Полицијски гласник

№0Ј 8

отпочиње. Наравно, они су с иочетка играли тек „да прекрате време® и то у винце и каву, а после тога окренуло се и на новац. Или је то била нека луда срећа, која је пратила ноп Санду, или ђаво би га знао шта, тек поп је непрестано пио џаба; осмехнуо би се, задовољно би се пљеснуо ио плавом појасу на трбуху, кад се игра сврши и дирне онога ко је изгубио. — Е, баш добра кава... па изволте, ако можете, и вечерас, на једно пиће, па макар и ја изгубио, тек само да нам не пропадне време. Поштар чунерко, наравно љути се. — Нека, нека, попе, запрзкићемо и ми теби који пут чорбу. — То је, што играмо у пиће и у ситној монети, па не марим баш ни да играм, — као правда се „Чилаг® зашто губи. — Али кад би окренули Фарбл у динар визу, видели би, очеј свјашчениче, како би вас угрејали. — Молим, молим, одговара поп. Па баш кад желите можемо један пут повести одсудну битку, да видимо ко ће мегдан однети. — Је ли в гилт к ? пита Стевица. — »Гилт (< , вели пои. — Е, лепо, сутра у вече. — Пристајем. Поп остаде у кавани, а »Чилаг« и Чуперко одопте у канцеларију. На једаниут »Чилаг« стаде као укопан на сред пута. — Знаш шта ? — Говори, да чујем. — Ајде да ми у друштву опељешимо иојку? — А како? — Врло просто: да се договоримо па да играмо обојица против шега, а да добит делимо. — Знам, али, видиш како је луде среће, на можемо опет изгубити. — Аја, то не може. А ево зашто: Ти знаш телеграфске знаке куцања и ја их знам. Дакле, ми ћемо те знаке лепе да употребимо. Кад заседнемо за игру, ми ћемо, онако као од шале, као 1пто се то обично и ради с времена на време лупкати ирстима по столу и тако ћемо један другоме достављати и јављати какве карте имамо, а њему неће ни на крај памети падати шта ми радимо и да се споразумевамо. Само тако ћемо га опељешиги и шворцирати... Чуперко је подскакивао од радости. — Браво, врло добро, дивна, божапствена идеја, само треба пазити да се добро изведе. — Разуме се. — Ал' ће појка шнуфовати кад му смотамо једно две стотине динара, све ће подскакивати. Уговорише да о овој уираво завери противу поп Саиде, пикоме ни једне речи не прослове. III. Кад је дошло вече они су пре уобичајенога времена били на одређеном месту и нестрпељиво су очекивали попа. Око осам сати ето њега, љуља се и задовољно се смеиш. Седе за њихов сто и норучи вино. Поштар Чуперко лупка нервозно нрстима по столу. — Оћемо ли, попо, мало по једну »Фарбу«? — Па можемо, одговара поп равнодушно. Али »Чилаг« узе да тврди пазар. ■— Не. не вреди, бога ми; најпосле не игра ми се, немам воље да играм у грош и два... Мени да је или да добијем или да изгубим — и да знам, брате, за шта играм, а не цело вече изгубим за један динар. Нећу, нећу... нађите другога. — Па лепо, вели поп, онда у колко? Или најпосле, имате ли ви иара? ■— Охо, попе, не бриии се; него, реци : колико би ти могао изгубити ? пита Мићић. — Тхе... колико год желите ви да добијете — толико. Двеста, иа ако вам је мало, могу и трист^а динара... — Е, то разумем... И дечко донесе карте и игра отиоче. Ногме ортаци добро ознојише попа; он губи, непрестано губи. Банке са његове гомилице све једна но једна лете. а пред

«1

њим све мање и мање новаца. Чуперко и »Чилаг« само се задовољио из потаје смешкају један на другога и по кад кад лупкарају прстима по столу. Поп игра, губи и пшрче. Док му тек од једаннут сину једна мисао кроз главу. Пажљиво ногледа: заиста, то је! Дммм... што ли то они за све време игре непрестано наизменично добују прстима по столу?® И онда узе врло пажљиво и смотрено да ослушкује њихово лупкарање, али тако да они ништа ие приметише. Гле, лепо, телеграфским знацима говоре један другом своје карте: а ј нд Ф ирмал итд. Поп се уједе за усну. »Ту ли смо, лисице! Е чекајте!® И ратна срећа набрзо окрете низа страну. Постепено се смањиваху њихове гомилице а банке се гомилаху све више на ноповој гомилици, која поче нагло да расте. Али пон игра и ћути, намрштио се — чини се као да је нешто јако нерасположен и добро ћули уши кад ко од њпх почне да добује по столу. Борба није дуго трајала. Чим је ноп увидео у чему је ствар, он окрете одлучно да игра. Богме, сад отпочеше поштар и телеграФист да се зноје и да шмрчу. Обојица псују, грде, прште од љутине што губе и не сећају се да поп зна шта они један другом достављају, но да се чини невегат. До пола ноћи ствар је била свршеиа: поп их је потукао, то јест поп је спирио њихов новац. Нестаде оних гомилица са банкама; на столу стоје још само неки грошевн и марјапш •— то је последња њихова нада, последња утеха. — Хајде, вели горко поштар Стевица, а мртвачки га зној нробио чак кроз леђа, — хајде, попе, узми нам још и ово на да идемо кућама. — Лепо, лепо, браћо драга, одговара поп, — немам штгата вопреки, деде иодели — ти делпга ! И за неколико тренутака и ти грошеви са марјашима пређоше на попову страну, а пред њима остаде нразан, чист, углачан сто... Тада се деси нешто од чега им се кожа најежи; деси се нешто од чега они у мал' у несвест не падоше : Поп лагано покупи паре, стриа их у свој дубоки џеп п онда, исто као што су они лупкали целог вечера прстима по столу, излупка лепо, разговетно, да су они одмах разумелн : х в а л а, и з в о л т е н д р у г и п у т -УПоп Санда, који је иекада у младости учио телеграФШш курс, на то оставио и отишао у богословију, увидео је њихов смер и тако их изиграо. 0.

зл.0чин и казна РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА ПРЕВЕО С РУСКОГ Ј е ф т а У г [> и ч и 1. ДЕО ПРВИ II. (НАСТАВАК) Раскољников иије био навикнут на гунгулу, и, као игго је већ речено, избегавао је свако друштво, нарочито у последње време. Али сад га је нешто на једанпут вукло људима. Њега подузеше неки нови осећаји, а, заједно с тим, појави се и некаква жудња за светом. Он се толико заморио читавим месецом усредсређене туробности своје и мрачнога узбуђеп.а, да му се прохтело ма само и један тренутак одахнути у другом свету, па ма у каквом било. И, не гледећи на сав гад око себе, он са задовољством остаде сада у крчми. Крчмар је био у другој соби, али је често слазио у каФану, спуштајући се од некуда по степеницама, при чему би се прво указивале његове кицошки углачане чизме с великим црвеним капцима. Он је био у поткошул.и н веома масном

појШцијски гласник