Полицијски гласник

ВРОЈ 6. У БЕОГРАДУ СУБОТА 13. ФЕБРУАРА 1899. ГОДИНА III. »р (»О СОО (У/1 ооо 0-90 (»О ООО 0<уО 050 ООО ООО 050 ОГ>0 ООО ооо 0>0 Обо боо ОбО ОбО^/О сул' (УУ^ с//з"(^"(у>0)"сло СУ50 ОУО ООО ооо ооо ОУ:' 050 СЛО С//Ј С/50 О50 ООО Обо ОСО о^о сло ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ 0Г5^ Г 0■/: а/Т' 050' ОУГ. 050 о^: ОС^'"с^СОбС ООО 050' ООО' ооо 050 О^с'огјоОСО 050 050 ООО ОбО ол О&о СОО ОСО ОСО ОСО О<У0 ООО ООО ООО С/50 ООО ОУО ООО 0-50 0<50 С/5Р С/5Р ОС-О 0>0 0-50 090 СХ>0 ОбЈО ооо ооо -осо зПОЛИЦИЈСКЕ ГЛАСНИК« издази једанпут иедељио. По нотреби бићо ванредних бројева. Претпдата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Уираве града Београда, а у унутрашњости код овдашћених скунљача или на пошти. Цена је листу: чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичпицима у онште годишње 12, нолугодишње 6 динара. Гостионичарима и мехапџијама из унутрашњости годишњо 16, нолугодишње 8 динара. Жандармлма годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цепи могу претнлатити само преко својих командира подицијских одиосно пограничних одреда. Надлештвима у оиште 20 динара на годииу. За иностранстпо: годишње 24, нодугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гдасника« не иродају сс. Писма само плаћена примају се; Рукописи не враћају се. Огласи по ногодби. УХ> >00 УУТ УХ. V/: >50 -У5С />Г ТЈГЛ> -ОО /X. >50 'У5С УУ? V/. /X уур Х/Г уу; У5Р V/: У50 УХ УУО С/5Р '-Х50 С/УР С/5Р С/50 С/5Р У50 С/50 УХ. УУГ УУГ У5С УГ-О СХ/Р СХјО ОУ)

0 ТРАГОВИМА (иаставак) Осем лекара иследнику је у ишие прилика пбтребна помоћ и других стручњака. Ако, рецимо, треба оценити трагове од ципела, чизама и друге обуће, ту ће бити најмеродавније мишљење как(!а интелигентна обућара. Он ће нам можда моћи казати, да ли се таква обућа у том крају носи, да ли је крпљвна и како, какви људи ту врсту обуће носе, како дотични дере обућу, цнр. да ли више гази на пете или на прсте итд. Шта више, мудар »шустер« (а „шустери« су готово слзи фифик .ч.уди) моасе нас упозорити на болећива места на нози, пошто они имају вазда прилика да виде како деру обу})у њихне муштерије, које имају жуљеве и разних рана на ногама. Стручњак, који у таквим случајевима доста пута може да учини најбољих услу1'а, то је иаметан, искусан ловац. Он је за то сиособан, јер је његово заним ( ање сродно овој нашој ствари. Ловац види трагове оиде, где други човек једва да примети какву брљотину; ои уме да одреди, у коме се иравцу може наћи даљи траг, ако је само ма и једну чак и нејасну стопу нашао, а што је још од веће важности: он уме да сам самцит нађе траг, који је у највећим раамацнма испрекидаи. Искусан ловац посматра још и друге околности. Он тачно упа, какап је ветар сваког часа пре извесног времена дувао и какав је он утицај имао на траг. Тако он не само да може казати, кад је овај или онај траг ностао, по шта више неће тако лако једне трагове заменити другима, који нису тачно у исто време постали ; он дакле може један траг између више других врло добро констатов.ати. За тим ловац нам може одређено казати по трагу, каго је нека ншвотиња ишла, трком или кораком. Многе и многе такве ствари може вам казати само ловац и нико други него ловац. Према томе у приликама, .где се сами не можемо номоћи, врло је добро кад имамо ири руци каквог старог, искусног и паметног ловца. Пређемо ли сад на питање, у каквим све облицима" налазе трагови, најпре морамо решити питање о траговима босих и обувеиих ногу. Аутори, који су се бавили нашим питањем, мимоилазе се у мишљењима једни од других. Тако нпр.: Ценкер г.ели, да је просто права штета, што се тако ретко налазе трагови босих ногу, по којима би се могло доносити куд и камо више закључака, док међутим Б. Шауенштајн нас упозорава, да ђон на ципелама има толико појединих белега у чавлима, закрпама итд.. да је с траговима обувених ногу мпого лакше радити иего с траговима босих ногу. Ја мислим, да ће најправилнија оценаотоме бити, кад кажемо: „Обуввна нога има вите бслега, боса нога има више физиогномије. К Дакле ствар зависи од природе Посматрача: пеки ће лакше разликовати трагове босих ногу, а неки обувеиих. Посматралац, који воли да све бршкљиво и тачно премерава, који је наклоњен математици, имаће више воље, да ради с обувеним ногама. Он ће да премерава сваки ђон и: нотпетицу, избројаће све чавле, измериће закрие итд. и тако ће добити поуздану слику стопа.ле, коју пеће тако лако изгубити из вида. Други пак посматрач, који је кадар да уочи и утуви целокупну слику, физиогномију босе ноге, лакше ће радити с босим ногама. Мерење босих ногу веома је тешка ствар, пошто су табани свуда порубљени и нигде немају углова, који би нам служили за граиице при мерењу. Према томо ваља нам тражити какве знаке

