Полицијски гласник

ВРОЈ 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

53

симо образину и сви смо, више или мање глумци који се труде да сачувају своју спољашност, да створе себи извесно држање, да одиграју једну улогу, и да то иде дотле, да једнога дана образина срасте са лицем, ми станемо сами себи веровати, о себи озбиљно мислити и себе погнтовати. Најпоштенији је само иајумепшији, најнеиоштенији је само најнеумешнији и једина разлика која постоји између њих јесте иста она разлика која је између преступа које друштвени ред и закони казне и преступа који се не казне; најпоштенији човек не чипи нрве да би чинио само ове дру!'е, а најнепоштенији сасвим обратно. Грохотан смех прихвати ову чудну мисао. Била је поноћ. Интиман изглед малога салона у коме су се налазили око изврсне вечере сакупљена три млада човека, Жак Марзан, Жан Дарбо и Клод Френеј, са благом светлошћу која је санано падала са штита лампе, изазивао је добро расположење и поверљивост. Сва ^тројица, расположени добром вечером и мало напити, играли су се парадоксима. — Вере ми, рече Жан Дарбо , Марзан можда не греши и ми имамо један врло лак начин да оверимо његово излагање. Подражавајмо Животињ&ма болесним од куге, исповедимо се сва тројица, и одмах ћемо видети да ли смо одиста чудовишта... Почни, Марзане, учини један искрен излет у своју прошлост, сиђи се у бездне своје савести и скини образину и говори, ми те слушамо. __— Је ли то озбиљно? — Врло озбиљно. Ми у напред дајемо часну реч да ћемо бити искрени, и рећи ис^ину, целу истину. — И да ћемо потпуно сачувати тајну, додаде Клод Френеј. — То се по себи разуме. Наста ћутање. Набрана чела, оборених очију, Жак Марзан је скупљао своје успомене. Затим се два пута накашља, и оклевајућим гласом отпоче своју исповест. — Не могу свега да се сетим... Ја имам тридесет година, а у томе добу сви смо ми ироживели десет романа... Цела моја прошлост сада ми се јавља као какав магловит сан који у заЛ УД У будном стању човек хоће да обнови, и од кога остаје само неодређен утисак, са осећајем, још неодређенијим, да смо само дуго спавали. Једне ствари само се добро сећам, која је без сумње била међу најозбиљнијима, јер се још није истрла из мога сећања... Ево шта је било. Било ми је тада двадесет и пет година. Једне децембарске ноћи излазио сам из клуба где сам добио сто златника. Било је један час из јутра, упутио сам се у свој стан, полако, и пушећи цигару... Од једном, када сам ишао дуж кеја, заустави ме један плачеван, дрхтав . глас: »Уделите, грсподине..." То је била девојчица од петнаест до шеснаест година, готово дете, дрхташе у дроњцима, нека остављена девојка по свој прилици, и бачена на париску калдрму на хладноћи од неколико степени испод нуле. Из њених угашених очију вирила је неисказана беда, сузе су текле низ образе које је невоља већ била избраздала. Она је пружала руку... Ја се маших џепова, извадих шаку златника, и пошто сам разгледао рекох јој: »Жао ми је, али немам ситно." И продужих пут... Али онај дрхтави и болни глас гонио ме је, и дуго ми остао у памети... Смејање ионово одјекну. — Је ли то све? упита Жан Дарбо, изненађен... Ти ниси уделио једној просјакињи !... Али то се дешава сваки дан, и мени, и целом свету, и најбогатијима, и најплеменитијима. Не може се уделити свима сиромасима... Иначе су многи од њих прости лажљивци... Нека раде!... Ах то није озбиљно ! — На тебе је ред, рече Жак. Откри сада своју савест. И по други пут наста ћутање. У даљини, у ноћи која се распрострла, одјекивало је као какав очајан врисак звиждање локомотиве. Кроз отворен прозор улазио је у собу нејасан жамор, ујање Париза које је све више слабило. — Ох, мој је грех тежи, ноче изненада Жан Дарбо... Свршавао сам права и налазио сам се, како се то каже, у врло лажном положају. — Требало је да се женим. Моја вереница није била лепа, ја је нисам ни најмање волео, али ми је доносила двадесет и пет хиљада ливара годишњег дохотка. Ја сам тада био без имања, без ноложаја, без будућности. Брак, у тим условима, био је за мене спас, и ја се нисам дуго предомишљао. — Пуне три године имао сам љубазницу са којом сам имао и дете. Ја сам је био завео, отргао од њене породице, она је све жртвовала само да би пошла за мном, она ме

