Полицијски гласник

44 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БРОЈ (1

Иоидор није опазио овај излаз који му је комисар с намером спремао. — Али, прихвати Исидор, да ли је кључ био у вратима кад је злочинство учињено? Почем се ја пичега не сећам што се самога убиства тиче, зар нисам могао угасити кандило п метнути кључ у врата, а могуће, као што сам вам рекао, да сам ја мисло, кад сам хтео лећи, да затворим вр>ата, па их нисам затворио! На послетку ништа не могу поуздано рећи, заврши са страшном простоордачношћу погледајући оштро у комисара. — То је друго, одговори овај. Да немате личиих неиријатеља ? — Ја се бар не сећам. — А да није ваша жена имала ? — У колико знам, није. — А нисте никад на њој опазили какво иеспокојство, какву жалосну слутњу? Слутње каткад предсказују будуће несреће. — А, прихвати Исидор, као што ми се чиии, она није с вољом дошла у Париз. Два или три пут задрхтала је на мојој руци. Ја сам мислио да је сретала неког кога се плашила, али ми је она одговарала да није. — Видите! Немојте губити надања. Ме^у тим ја ћу вас уагЛзити. Треба још једном да видите несрећну жртву, али преда мном. Комесар нареди те му дође један помоћник, који ће пазити на Исидора. А у исто време поручи једпом лекару који се на близу находио да одмах дође у гостионицу где-се убиство догодило. Како је лекар врло близу боравио, састане се с Исидором и комисаром још на нуту. Овај му последњп све исприча како се догодило. Пре 7 часова стигиу у гостионицу. Крчмарица је још спавала. Пробуде је и наложе јој да буде у највећем миру, како би се сваки неред избегао, па се попну у собу Албертинину. Лекар испита рану. — Овај је ударац задан дивљом крепошћу, рече он, врло иоузданом руком и врло је особит, јер је оштрица пројурилд право у срце, не наишавпга пи на какву иреиону, и смрт је морала бити за тренут. Слушајући шта говори лекар, комисар је крадом погледао Исидора. Овај је плакао, јер пред мртвом женом у тај мах не могаше савладати бола. — Мислите ли ви, рече комисар тихим гласом лекару, да је он ударио или боље рећи да је као игго он мисли, убио своју жену у сомнамбулизму ? То би било чудно, али није немогућно. Има стварн о којима месечњаци, као што је и овде прилика, немају никаквог спомена. Али никад ноћник не ради слепо. Он свагда иде за мишљу која му се већ иојавила, и чини само оно што је наумио да учиии. Ако је овај човек заиста волео своју жену, онда није прилика да је какво грозничаво задахнуће, које је у неколико треиутака трајало, могло надвладати љубав што је ирема њој осећао. У осталом пазите на њега, па ћемо довече, ако његово душевно стање узиде природним током, тврдо знати на чему смо. — А шта мислите да ћемо опазити. — Видећете, јер треба да ту останете. Ако се јуче налазио или не у сомнанбулизму; вечерас то етање мора настунити ијји у целини или од прилике у онаком виду. Уображење је јако раздражено, на ћемо по томе, што вечерас видели будемо, лако моћи закључити на оно што је прошле ноћи радио, пли могао радити. Док се помоћиик комисарев удалио са Исидором, кога су одмах затворили, комисар је испитивао крчмарицу, која му је исповедила како се прошле ноћи није чула никаква ларма која би могла сумњу иробудити, како је вратар из своје собице, где спава, отварао врата многима који су улазили или излазили из гостионице, али да то није било ништа необично у госгионици где ученици станују, а особито зими. Комисар изађе ударивши печат на врата, објавивши да ће се тело погрепсти сутра у 9 сати у јутру. Исидор на испиту исприча оно исто што је казао комисару. Цео дан је ировео или у савршеном клонућу или сасвим у раздраженом стању и жалостп. Кад се ноћ приближи, чувар му донесе свећу и метне је на орман; за тим се склоне. Исидор је седео на великој сламној столици близу огњишта и ие