и белеге, према којима ћемо стопу мерити више отприлике Уопште ту помаже само тотални утисак, а овај нам у иоле повољнијим приликама даје праву Физиогномију, која је више пута јаснија и карактеристичиија но лице многога човека. Према томе је оно цела истина, што Масон вели, да се детаљи сваког трага од босих ногу тако разликују и да су тако карактеристични, да се увек могу различити трагови разликовати и сличан траг познати; али све то може бити само онда, кад су дотичгти трагови постали под са свим сличним ногодбама. Ако би нпр. трагове босих ногу, као што смо већ спомињали, правили с помоћу боја, сваки би се могао о томе уверити, каквих би различитих отисака начинили једном истом ногом. Кад би нпр. ногу јако намазали бојом, а за тим корачали по картону, тако званом Ко11еп-РаскрарЈег-у, прва стопа испала би сасвим иацмакаиа бојом, док би друге билесве слабије, и напослетку остали трагови испали би сасвим нејасни. Уноредимо ли за тим нрву стоиу с иоследњом, имаћемо ђаволских мука у тражењу оне »карактеристичне сличности. С( Још ће се већа разлика опазити, ако је боја била клизава. При првој стопи нога је мало поклизнула и стопа је дужа или шира, друге пак стоие, где је боје бивало све мање и нога стајала на под сигурније, све су мање. Исти резултати добијају се, кад се изаберу различите боје (тј. различите по густиии, леплшвостн итд.) или различита подлога. Кад се једном и истом иогом, на коју је иста боја сваки иут подједнако размазана, стане једном на рапав, неостругаи под, једном на глатку веома затегнуту хартију, трагови ће се веома разликовати. Према томе са свим је појмљиво, што се при огледима налазе разлнчите мере; тако је Масон кад је мерио различите трагове, које су ироизвеле ноге осморице људи, нашао да су се мере мењале : код дужине : од 9—23 мм., » ширине: од 0—8 мм., » размака: -на стопалином луку: од 0—5 мм., код нагиба стопале ирема црстима: од 0—21 мм. Али те разлике нису потекле од различитих облика, које је могла нога заузимати, ве1т иросго, ако је подлога једнака била, услед количиие уиотребљене боје.и начина, како је нога сиуштана.*) Кад узмемо у обзир све ово што је до сад речено, морамо доћи до закључка, да између трагова обувене и босе ноге влада велика разлика и да према томе у оцењивању и испитивању таквих трагова морамо са свим различито и поступати. Нпр. трагом од обувеие иоге молгемо се користити после ма ког времеиа, кад смо само тачно прибележили меру, димензију, број чавала (којих има и који иедостају), ђон и потпетицу, њин облик, закрпу ако је буде и друге белеге. Затреба ли доцније да се докаже индентичност између тог трага и стопале сумњиве личности. то се увек молсе 'учинити премеравањем, бројањем итд. Друкчије, пак, стоји ствар код босе ноге. ТДелокупаи утиса.к и ФизиогногЛија исте не могу се репродуковати ,л_ ; ! *) Масон пориче тај (( велики утицај количине боје" на траг, ма да пам сваки оглед противно доказује ; погледајте само, кад когод нри куиаи.у изиђе из воде и стане ходати по патосу купатила: првв стоие са свим босе ноге велике су и пуне, а гато год се даље иде, стогге су све маи>е и уже.