Полицијски гласник

52 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БРОЈ 7

Гестралу није ни једна реч измакла. Овај разговор слагао се са његовим мишљењем и разборитост гомиле одговарала је његовом умовању. Но сад се породило питање да ли је убица био ту? Гестрал је ишао од једне гомиле до друге, али не наиђе ни на какво лице, које би му пажњу на се привукло. Кривац је врло паметно и врло вешто учинио што није хтео да се покаже у првим тренутцима, где се ларма и јака узбуђеност зарад злочинства замеће. Јер би му врло тешко било како ваља нретворити се за сажаљење или раздраженост. То је на сваки начин био вешт човек, и Гестрал се обрадује што је у њему нашао достојног противника. Он дочека док је пратња изашла из гостионице и упутила се другом улицом, па се окрене и оде на железницу. Желео је да се што пре нађе у малој вароши у којој је живео Исидор. Чим тамо ириспе, оде старом бележнику, које је своје место продао био Исидору, али га дома не застане. Старац је исти дан из новина дознао за жалостан догађај својега младог пријатеља, па је похитао у његову радионицу. Тамо опет заузме управу, почне предиковати писарима, испитивати акте и парничаре, давати своје савете, псовати, викати; речју: прене се да ради своје пређвшње послове, а заборави са свим на несрећу свога следбеника. Гестрал му се каже и позове га на само, али у место да добије одговор на своја питања, морао је одговарати на питања бележникова. Како је то могућно! Он је врло честит човек ! говораше бележник; истина није ми још исплатио чин што сам му продао, али сам ја имао вере у њему. Та то вам је красна душа, господине! Веле, да је убио своју жену као месечњак, али како ће бележник бити месечњак; ко је још то видео ?! Па још кажу да је сам себб оптужио! Та то је глуност! Само су прави у стању да сами себе оптуже, а немају право, јер им се може веровати. Неко је други њу убно... Али ког је ђавола ишао у Иариз? Да се проводи! Зар бележник има право да остави своју радионицу, па да се проводи. То може чинити онда кад учи права. Ја вам се заклињем, господине, да он није крив. — А да не сумњате на кога другог? — Ни на кога, верујте! — Не познајете ли каквог просиоца, који је био одбијен од девојке или од њезине мајке? Збиља, да ли госпођа Сегонта зна за овај догађај ? —- Г-ђа Сегонта! Ах! мој Боже, сиротица. Она је горе у својој соби, у постељи... Не знам да ли су учинили све што је потребно. Она се... — Молим вас, г. бележниче, умирити се. — Та она се нагло разболела од удара, кад је јуче устала од ручка. Не знам да ли су потребне наредбе учињене. Дозволите да звоним. — . — Та шта вам је, да није умрла? , — Наравно, господине. Писам ли вам казао ? Ја сам већ спремио писмо да јавим њеном зету и кћери за тај несрећни случај, кад у један пут добијем новине. Сад је већ све касно. Сиромах Исидор има другог посла. У осталом, г. комисару, ако хоћете да понесете то писмо, оно је отворено, можете га читати. До сто врага, где сам га метнуо? — Ја вас молим, а у случају потребе и позивам, да будете мало више при себи, и тако по други пут гштам вас је ли истина да је г-ђа Сегонта умрла? — Јесте? — А јесте ли ви били њен белелшик? — Јесам, господине! — Је ли она имала обичај мењати људе којима је новце поверавала? — Није, цело је њено имање уложено у државну касу. — Од кад сте ви њен бележник? — Од како је дошла амо, и овде се станила. — А је ли у Паризу имала кога, који се бринуо о њеном стању? — Не знам. — Где је становала у Паризу ? — У улици Капонској. — Захваљујем вам. Старајте се о радњи РенуФовој. Може бити да још није све изгубљено. Гестрал се врати одмах у Париз, и оде у Капонску улицу. Оно што је тамо дознао није било ни од каквог значаја. Г. Се-