је обожавала, оданост њена била је дивна, њена верност потпуно опробана. Ја је нисам мазио. Мој отац који није био богат, са Муком ми је слао две стотине динара месечно. Наш заједнички живот није био увек весео ; морало се ограничавати, задовољити се гостионицом од двадесет и три суа, ићи што мање у кафану. Па нарочито крај месеца! Ох, ти ђачки крајеви месеца! Ипак се она није никада жалила; највећа јој је забава била недељом и четвртком слушати музику у луксенбуршком парку. Узимала је за два суа столицу у првом реду, и то је, чини ми се, био једини њен расход за лично уживање. Морам признати, пошТо треба бити искрен, да ме није много коштала, јер је и она радила, и добијала два динара дневно у једној помодној трговини... •— Па? упига Жак. — И ја сам тада оставио и њу и дете, да бих се оженио, и од тога доба ништа нисам чуо о њима. Разговор поново отпоче и оживе између три друга. Нашло се извињења за догађај са Жаном Дарбоом. Марзан је вешто износио олакшавне околности. То је била вечита и банална прича о заведепој девојци, која је постала мајком и била остављена. Да ли је човек из добре куће могао упропастити своју будућност због једне љубазнице, због створења које се срело и понајчешће подигло са улице, и које није одговарало ни његовој породици, ни његовом положају? У осталом такве девојке у напред знају шта их чека; не треба се узнемиравати због њих; један љубазник замени другог, и све се сврши на гај начин. — IIа Френеја је сада ред! повика Дарбо. Он мора да је врло велики грешник. то му се познаје по лицу... Дакле, због чега тебе гризе савест? — Није ништа тако страшно, одговори Клод Френеј. Моја савест не изгледа ми много оптерећена. Али ипак, један пут... То је било када сам почео свој књижевнички живот; живео сам мучно, од позајмица и од племенитости неколико другова. Једнога дана један од њих позајми ми двадесет динара, чиме сам требао сутра дан да платим кирију, јер би ме иначе бацили на улицу, и нашао бих се без крова, у блату, на кишн. Тада ми паде нешто на памет: да отидем да се коцкам, да опробам срећу са мојим златником. »Заштоне! мислио сам ја. Толико њих добијају, зашто и ја не бих добио? к — Када је дошло вече, ја отидох у једну коцкарницу и седох за сто. Чекао сам да банкар три пута одигра, и када сам мнслио да је време, ја метнем мој златник. — Банкар баци седмицу, нас је било свега пет, ја сам био изгубио... Тада, не знам како то би, и преко своје воље, иервозним, готово инстиктивним и неодољивим покретом, ја ноктом помакох мој златник... Случај је хтео да ме нико не види. Дадоше ми десет динара, што одмах за тим изгубих. Настаде ледеио ћутање. Марзан и Дарбо живо променише предмет разговора, оставивши Френеја заирепашћена, још отворених уста, немирна погледа. Седели су још један час. Говорило се о неком осујећеном браку', о некој завади између две иородице. Када дође тренутак да се растају, Клод Френеј осети при руковању са Своја два пријатеља да не може више рачунати на њихово поштовање. С Фраицускога. 310ЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА ПРЕВЕО С РУСКОГ Јефта Угричић ДЕО ПРВИ I. (НАСТАВАК) Ова се кућа, састојала из самих малих станова и била насељена људима свакојака занимања, —- кројачима, браварима, куварицама, иекаквим Немцима, девојкама, које су живеле на своју руку, ситнијим чиновништвом и т. д. Само се види, како они што улазе и излазе промичу једно поред другога под обема каиијама и кроз оба дворишта. Ту је било три или четири кућна надзорника. Млади је човек био врло задовољан, што се