Полицијски гласник
|;|»о.| б
ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАС1ШК
43
ДЕЦА ПРОСЈАЦИ Данас се у свима напредним државама просјачеље — као и торбарење — не трпи. Оно је своје »право грађанства® данас готово сасвим изгубило, док му га је средњи век свесрдно штитио. Онда се просило свуда и на свакоме месту; по каФанама, улицама, пијацама; пред школама, музеима, позоригатима и циркусима; на улазима у цркве, капеле, манастире и гробља — једном речи свуда је био просјак! Па не само, да се допуштало, да се свуда проси, него се није водило рачуна о онима, који просе. Ишао је у прошњу ко год је хтео. Као год што је живео од милостиње и просјачења кљаст, убог. богаљ, слеп, узет, изнемогао и остарео, такоје исто могао да одржава живот и каква здрава лешнтина, само нек се умеша у гомилу кљастих и слепих пред црквом или на коме другоме месту. Али се доцније, и то много доцније, готово тек у наше време, осетила и сазнала сва штетност тога слободнога просјачења. Дошло се до уверења, да се сиротиши врло много даје, али тако незгодно и неумешно, да је она и покрај таке велике милостиње опет у беди. Тако исто утврдило се је, да од прошње не живе само они, који без милостиње не би били у могућности да одржавају свој жпвот, него и маса оних, који су потпуно способни да радом прибаве себи средства за живот. Испитивањем се дознало да је просјачење врло често служило као маска злочину. У просјаку није увек био какав изнемогао болиик или болешћу онеспособљепи за рад какав члаи друштва, пего врло често опасан и препреден лоиов, злочинац, или њихов јатак. Од тада државне вл&сти нису биле равнодушне ни према просјачењу нити пррма просјацима. По свима варошима напредних држава подижу се болнице, заводи и домови у којима се негују сви они, који су неспособни да одрже свој живот сопствепом зарадом, него једино прошњом милостиње. На тај начин далеко је боље обезбеђен тежак живот кљастих и убогих, а лешптинама је уништена бар једна могуКност да од преваре лшве. Тако је на Западу. На Истоку је и просјачење као и све остало — источњачки ! Не води се рачуна ни о многом чему важнијем, а камо ли о прошњи. Проси се без контроле — сасвим слободно. Ја се сећам, а памтићу дуго оне читаве хорде дечије у Цариграду, која прљава, неумивена, јадна и жалосиа, готово потиуно нага јури по цариградским улицама за милостнњом, тражећи поједиице дотле, докле год не добију од њих макар и иајскромнију помоћ. Она свуда и иа свакоме месту: како с ове тако и с оне стране БосФора а најрадије на самоме мосту на БоСФору. Њих нико не дира, и ко зна када ће некоме тамо у Цариграду пастн на памет, да и о томе размишља... Како је у Србији са нросјачењем, то је тешко одредити. Као год и у многоме чему другом, тако у погледу на просјачење паше државпе власти имају нарочите назоре. Код нас се бар у Београду — просјачење не трпи само по главпим улицама, јавним местима и шеталишту. По сиоредним улицама и околини гробља просјачење нико не дира. Из тога излази, да се просјаци гоие само за то, што је ружно видети нх у главним улицама. Полиција их одатле гони, како изгледа, само с тога да нам сачува наша осећања, уклањајући испред наших очију све оио, што би нас вређало, изазивало у нама узбуђење, и мало би нас узнемиравало у „променади ! <( Ако се хоће искреио да говори и то је доста од полиције. Тражити од ње као установе, која располаже са тако незиатним средствима, да она, у иогледу на просјачење и просјаке, чини оно, што на Заиаду врши оиштина и држава; исчекивати да нолиција иодиже домове и болнице, у којима би неговала и хранила стотине невољника и бедника — био би апсурд. Све што бисмо смели захтевати од полиције, кад бисмо у Србији имали заводе и болнице за изнемогле и неспособне за рад, било би то, да оиа проналази те јаднике, да их спроводи у те болнице, и да коптролише, да од милостиње не живе и они, који је пе заслужују. Ићи, пак, у другу крајност н желети, да нолиција иемилосрдно гони иросјаке, не допуштајући им, да ее корисге милосрђем добрих људи, значило би желети иолицију без срца, полицију свирепу, полицију у којој не би било људи —• а то, допустиће се, не 6А имао нико рачуна... Да о иросјачењу и иросјацима пишемо нагонила нас је једна пова нојава на београдској калдрми ; нептто гато пам се