гон живео је, не мешајући се са светом, са својом женом и девојком. По гдекоја лица долазила су да их обиђу и то врло ретко. Вратар није им имена знао. Ова оскудица у извештају у место да сневесели Гестрала, још га већма охрабри. Он је ове. мере употребио само да му с те стране буде савест чиста, али у исто време криво би му било да му је тиме ствар постала јаснија. Требало му је дакле тражити истину у самом осећању, које је ваљало да му известан правац означи. Јер никако није му се чииило да злочинац није ни мало мислио о злочинству и о последицаиа које су отуд истицале. Па за то и ако није дошао на погреб жртве, као што је с почетка Гестрал мислио, на сваки начин морао је читати новине где се о томе злочинству говорило, и где је стајао назначен и дан кад ће се та ствар пред судом претресати. Јер, ако се комисар није варао о правом узроку, који је убицу на злочинство покреиуо, те ако је исти осим иросте освете увиђао и другу много страшнију од прве у самом осуђењу Исидоровом, онда га извод таквог суђења само у новинама није могао задовољити. — И по томе мислио је комисар да убица ни на који начин не ће моћи срцу одолети а да не дође у позориште, где ће се у живости развити сав заплет драме, од које је он иаписао прву страну крвавим словима, започевши прву радњу, и означивши свршетак. Ту би се могао тек по својој вољи сладити бледоћом оптуженога, оштрином судија, псовком публике, а у исто време могао би се обезбедити савршено, а упропастити свога непријатеља. У случају пак, ако би се лист окренуо, ако би наступиле за њега критичке околности, на ствари не би онај нравац узеле, који је замишљао, ако би се случајно изметнула и стала претитИ каква нова "околност, зар не би онда тим пре ваљало да жели убица да буде тамо, као оно играч који целу своју имаовину на коцку меће, па вреба све коцке једну за другом, ма дочекао да види и саму своју пропаст. У судници дакле Гестрал одреди у мислима рочиште убици Албертинином. Међутим ствар Исидорова већ је била довољно испитана, па је ваљало судити. Одмор је судски престао, а она се некако иашла међу првима за решење. Исидор, који је био само 24 сата у затвору почне се храбрити. Ма каква да му је била жалост за Албертином, опет је с њоме тако мало живео, да му се лако било утешити. Његова туга у осталом била је ублажена и страховитим положајем. Лекар, што га је видао, био је врло вешт, па зато се брзо и ослободио предвиђења која је имао првог дана. Осим лекара доходио му је и један од његових старих другова, који је после постао правозастуиником. Њему је наш млади бележник поверио своју одбрану на суду. Окружен овим људма, Исидор задобије више уверења о својој невиности. Међутим дело, у које је био уплетен, било је за њега тако неразумљиво да се никако у њему није могао да разбере. То га је до очајања доводило, и он је без престанка питао своје пријатељеГ „Али, за име Бога, ко је њу убио? <( Правозастуиник је тражио, истина, доказа, али како их није могао наћи, рачунао је на помоћ лекареву, који је већ дао извештај у корист Исидорову, а највише се уздао у своју речитост, за коју мишљаше да јој сада врло леп иочетак учини. Гестрал се само смешио, а добро се чувао да што не каже. Он се бојао да приликом иретресања ове ствари пред судом каква неразборитост Исидорова не баци на њ сумњу код још непознатог убице. Гледећи лекар где се Гестрал смеши, тешио би младог бележника с речма: Драги болесниче, видећемо да ли се и невиност и знање могу сатрти једним ударом. (Наставиће се)

ПРИЗНАЊЕ ПРИПОВЕТКА Пола Брнла-а — Да, поче Жак Марзан, сваки човек, ма који то био, када би се усудио да нам своју савест потпуно открије, морао би изгледати право чудовиште. Људска природа јесте неизмерива и тамна бездна. Нико у свом животу није без какве гадне ствари, и прошлост свакога човека, и оних које ми највише поштујемо, чак и наших пријатеља, има у себи ствари од којих би уздрхтали, када бисмо имали појма о томе. Другатво, наше везе, наше предрасуде, све је лицемерст^о. Сви ми но-