Полицијски гласник

БРОЈ (>

45

безбедиости за себе, а све што ће обедити за свога непријатеља израчунала. Убица дакле није могао бити младић. И по томе, закључи Гестрал, пије био ни њен љубавник. То је морао бити какав просилац, преварен у нади и очекивању. Кад се овако човек упусти у побрајање при размишљању, често се само од једме речи изроје силне мисли. Гестрал је знао да Албертина није имала великог мираза, па по томе није могао мислити, да је убиство учињено са превареног очекивања зарад великог богатства, зато му је дошла на памет врло основна мисао како код неких људи ништа више но само и најмања неиспуњена жел^а може имати све последице слепе и неограгшчене страсти ; само кад виде да им се л^ељени предмет измакне, готови су на свашта, па и на пајгрозније дело. Али каквог су темперамента и карактера ти људи? У каквом се друпЈтвеном реду они налазе ? Кад се догађа та необуздана свирепост раздражених осећања? Зар то не бива онда кад је човек ружан, слаб и нагрдан, и кад је целу младост провео забављајући се о које чему што искључује сваку љубав према женскоме? Није ли дакле могућно да такав човек. кад дође у зрелије године, тражи да накнади нзгубљено време, па ако му се она девојка коју избере противи, или га исмеје зар не измишљава он, иавикнут на подмукле борбе, лукаво, али с највећим постојанством начин да јој се освети ? Ругоба. дакле с превареном надом бејаху, без сумње, главни узроци учињеног злочинства. Али му је оскудевао само последњи доказ. Убица, којега је Гестрал целог у ображељу гледао, по свој прилици није могао бити човек ни од каква тешка и великог посла или трчкарања; јер развијање телесне снаге и свеж ваздух морали би разагнати страшан л^ар крви који му је распаљивао Фантазију и доводио га у тако ужасно одушевљење. То мора да. је био човек, који је пословао седећи. Какав чиновНик! викне на послетку Гестрал. Сад се стане смејати. Лепа је то ствар уображење! рече сам у себи. Ето ја створих себи човека кога тражим, од главе до пете, бар што се моралне стране тиче; сад треба да га замислим и са стране Физичне; па да затворим првог кога видим да одговара таквом личном опису. Али већ је касно, да се спава мало; сутра ће ми мисли бити ведрије. — И заиста било је већ доцкаи. Гестралу није остајало више од два, три ли сата за спавање. Он се тако запесе у своје предпоставке, да се у иостељи два три пут лупио по челу... с речма: „врло је могућно, да сам на добром путу.« (Наставиће ое).

310ЧИН И КАЗНА РОМАН Ф. М. ^ОСТОЈЕВС^ОГА ИРЕВЕО С РУСКОГ Јефт.а УгричиК ДЕО ПРВИ I. Почетком јула, у веома топло време, изиђе, пред вече једаи млад човек из своје собице, коју беше закупио од становника у улици С., на улицу, и лагано, као у недоумици, упути се К-ном, мосту. На степеиицама је срећно избегао сусрет са својом газдарицом. ЊегОва со'бица налазила се под самим кровом високе петоспрагне куће и више је личила на орман, него на собу за спавање. А његова газдарица, у које је он закунио ову собицу са храном и иослугом, становаше засебно за једне степенице ниже, и сваки пут, кад год би силазио на улицу, морао је проћи поред газдаричине кујне, која је према степеницама готово увек била широм отвореиа. И свагда би млади човек, пролазећи туда, осетио као неку нелагодност и снебипање, због чега се стидио и мргодио. Газдарици је био дужан до ушију, па се бојао и да се сретне с њом. Није то, игго би он у опште био тако бојажљив и повучен, бага на иротив ; али од неког времена био је у раздраженом ч папрегнутом стању, сличном ипохондрнји. Он се толико удубио у себе и одвојио од свију, да се бојао свакога сусрета, а не само сусрета са својом газдарицом. Сиротиња га је давила; али га је у последње време чак п његов бедан