не доиада, од чега зебемо и стрепимо, чега се треба за времена спасавати. Ту појаву сматрамо као зло у повоју, које треба калдрма да однегује и да исхрани; ми верујемо да је то један нов иут к злочииу, један нов начин, да се постане злочинцем. То, чега се плагаимо, и што би-Јзаљало искоренити, док не буде доцкан, јесте појава деце-иросјака... Од скора, тек од јесенас, виђа се у Београду по каФанама ила на улазу у њих, на пијаци или по живљим улпцама, а најчешће у блату и снегу на уличним тротозрима, велики број нејаке деце обојега пола, босе и гологлаве, у траљама које силом и једва скривају њихову наготу, да, иремрзла од зиме просе! Та деца или иду из каФане у каФану, где бојажљиво прилазе столовима, молећи посетиоце каФанске за милостињу, или гмижу по тротоарима београдским, обраћајући се мимопролазећима кроз плач, да и.м се штогод удели, или онако нејака и слаба, уморена, гладна и премрзла седе било у блату било у снегу крај каФанских прагова, пружајући своје мале и прљаве руке да приме милостињу од оних, који у кафану улазе или из ње излазе. Опа су на калдрми по цео дан и у вече дотле, док улице пе опусте — док ноћ не облада. Тада их нестаје. Куда? Ваљда их ноћ и калдрма враћа онамо, одакле ће опет — у — блато и прошњу. И тако из дана у дан... Али чија су то деца? Има ли кога да се о њима стара? Одкуд она на калдрми? Ко их шаље у прошњу? Шта раде с опим, гато добију из туђих шака? Коме то дају? Докле ће да просе? Шта ће с њима бити? И, најзад, треба ли полиција, опгатииа, држава, другатво, да допусте да и даље просе?... (Свршиће се).
УБИЦА. АЛБЕРТИНЕ РЕНУФОВЕ (С ФРАНЦУСКОГ) (НАСТАВАК) Тек што је свитати почело, Исидор се сиђе низ степепе у највећој тишини. Кад је већ био на улици, мало се збуни. Онде где се регаавају велика дела живота, стају им често врло мале преионе на пут. Требало је да отиде или одељењу оближње страже или комисару полиције од кварга. Сад где је боравио први, а где други? Он није знао. Лутао је по оближњим улицама, дркћући од кише која је врло хладна била, док на послетку не угледа један црвеи Фењер који је висио пред станом иолицајног комисара. Зазвони и отвори му се. Слуга је готово хтео да га одбије с примедбом да комисар не прима тако доцкан, али по лицу иомисли да има пегато важно да саопшти зато га замоли да причека. Овај слуга гата вигае постара се да врата закључа, како не би злочинац који се. предаје, ако је то случај био, могао одступити натраг од свога похвалног решења. Исидор није ни опазио ту смотреиост, по седне на клупу. Комисар брзо изађе, иа видећи да га Исидор иије опазио, наслони му лагапо руку на раме с речма : — Шта ми желите казати, господине? — Ја мислим, господине, одговори Исидор, да сам убио моју жену ! — А! прихвати лагано Комисар, који се посади наспрам Исидора, а како се то догодило, молим вас? Исидор с највећом бистрином и јасношћу нриповеди му цео несрећни догађај. Комисар је слушао ово чудно приповедање до краја, а није прекидао нрииоведача. У гласу младог човека било. је т.олико туге и искреиости, он се оптуживао на тако чудноват начин, да комисар није знао шта да мисли. Или је овај човек био луд, или је учинио ово дело по случајности, коју је сама наука позваиа да суди, или је на послетку био најлукавији и најхитрији лупеж. Комисар се колебао између ове три предпоставке, па како је дело било врло особито, највише је мислио да ће бити последње. Међутим и потреба је, а и паметно, сматрати кривце као невине. На тај се начи-н више поверавају, а то их може лакше упропастити. — Мепи се баш толико.не чини као вама да сте ви криви, рече комисар. Како је кључ био у вратима с нол^а, могао се лако когод уву}|И.