Полицијски гласник
ВРОЈ 8
ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК
59
III сведок Недељко Петровић, зем. овд. има 50 година, у свему способан за сведока, неосуђиваи, каза: Ја сам са Марјаном видео, када је Селена мачку у кладенац бацила. Одмах смо притрчали да спречимо да се вода неби опоганила, и његови наводи у достави потпупо су истииити. Заклећу се. Дангубе тражим два динара. Недељко Петровић. Оверава Кмет. Испит. оптужен^ Селена, удова Јанка Арсића има 32 године, до сада не осуђивана када је узета на одговор изјави: Ја сам доиста долазила на кладенац да захватим воде, по у истом сам већ била нашла мачку, за коју ме Марјан беди да сам је тамо бацила. Ја је бацила нисам и Марјан ме лажно и из пизме оптужује, с тога што је са мојим иокојним мужем водио парницу око заузећа земље, па ју је изгубио. Када су јој саопштене сведочбе испитиваних сведока она изјави: , Заптто ти сведоци тако сведоче, ја не знам, до ако није за атар Марјану. Само сведоче неистину, јер ја то учинила нисам. у Селена, уд. Јанка Арсића Потписао је писар Оверава Кмет. Суочеље сведока са оптуженом Сви сведоцн казали су Селени у очи своје сведочбе п па то се подписују. Милан Ружић Арса Спасић Недељко Петровић Селена рече: Све то што ми говорпте, није истина, нити сам ја мачку у кладенац бацила, нити сам нред вама признала да сам то учинила. Селена уд. Јанка Арсића Потписао је писар Оверава Кмет. Судски разлози Испитом испитаних сведока, који су јасно утврдили кривично дело оптужене Селене, — § 84 полиц. уредбе, потпуно је доказано дело за које се она оптужује. За ово дело Селена се има казнити и без обзира на њено одрицање, јер су јој сведоци дело, за које се оптужује, пред судом на суочењу у очи потврдили. Дело које је учинила казнимо је по § 329 тач. 7 крив. закона зато суд општине косјерићске, са обзиром на § 4. 15 и 16 полиц. уредбе и чл. 89 а. закона о таксама Пресуђује Да се оптужена Селена за ово дело казни, са два дана затвора, о своме трошку; да нлати два динара у таксеним маркама, за ово дело иступне природе. Саопштити јој пресуду и исту одмах извршити. 25. маја 1898 год. Косјерић. Потписи кметова.
УБИЦА АЛВЕРТИНЕ РЕНУФОВЕ (с Ф1 Ј АНЦУСК0г) (НАСТАВАк) На послетку се ислеђење започне. Судница је била дупком пуна, а то је било по вољи Гестралу, којЦ се надао да неиознати. због овако велике навале, неће пропустити а да пе дође. Сва тпколска омладина догала је да помогне Исидору својом љубављу. Исидор, који је био при уласку јако дарнут, охрабри се кад сусретне саме пријатељске погледе. Осим ђака било је. и много жена имућних газда, ислужених чиновника.
и многих других бадаваџија које би човек могао назвати свакидашњим гостима судским. Први дан су се само сведоци испитивали. Нико од њих нпјо могао разјаснити главну ствар, али су сви сведочили за окривљеног да је био добра владања, и о томе да је са женом живео у највећој љубави и пажњи За тим се прочита извештај Гестралов, који беше добио дозвољење да сам лично не предстане. Овај извештај или боље рећи испит, који је био врло јасан, кратак и из кога се видео јак утисак страшнога злочинства, учинио је да су се сви у сали згрозили од ужаса; у њему није било правог закључења, али се опет видело како се Гестрал клонио да окрив- „ љени изађе прав. Док се сва нажња публике обраћала на сведоке, седео је комисар у једном мрачном куту, и испитивао лица у гомили. Ученици, који су сад тек први пут дошли, образовали су јак иолукруг около обичних судских гостију. Ови потоњи и не познавајући се,. већ по самом нагону се беху скупили у чврсту масу. У осталом они су наличили један на другога и рухом, и држањем, па на послетку и једнаком простачком радозналошћу. На њих особито управи Гестрал сву своју пажњу, пошто је све кутове слушаонице промотрио. Његов поглед лутао је од једног лица до другог, али ни на коме не примети ништа особито. Но нри свем том падне му у очи један човек, који је изгледао много разборитији и смисленији од осталих. И ако беше метнуо наличје немарности, опет за то примећавало се на њему разумно уздржавање неке страсти, која се у унутрашњости налазила; него је то била мала ствар. Гестрал се могао лако варати. Тај човек имао је од прилике педесет година, глава му беше више очупана но ћелава, очи сакривене испод наочара, носа беше дугог, усана танких, а лица мрка, које по некад особиту сјајност добиваше, велики огртач сакривао му труп и руке које су га издале. Гестрал, који је у својом точном испиту прешао био од лица на остало тело, примети да су руке овоме човеку биле на коленима, и да су се ^ас по час скупљали прсти у песницу гужвајући чоху огртача, а то се нарочито догађало у оним случајима кад су се казивања сведока међу слушаоцима примала с учешћем. Гестралу се учини да је сад на правом путу и задршће од радости. Сад већ више пије губио из очију непознатог. Кад се седница сврши, смотри га он како је лагано изашао, приближујући се разним гомилама, слушајући шта се говори, али сам није ни речце прозборио. Гестрал не буде тако лакоуман да сам прати непознатог, већ пошаље једног од својих млађих чиновника, па га стане нестрпљиво чекати да се врати. Чиновник се врати после једног сата. Човек, кога је из далека пратио, становао је на острву светога Лудвика, на првом спрату своје куће која је имала башту са изласком на једну скоро пусту улицу. Звао се Дарон, и био је некада пристав. Сутра дан Гестрал, обучен као какав стари трговац, стави се у судници баш до Дарона. Саслушавање сведока још је трајало, али Дарон није показивао никаква знака узбуђења. Можда је размишљао о томе, како би и најмања неразборитост била за њега од врло велике опасности, а можда је већ и огуглао на овај вид испитивања који за њега није био више ни од какве важности. Дође ред на лекара што је лечио Исидора, и највећа тишина наступи; овај врло просто, али с озбиљношћу иаучног човека, приповеди у каквом је стаи.у нашао оптуженог, јави за покушај који је чинио с њиме, и како се тај покушај сврншо, и на послетку заврши, да не налази да је Исидор крив. За овим је следовало неколико тренутака општег узбуђења, и прекид целог иследовања. На све стране се почело шапутати с раздраженошћу. Гестрал, коме је био Дарон с леве стране, започео је већ био разговор с оним с десна, који је био страшан бранилаЦ Исидоров. Гестрал му с намером почие одрицати, доказујући да је мњење лекарево у многоме погрешно. Партизан Исидоров почне жестоко нападдти разлоге комисарове а Дарон, који се чинио да није пазио толико на утисак публике, после тако разумних разлога лекарових, нагнуо се беше да чује како разлаже Гестрал, који на послетку, у Највећој мери притворне раздражености, у један пут окрену се Дарону с речма: — Није ли истина, господине, да је ово што ја кажем врло могућно. — На сваки начин, одговори Дарон. Али предомисливпш се, одмах стане испитивати комисара с неповерењем. Но Гестрал се у лицу тако благ, пезлобан и миран покаже, да се