Полицијски гласник

ПОЛИЦИЛСЖИ ГЛАСНИК

Г)РО.Ј (1

описивањем, цртањем, иа ни ФотограФијом. Физиогномија босе поге може се само у неколико и за кратко време запамтити. Упоређење трага, који смо раније видели, с трагом човека на кога сумњамо, нема никакве вредности, ако први пемамо пред очима. Оба трага треба да су пам па столу пред нама, да их премеравамо и уноређујемо и небројено пута са свих Сграна загледамо, докле ирави суд донесемо. Шта више, кад хоћемо да ради уноређења узмемо отисак ноге сумњиве личности, иеоиходно нам је потребно, да пред очима имамо први согриз с1аНсН, да би објекат за упоређивање могли продуковати под, колико је више могућно, истим околностима. Већ Козе, који је своје огледе за уиоређивање представљао деФибринираном крвљу, скреће пажњу, да се на табап метне пћто онолико крви, колико је на њој било онда, кад је прави објект продуковап. Шауенштајн вели, да је то лако рећи, али тешко извршити. У ствари то изгледа тешко, алп кад се изради као што трбба, ствар се изведе колико лако толико н ноуздапо. Наћи исту подлогу, није сувише тешко: исто дрво са сличном површином, исти гладак Под, иста хартија итд. свакако могу се набавити. За тим неће бити бог зна како тенГко изнаћи, која је врста боје употребљена; у крајњем случају стручњаци ће донети суд, каквом је бојом произведен ирви траг. Сад још треба наћи количину боје; то се, пак, може посгићи продуковањем једн га низа стопа. Човек, чије стопе испитујемо, стане стопалом, која ваља да је добро намазана бојом, на одређену подлогу, тако да траг стопале буде што јачи. За тим ту премазану стопалу дигне и метне на друго чисто место, те направи други отисак, а за тим трећи, четврти и тако даље један до другог док се већ боја не пресуши и стопе не постану готово невидљиве. Сад узмемо онај траг, што ностоји као согрин ЈеПсН, и уиоређујемо га редом са свима овим стопама, бирајући ону, која нам се учини да има исту количину боје коју и оригинал. То исиада за руком врло лако и увек, као што сам се на разиоврсним огледима уверио. Природно је, да се боја, губи равномерно, ирема природи нодлоге и боје, па кад се тако при огледу изгубила, тако је морало бити и опда, кад је ориганал произведен; дакле при овом простом огледу мора се сваки иут наћи стопа, која по количини боје, тј. но јачини и јасности отисака оригипалу одговара. Да ли је за тим облик итд. исти, тј. да ли је личност на коју сумњамо индентична с личношћу, која је произвела оригинал, то је већ ствар упоређивања. Дакле опо, што се хтело нагласити, то је потреба, да се трагови — стопе — боспх ногу морају под свима погодбама чувати, док мећутим за трагове обувених ногу у многим приликама иотнуно је довољно, да се тачно измере и прибележе. Како се чувају отисци стопа, говорићемо о томе доцпије, кад дође на ред. У већинн случајева отнске стона налазимо на земљи, дрвету или камену; чим се ири трагаљу која таква потребна стопа на пекој од поменутих подлога нађе, ваља је одмах заједно с подлогом извадити, истестерисати, ископати птд. Само у иоједипим случајевима, иир. кад се нађе само мали део стопе, нпр. један прст итд. не би било иаметНо, да се квари, рецимо, цела једиа даска, погпто би могло бити довољно једно парченце, које би се вешто одцепило. Имали би још да овде опоменемо радове Гене-а Форжеа^ који је у своје време проучавао »латентне" трагове. Тврди се ово: Кад какав злочинац своју руку метне на тапет или босом погом кроз собу иде, његов зној оставља скривене трагове, који се с помоћу х-емијских реагенција могу позиати. Кад се каква хартија влажном руком додирне, на хартији се не види никакав траг; пређемо ли иосле дужег или краћег времена дотичну хартију нлочицом, која је нремазана обичним мастилом, не само да ћемо видети целу руку, већ чак најфиније детаље папиларних линија. Из тих детаља, папиларних лииија, којих има на хиљаде, могу се иозиати особени карактери сваког појединог нрста. Тако* је Форже могао са својнм огледима да утврди индвнтичност руку из отисака. Форже се у носледње време бацио на иснитивање средства, којим би се могли констатОвати отисци ногу на паркету и нрстију на стаклу. 0 (Наотавиће се).

ПОЖЦИЈОКИ РЕЧНИК, Општински послови. Су1,оље код ошитинских судова а., тужба. Суду општине крушевачкеМиливоје Савић трг. овдашњи, дао ми је свога сина Марка, ђака III разреда гимназије, 18 Јула пр. године да га сиремим за испит, који би имао полагати 16 септ. прошле године, из предмета па којима је иао као ученик 111 разреда. За ову спрему условили смо, да ми плати 120 дннара, рачунећи моју месечпу награду по 00 динара. Ја сам му оина спремио и он је испит положио. Када сам му моју условљену награду тражио, он је се изговарао, да ће ми је исплатити, све од данас до сутра, иа ено ми је ни до данас пије исплатио нити хоће да ми је плати, зато га тузким суду и молим, да га осуди да ми ову моју наставиичку награду шгати, да ми накнади илаћепу таксу и на име иарничних тротпкова 10 динара. За доказ нодпосим главну заклетву коју туженом нудим и вра!>ену примам. Осиов тужбе дуг од наставничке награде. Вредност тражења 120 дипара. Доказ главиа заклетва. 8 Јула 1898 године Мпрко Пејић Крушевац иредавач.' Бр. 3485. Одредити рочиште, на које нозвати обе иарничне стране, када ће се и овај спор извидити и пресудити. 8 Јула 1898 год. Председ. суда. Крушевац. б., белвшка. Гађепо у суду општ. крушегаевачке 20 Јула 1898 год. у Крушевцу. Белешка по спору Мирка Пејића предавача овд. противу Миливоја Савића, трг. овд. Због наставничке награде Судили су судије: вредност 120 динара. А. Милић Р. Петровић С. Трппковић Бележио писар II. II. На рочишту су обе парничне стране. На поиуду суда за равнање ниеу могли да се норавнају. Тужилац оста у свему при своме. Тужени дуг пе признаје, јер вели да му је условиу зараду одмах исплатио. Да то није учииио, он би га раније тужно а не иосле толиког времена. Тражење му је остарело и зато тражи да се од пстог одбије. За данашњи предстанак тражи 5 динара. Судски разлози : Дуг је од награде наставничке, која је условљена са иснлатом меоечном од по 60 динара. Рок је за исплату био сваког месеца или бар по свршетку спреме за испит а то је 16 Септембра пр. године. Тужилац диже тужбу код овог суда тек иод 8 јулом ове године, дакле иосле шест месеци и онда му је тражење застарело. — § 928 а грађ. закона. С тога суд онштински на основу § 6 и 13 грађ. пост. Пресуђује: Да се тужилац од свога тражеља као застарелог одбије и да плати тужепом на име дангубе три динара Пресуда саопгатена парничарима одмах јавно у суду. Од суда општине крушевачке 20 Јула 1899 год. у Крушевцу. Бр. 4200. Потнис писара. Потпис кметова. N13. Заведи белешку и пресуђење у протокол суђеља.