Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8

задњи део потпетице више удубљује у земљу ио остали делови. Готово сгш људи нормалног састава више деру спољни п задњи део потпетице. Брант фои Линдау извришо је мпога премеравања и посматрања у том правцу и машао је, да 98°/ 0 од свих посматраних војника тако корачају, само 2°/ 0 више су дерали унутарњу и предњу површину потпетице. Ово је доста важно, јер у потребном случају последња врста дерања обуће могла би због своје реткости носЛужити као нрилично иоуздан знак за разликовање. Свакако не треба сметнути с ума, да је Брант своја мерења извршавао на војницииа, дакле на изабраном нормалном човечјем материјалу. 3. Пошто нога А почиње да с петом земљу оставља, то тренутно цела тежипа тела почива на пупчастом делу табапа ноге А, тако да се ту нога највигае у земл>у удуби. Дакле у трагу имамо два најдубља места: задњи окрајак потпетице (тач. 2.) и нуичасти део табана (тач. 3.). Пошто остали део табана не може начинити никаквог другог удубљења, то Ке утисак стопале добити облик, као што га представља слика, што је овде доносимо. Кад би после тога хтели гтогу, која је у иловачи траг произвела, метнути у тај траг, пошто се иловача сасушила, нога се не би с трагом приљубила, но би увек један крај у вис стршио. 4. Пошто се иога при ступању одупире великим прстом, то је велпки прсг онај део табана, који на земљи, одиосно у трагу, чипи највећи нокрет. Према томе овај се део ноге и у грагу оцрта као пшри но што је у истипи. Неки ће можда мислити, да ирема овоме цео предњи део ноге постаје у трагу шири но што је у истини: али није тако, јер за време дотичиог покрета спољни део врха стопале већ се дизао. Другим речма: спољна ивица врха стопале не остаје тамо, где је ступила, већ се поклизие на иослетку мало на поље и тек ту се највише удуби — околиост, коју не треба сметнути с ума при упоређивању трага с ногом, односио с ципелом. 5. Нога Н мора ири сваком кораку, кад у последњем моменту оставља земљу, да се одупре, да би добила потребан мах за корак. То је нарочито нотребио ири брзом ходу, да би се бољи мах добио, а кад је земљиште клизаво, да се пе би уиазад клизало. Такво одупирање у ходу иајбоље се огледа у ходу на траговима крупних, јаких људи и л 3 уди, који носе велике терете. Први иду у опште енергичније но други, па према томе и енергичније се и одуниру, последњима терет притиска ногу, те се морају и јаче одупрети, да би добили маха унанред. Последица тог одупирања је та, што се иредња ивица ђоиа на ципели оштро у земљу усече. Према томе, кад је земља тако чврста, да једино снажне утиске прима, онда ће се оцртати само два мала лука: задња ивица потпетице (тач. 2.) и предња ивица ђопа: ирва услед усецања, друга услед одунирања, тако да се виде само та два лука (види на слици), опе пстачкане линије служе само као допуна. Таквих лукова налази се вазда, али лајик их превиђа, па кад их и опази, не зна дв су то трагови. Наравнег да ту није бог зна каква велика добит, кад се, рецимо, само два таква лука нађу, пошто се најире треба нотрудити доказати, да су ти лукови траг од стопале. Али ако нам то иснадне за руком, онда већ имамо дужину стопале, и можемо рећи, да ли је то траг крупног човека или лица, које је ишло брзо или носило терет. Шта ће од ово троје бити у потребном случају, моћи ће се видети ио другим околпостима: од великог човека биће траг, акоје дистанција између једног и другог лука знатнија, тј. ако је стопала велика била; за тим, ако је већн размак између једне стопе и друге, тј. ако су кораци, дакле ноге биле дуже. Траг човска, који је носио терет, познаће се но чудповатом положају нОгу (о томе ћемо мало доцније говорити), али кад се не може извести закључак ни о крупној особи ни о ношењу терета, а предња ивица ђона нпак се удубљивала у земљи, онда можемо закључити да је дотични брзо ишао. Наравно да је могао и крупан човек или човек који носи терет ићи брзо, и за то ваља увек обраћати нарочиту пажњу на оно -чудно одупирање погом Н, да би се у трку добио мах. 6. У песку, дубоком блату итд. трагови испадају друкчпје но на чвршћој подлози, Пета потискује мекшу нодлогу

:и ,

> -1. Нг

х«

пред собом, а предњи део стопале одупирућп се потискује је натраг. Нрема томе слика таквог трага биће оваква: два удубљења (од потпетице и предњег дела стопале^/а између њих нагомилана материја (несак, блато итд.), коју је иотпетица потисиула. уиаиред, а. предњи део табана у назад. Та два удубљења неће одговарати иравом размаку између иотпетице.. и пупчастог дела табана, но ће услед клизања (потнетице у иапред, предњег дела табана у назад) бити ближе једно другоме: траг ће бити много мањи, но што је стопала, која га је произвела. 7. Стари, уморнн, болешљиви и блесасти људи сувише су слаби или сувише невешти, да н'огу Н довољно у колену пресавијају, тј. издигну, тако да предњи део ноге пролази са евим близу поред земље. Ако је земл^а покривена песком, плитким снегом итд., опазићемо у трагу потезе, који везују са свим или делимично деспи и леви траг стопале. Нађемо ли при трагању те потезе, можемо закључити, да је траг произвео стар, болешљив, уморан или блесаст човек. Но ако је снег или песак дубок, треба имати на уму, да те потезе мора остављати и снажан човек (Паставиће ее).

ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Истуни Рађено у суду општине Косјерићске 24 маја 1898 године у Косјерићу. ЈЈредста суду Марјан Алексић овд. земљоделац па изјави: Јуче носле подне, Селена удова Јанка Арсића" опд., бацила је у сеоски кладепац, одакле се сви сељани служе водом за пиће, једну цркнуту мачку. Када сам је упитао, зашто то чиии, она ми одговори, да је го учинила с тога, што је чула, да ће јој детету, које јој је болесно, одмах бити боље, ако му око пола поћи тога дана из тога кладенца однесе воде. Тако су јој вели причале сгаре жене. Ја сам мачку из кладенца извадио, а ово достављам суду, да са Селеном по закоиу иоступи. Да је овако било, потврдиће очевидци: Милан Ружић, Арса Спасић и Недељко Петровић овд. Марјан Алексић. Оверава Кмет. № 956. Одмах испитати сведоке, затим узети оптужену на одговор. 24. маја 1898 год. Потпис председника. Косјерић. Рађено у суду општ. косјерићске 25 маја 1898. год. Саслушаље сведока По кривици Селене, удове Јанка Арсића овд. I сведок Милан Ружић земљоделац овд., има 42 године, иеоеуђиван, у свему способан за сведока, иошто му је прочитапа достава Марјанова, и упитаи шта зиа да сведочи по овој ствари он изјави: На иозив Марјанов, дошао сам, на лице места код сеоског кладенца, ту сам затекао и Селену. Марјан ју је тада питао зашто је бацила мачку у кладеиац и воду опоганила, она је изјавила, да су јој неке старе жене казале, да то уради, и да око иола ноћи дође и одатле захити воде и тиме своје болесно дете заиоји, па ће оздравити. Марјан је мачку из кладенца извадио и бацио. На ово ћу се заклети. Дангубе тразким 2 динара. Милан Ружић. II сведок Арса Спасић зем. овд. има 34 године, у свему снособан за сведока, неосуђиван, на питање каза: У свему као и сведок Милан, на показано ће се заклети. Дангубе тражи 2 динара. Арса Спасић.