положај престао тиштати. Са својим свакодневним пословима са свим је престао и није се хтео занимати њима. У самој ствари он се није бојао никакве газдарице, па ма шта она имала противу њега. Али застајкивати на степеницама, слушати ма каква џангризања о тој свакодневној лудорији, до које му није ништа стало; сва та салетања о плаћању, па претње и л^албе, а он при том да се извија, правда и лалт. — зар није боље изшуњати се ио стеиеницама као мачка и умаћи, да нико не види. У осталом, данашњи страх од сусрета са његовом поверитељком чак је и њега поразио, кад је изашао на улицу. »На какав иосао хоћу да се одважим, а, међу тим, каквих се тричарија плашим!« гхомисли он с неким чудним осмехом. в Хм... да богме... све је у човечијим рукама, па ипак иусти он, да му све испред носа измакне једино из чистога страха... то је правило... Занимљиво би било знати, чега се људи цајвише плаше? Нове намере, нове властите речи, плаше се они више свега... У осталом, ја брбљам и сувише. За то ништа и не радим, што брбљам. Или, ако хоћете, могло би се рећи и да због тога брбл^ам, што не радим ништа. То сам се овог последљег месеца научио брбљању, лел^ећи у куту по читаве даие и ноћи и размишљајући... о лудоријама. Али за што сам иошао сада? Зар сам ја способан за то? Зар је то збиља? Не, ннје то озбиљио. Тек сам себе забавл>ам, ради сањарија својих; играчке! Јест, Бога ми —• баш саме играчке! На улици је била ужасна врућина, уз то још и запара, гурање, свуда креч, скеле, цигле, прашииа, и онај нарочити летњи смрад, тако познат сваком Петрограђанину, коме не беше могуће закупити летњиковац. — све је то на један пут непријатно потресло и иначе растројене нерве младићеве. А несносни задах из пивница, којих је у овоме крају било веома много, и пијанице, које су свакога тренутка искрсавале преда њ', не гледећи на радио дрба, допуњавали су одвратии и туробни колорит ове слике. Осећај на.јдубље мрзовоље на мах сену по нежним цртама младога човека. Узгред буди речено, он је био иначе врло леп човек, с дивним мрким очима, смеђ, повисок, танкостру^ и лепо развијен. У брзо западе у дубоку замишљеност, па, шта више, толико се занесе, да, идући даље, иије опажао, шта се око њега збива, иити је желео на то обраћати палгње. Овда онда би само по штогод промрмљао за се, а то је долазило од навике да са собом разговара, као што је мало час и сам признао. У том тренутку и сам је приметио, како му се мисли с времена на време бркају, и како је веома слаб. Већ је други дан како готово ништа није окусио. Био је тако бедно одевен, да би се други, макар на то и навикнут човек, стидио на беломе дану изићи у таким дроњцима иа улицу. У осталом, овај је крај био такав, да је у њему било тешко лошим оделом ма кога задивити. Суседство Сенарскога трга", обиље извесних завода, и, иоглавито, занатлиско и раденичко становништво, збијено у ове унутрашње улице и уличице петроградске, прошарали би општи изглед по кадшто таким прлликама, да би било чудно и задивити се каквој новој појави. Ну на души овога младића иакупило се толико пакосног омаловалсења, да се, и поред све своје, по катшто веома младачке осетљивости, није ни мало стидио изаћи на улицу дроњав и исцепан. Друга је ствар, кад би се срео са каквим познаницима, или са бившим друговима, са којима у опште није волео да се сретне... А међу тим, кад му нека пијаница, — коју су у то време, Бог би га знао куда и зашто, возили улицом у огромним таљигама, запрегнутим великим теретним коњем, — у пролазу довикну: »Еј, ти, швапски качкетлијо ! к и издра се из свега грла, показујући руком на њега, — млади човек на један иут застаде и, дркћући, маши се за своју капу. А та капа је била висока, округла, као што је дрводеље носе, али већ сасвим изношена, избледела, прорешетана и прљава., без обода, и без икака облика згњечена на страну. — Ну то не беше стид, што га обузе, него са свим друго осећање, налик чак на страх. —■ Та знао сам ја то ! гунђао је он смућено, — то сам имислио! То је већ којешта! Ето, макар каква глупост, макар каква худа ситница, може да поквари читаву замисао! Да, да, моја капа и сувише пада у очи... Смешна је, па зато и пада у очи... Уз моје дроњке је потребна простија кана, па ма из-