патриотске жеље његове. Извршујући ту одлуку скупа, одбор овим излази пред све грађане округа крајпнског, пред све свештенике и учитеље,

пред све еснаФе и удружења у њему, и моли их, да сваки приложи на ову племениту и патриотску сврху, колико ко може и милује. Ио одлуци скупа, прилози ови примаћс се само од грађана округа крајинског и од оних, који су у њему рођени или су дул^е времена у њему живели. Скупљене прилоге треба предавати на призниницу благајиику одбора г. Станоју Нецићу, трговцу. А за прикупљање ових по местима извап Неготина, одбор ће поставити своје поверенике или ће пододборе 'образовати. Имеиа приложника и суме прилога, обзнапиће се преко иовииа, а по свршетку овог пуиог части посла свог, Одбор ће издати књигу Споменицу, у којој ће такође, сем осталога, бити штампана и имена свију приложиика и коју ће бесплатио добити сваки који приложи десет динара. Па носао, дакле, браћо! По.журимо се и прилажимо сви на ову свету и патриотску сврху, и покажимо, се захвални и достојии синови славних предака својих! 11. јануара 1899. год. у Неготину. Предсвдник Одбора, Благајник, Начедник окружии Станоје Неци& ^ Михаило Ковачеви.!, трговац Потиредседници: Деловођа, нотпуковник Антони : ]е М. Макоиб Свет. ИсаковиЂ. новдиоинрани учитељ ирота окружпи, Јован Станојевић ЧЛАНОВИ: Јоиаи Мишић, председник оиштине немтанске; Жиливоје БашиК? окрузкни школски надзориик; Дии. Сечаиски, адвокат; Мита Мило" вановић, трговац; Вудимир II. Маршићаишг, адвокат; Димитрије Сто" јановић, трговац; Јоваи Исакопић, трговац; Теика Дуцик, трговац! Никола Димић, трговац; Станоје X. Стаиковић, трговац; Илија Мо" крањац, стодар, и Мита И. Стојаиови!., трговац.

*) Прокламација Кнеза Милоша Великог од 28. јануауа 1 859. годино.

0 ТРАГОБИМА (ИАСТАВАК) Сва та иосматрања имају -само оида вредности, кад се прибележавају и систсматски сређују, да би се у случају поновног испитивања по тој ствари могла извршити контрола. За све треба пропаћи узроке. Посматрање треба да је тачпо и свестрано. Кад н. пр. при врло великим корацима опазимо, да је задњи ћошак потпетице дубоко улазио у земљу, то можемо тумачити двојако. Ако је цео траг, који иснитујемо, такав, т.ј. ако на сваком кораку наилазимо на потпетице веома удубљене у земљу, то је опда дотични имао особину таквог хода. А ако се пак само у неколико корачаји наиђе на удубљење потпетице, онда можемо рачунати, да је то траг човека., који је само тад корачао крупним корацима. Наука о траговима, као што смо већ помињали, још је у зачетку, те су потребна многа и многа посматрања и огледи. Према томе прикупљањем материјала за трагове иследник ће ст^ћи у томе погледу огромну спрему; он ће боље читати трагове но они, који се о њима нису иитересовали. Ко год би се хтео том стварју бавити, мо>ке да и сам чини студије