Полицијски гласник

34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСГШК

БРОЈ 5

на намерно учињеним траговима. Те студије могу се чиннти свуда, где год има згодне подлоге: Фине ирашине, нолусасушеног блата, а најбољи је, пак, танак, свезк или влажан снег. Дакле на ма којој од тих материја производе се трагови на разне начине: стојећи, у ходу (лагано и брзо), у трку и скакању. За тим: у равни, уз брдо, низ брдо, без бремена и с бременом, кад смо одморни и уморни ит.д. Сваки од тих трагова ваља добро и нодробно ироучити и тачно сравнити с осталима, треба видети шта мођу њима игаа заједничког и у чему се једни од других разликују. Нар очиту пажњу треба поклањати отисцима босих иогу, који се отисци могу дуже одрлсати ради уноређивања. Они се најбоље производе на хартији, коју треба малим чавлима приковати за под. Ако није ириковапа, при сваком кораку дижемо је у вис, те отисци постају нејасни. За тим се узме једна лимана тепсија, тако од 30 до 40 см. дужине, 20 см. шириие. па се оида у п.у метне парче сукна, Филца, пресавијеног платна ит.д. и навлажи каквом земљаном бојом, н. пр. печеном тера ди сијена,, каслерском земЈБом ит.д. које се боје могу добити за неколико пара за многобојие огледе. Та материја измеша се с лојом и метне се мало гумиарабике, тако да та смеса постане као глицерин, уље ит.д., а за тим се та боја сипа на крпу у тепсији тако, да крпа овлажи. Теисија се метне на под, па онда се босом ногом ступи на бојадисапу крпу, а за тим на хартију. Ти се огледи, као што смо већ помињали, чине на све могуће начине: у ходу, сгој&ћп, трчећи ит.д. Нога се влажи сваки пут, чим се боја на нози разгази. За тим не треба сметати с ума, да сваки траг ваља одмах прибележити, како је нроизведен (у ходу, стојећи ит.д.Ј, као и карактеристику онога који траг производи н.пр.: »Човек у тридесетој години, 180 см., врло сналтн, има дугачке ноге." Ј1сто тако треба тежити, да се добију отисци и других људи различитог доба и иола, а главну пажњу обраћати на лица, која у ходу имају нешто ненормално (рамљу, подскачу, вуку ноге, кривоноги су ит.д.]; Требало би да сваки иследник има што је могућно богатију збирку таквих отисака, који се могу очувати и не бришу се. Кад наступи какав озбиљан случај, он чини упоређења с егземпларима своје збирке и тако на врло просу и поуздан начин може доћи до резултата, до којих ипаче не би дошао. Да наведемо овде једну белешку, која је изишла у једним немачким новинама и из које ћемо видети, докле човек може дотерати у ироучавању трагова. Наравно да ми сад тиме нећемо да кажемо, како би требало да иследник дотле дотера, али мислимо, да ће бити занимљиво знати, докле је достигла вештина посматрања трагова. Ево те новинарске белешке од речи до речи: »Главно богаство урођеника у Индији а нарочито у близини великих река Индуса или Гаигеса, састоји се у стадима коња и волова. Никакво дакле чудо, што се код н.их развила са свим чудна индусгрија, на име крађа коња и волова. Ако лопове не иојуре одмах, оида је више слаба нада, да ће се, као што се Индијанци изражавају, коњски или воловски реп икада више видети. С тога се обраћају на кога трагача. Ти л>уди пз Карпутале ирави су ужас не само за лонове, већ и за све друге злочипце. Као и сваки друштвени стале^к У Индији, тако и овај ограничен је на једну одређену касту, која наследпо прелази с оца на сина. Има трагачких породица, које се поносе својим пореклом више но и један племић у Европи. Који — т.'ј. тражиоци или гониоци — већ се као деца воде у лов на разбојнике и брижљнио спремају за тај опасни заиат. Њихца способност и издржљивост за највеће су дивљење. Вешт трагач познаје из готово пеприметних знакова, како је гоњени бежао, где се одмарао и колико, да ли је био уморан, шта је уза се носио и хиљаду других ствари. Пре кратког времеиа писац ових редака имао је прилике, да личпо гледа једног Који-а на послу. Једне ноћи беху нам покрадене хаљине и рубље ; према томе ја сам хтео да једном пробам вештину трагања Који-а. Лоповски траг је нађен брзо, и сад је насгао прави лов, идући трагом, које моје очи, ма да нису од најгорих очију, не могаху видети. „Ево овде," рече Који, показавши готово на пеколико готово иеприметних стопа, »лопов се неколико тренутака одмарао; он носи два свежња. Овде се опет одмарао, али сад дуже. (< Тако смо цео дан ишли трагом и пред вече смо одиста ухватили лопова, који је дшслио, да је обезбеђен. У већини пак случајева то трагање скопчано је с огромним тешкоћама. Докле Који папреже сву