мислећи да легне. Постеља, која је била у заклону, чинила му је сграх. Он ју је ио који пут крадом погледао. Премда је ноћ већ у велико превалила, при свем том борио се с дремежом. Око по ноћи, подлегие, али с лицем измученим од умора и ужаса. Комисар и лекар гледали су га кроз једну рупу на вратима, али ои њих није могао спазити. После једног часа спавања, које је било одмор само тела а не душе, трудио се да устане и пође иосрћући к орману, где рукама тако нешто учини, као да Вуче нож из корица. Он је радио против своје воље, по некој чаробној сили. Од ормана се уиути к постељи и подигне руку као да је хтео неког ударити; али у исти тренутак скочи натраг, и тако страховито и тужно врисне да је гледаоцима срце од жалости задрхтало, и падне без свести тта земљу. Комисар и лекар уђу, гтодигпу га и нареде, да му се да потребна нега. ИсИдор био је у жестокој грозници, два човека једва су га могли држати. —- Шта мислите? уиита комисар лекара. Овај човек није био у месечњачком стању ни прошле ноћи, јер и онда не би убио своју жепу, као што сте видели да није ни сада учинити хтео. Што се тиче питања, да није своју жену свесно и хотимице убио, ја не верујем, да је то био у стању учинити. Јер не може се тако лако подражавати бољи и очајању, нити је могућио тако жалосно и од срца викати као што смо чули. Све што вели, мора да је исгинито, само не злочипство, за које се сам. оптужује. Убиство је учип.ено близу њега, али га он није учигшо. —• Тако дакле, ви мислите да није крив? — .Мислим. —• И ја такође; али онда ко је убица? — Е мој драги, г. комисару, рече смејући се доктор, изнаћи убицу то је ваш посао. II. Комисар се звао Гестрал, — човек од својих четрдесет година, пријатног али у исто време и лукавог изгледа. Он се само за време находио у полицајној струци; пре тога врло се дуго бавио у министарству, па кад је место, које је ту заузимао, укинуто, дата му је комисарска служба. Ово иово звање отправљао је Гестрал без досаде и као с неким љубопитством, Он је био од оиих бистрих, прозорљивих духова који с највећом ревношћу истражују што је непознато. Свака тајност будила је у њему такву радозналост као какав задатак; али је он није истраживао као математичар по више као уметник, као сањаличар. Само што је овај сањаличар који се вшпе везивао за осећање него за саму ствар, био : апалиста првог реда. Вршење нове дужности није у онште било за Гестрала од особитог интереса, јер обични кривци наличе нешто на животиње, због тога што раде зло не по разуму него ио нагону. Али у ствари Исидоровој није био такав случај. Овде се догађај иојавио у тако мрачним околиостима као што је комисар тек могао желети; што се тиче Исидора, њега је дрлсао за права, али непознатог убицу ваљало је пронаћи, а то заиста није било лако. Гестрал не могне заснати, већ стане ствар иснитивати са сваке стране. Како Исидор, по казивању, није имао непријатеља, и како уз убиство није и крађа учињена, при свемтом што се на орману близу великог ножа знатна сума новаца находила, то закључи да је убиство било учињено из освете према г-ђи РенуФовој. А ко би се могао тако осветити једној младој лсеии, ако Не какав одбијен просилац или презрен љубавник?... Страх, који је Албертина осећала подазећи у Париз, и изнеиадцо дрхтање на руци њенога мужа, које се два пут три догодило, . јасно сведочаху, да се она имала за тито бојати некога, који јој је претио. •Али овако страшно злочинство, задахнуто осветом или љубоморством, осим преране и по том врло ретке покварепости, није могао учинити никакав млад човек. Љубазник коме је двадесет година, заиесеи нлаховитом страшћу, убија\своју драгу у наручју другога, али у исто време убпјл и свога противника, као грабљивца свога блага. У осталом р:етко се|догађа, да ко убија девојку, која га оставља за то, што хоће, да се уда за другога. Али у овој ствари батп на против видела се гнусна комбинација страшне злобе. Убица се увукао пблако, напред размисливши, ударио је поуздЉтом руком и чииило се као да је тако иоступао, како бн целу сумњу иавукао на мулса. Тб је био рачун те подле и неумољиве душе, која је све могућне случаје