снагу, да лопова ухвати, овај је такође доста пута лукав и покушава све, да траг забашури. Пошто је један део превалио пешке, он обавија ноге крпама, јаше неко време на волу, иде натрашке или корача потоком или реком. Али све то неће помести доброг трагача; удаљење се не урачупава у тешкоће. Ја сам недавно у Кашмиру чуо за један случај, да је један Који гонио једиог убицу преко три стотиће километара и напослетку га нашао у затвору неког малог села, где је ухваћен у некој крађи. Дешава се често, да убице учине какав мањи злочин да би избегли гоњење ових Који-а а и извукли се испод казне. Понеки Који је просто славап због свог познавања места. Он познаје траг сваког човека у извесној околиии, као год што ми памтимо људе по лицима. Једнога даиа украдено је махараји напуртанском неколико драгоцених накита. Дозваше Који-а, који, пошто је траг нашао, речемирно: то је тај и тај; и одиста нађоше означеног човека баш у часу, кад је хтео да украдене ствари иретопи. Другог дана извршена је једиа друга нокрађа. Изгледало је да Који, који је дозват, нознаје траг, али он не хте казати име лоиова, ма да су му се урођеници смејали због његовог неусиеха. Пуким случајем дознам доцније, да је лоиов био његов р.ођени син. Да наведемо још један нример колико су Који вешти трагачи : Један Који гонио је неког злочинца до обале реке Бијаса. Ту је изгубио траг, пошто је недавно махараја с две стотипе људи пратње прешао преко те реке. Код толиких трагова изгледало је немогућно, да се нађе траг за којим се дотле ишло. Па ипак реши Који, да не одустаје од своје потере. Да би траг боље уиамтио, вратио се неколико миља старим трагом, затим се вратио опет к обали, превезао се и одиста између две стотине трагова нашао је траг, који је тражио, и иосле осмодневног јурења нашао је гоњенога. При трагању за украденом марвом зна Који тачно, да ли је марвинче гоњено или је на њему јахано. Ако су отисци задњих ногу јачи, онда се с поузданошћу може закључити да је лопов јахао, пошто урођеници не јашу на средини, већ позади ; ако је марвинче било натоварено, отисци ногу су у краћем одстојању један од других, пошто је корак, наравно, лаганији пего кад није натоварено. Продирањем енглеове цивилизације, која са собом носи боцу с ракпјом, добар -Који живеће још само у причама. 2. Озбиљно трагање. Само се по себи разуме, да у сваком криминалном случају, који је важнији а учинилац је непознат, ваља тачно исиитати трагове. Тако исто не треба нам понова наглашавати, да нађене трагове ваља чувати од сваког инсулта, докле се год не ироуче. Овде ћемо да иследнике учинимо пажљивима на једиу иогрешку, која се често чини. Многи иследници траже траг у неаосредној близини места где је дело изершено и Не мислећи да даље трагајтј. Ретки су то случајеви, да се баш у непосредпој близиии места, где је дело извршено, нађу употребљиви трагови, једно с тога, што је учинилац био опрезан, те их избрисао, а друго с тога, што је те трагове згазио и избрисао свет, који је ту долазио. Сви ти разлози отпадају, кад трагамо подаље од лица места. Ваљда се негде нашло парче земље, на коме г је могао остати траг, учинилац није био више тако опрезан, као у почетку, а други људи иису ваљда још били ту. Наравно што је год неки траг удаљенији од лица места све је теже доказати, да он стоји у узрочпој вези с делом. Али у главном то није тако тешко као што се мисли. Пре свега у природи је саме ствари, да злочинац по извршеиом делу већином не иде отвореним путем, већ се све крије: иде иза куће, иролази кроз врт, па онда наставља пут пољем. Тражи ли се и нађе свежа стопа, које не иде обичним путем, оиравдана је бар сумља, да је то учиниочев траг. Према томе ћемо тај траг пајтачиије проучити, пошто иајлре упитамо укућане и суседе, да није њихов и пошто пи они не могу казати чији је. Кад за тим коистатујемо, да је то траг лица које је трчало, већ смо ка ствари учинили корак ближе. Још више доћи ћемо до уверења, да је то учиниочев траг, кад констатујемо, да га је оставило лице, које је туда ходило ноКу и не иознавају/ги земљиште. То се пак може закључити по томе, пгго је дотичпи запео за какав камен и љоснуо о земљу, ударио о неки грм или се скотрљао низ какав нагиб, што се дању извесно ие би десило.