Полицијски гласник

Г.РОЈ 8 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

такво мосто, где би га пожалили! А Катарина Ивановна ма да је дама и великодушна инак је неправедна... И ма да ја и сам врло добро знам, да и тада, кад ме за косу чупа, она чупа из сажаљења и што је срце боли (јер, понављам без зазора, млади човече, она мени чупа косу, потврди он са удвојеним достојанством чувши онет кикотање), ну Боже мој! кад би она макар једаппут... Али не ! ие ! Све је узаман, бадава је говорити!... Бадава говоритм, јер мене су већ вшпе пута сажаљевали, али... така је моја природа а ја сам прави скот! ■—■ Још сумљаш! —• примети крчмар зевајући. Мармеладов одлучно лупи песницом о сто. — Бећ ми така природа! Знате ли ви, мој господине, да сам ја чак и чарапе моје л^ене пропио. Да су то пануче, па опет и које-како; али чарапе, њене чарапе продао сам за раЉју... Ме^у тим, живимо у хладној соби; она је јадница ове зиме прозебла, и почела је да пљује крв. У нас има троје мале деце и Катарина Ивановна ради од јутра до мрклог мрака; она пере и риба, дечицу мије, јер је из малена навикла на чистоћу; а међу тим, груди су јој слабе, и тек што није пала у јектику, — и ја то осећам! Зар ја не осећам? И што више пијем, то више и осећам. За то п пијем, да у пићу нађем себи утехе... А пијем и за то, што хоћу да ми се удвоји страдање! — И он, као у очајању спусти главу на сто. — Млади човече, продуж,и он, подигнувши се опет ја читам на вашем лицу неку тугу. Чим сте ушли, ја сам то прочитао, па за то сам и ступио с вама у разговор. Јер причајући вам моју несрећну историју, ја тим не желим да ме чују ови беспосличари овде, који већ све то знају; него ја тражим човека од срца, човека образованог. Знајте дакле да се моја жена васпитала у отменом губернијском племићском институту, и пред излазак отуда, оиа је играла нред губернатором и пред другим лицима, за што је добила златну медаљу и похвални лист. Медаљу... медаљу смо продали... већ одавпо... хм... а похвални лист оиа чува у сандуку, и пре неки дан га је износила и кућној газдарици показивала. И ма да је она с газдарицом у непрестаној »свађи, али прохтело јој се, да се ма иред кпм похвали и иснрича о срећиим минулим данима. Ијајене осуђујем, не осуђујем; јер ово иоследње и остало је код ње као успомена, а све је остало пшчезло као дим, као прашина! Да, да; она је дама ватрена поносита и непоколебљива. Сама перс, под, живи о црном хлебу, али не ће допустити, да је ма ко омаловажи. За то није могла издржати и грубост г. Лебезјатникова, и кад ју је тај гоСподин избио г то је иа њу подејствовало, да је пала у постељу, и то не од батина, колико због јаког частољубља. Она се удала за ме као удовица са троје нејаке дечице, све једно другом до увета. Први је пут удата била за пешадијског оФицира, и толико га волела, да је с њиме побсгла из дома родитељског. Мужа је волела преко сваке мере; али он се поче картати, падне под суд, и тако је умро. У последње време он је њу и тукао, ма да се она није подавала, а о томе ја врло добро знам из искуства; али, она и сад њега помиње са сузама, и мене њиме кори. Ја се на то не љутпм, иека бар живи у успоменама, сећајући се сретне прошлости... И она остаде после њега са троје нејаке дечице у једном удаљеном и дивљачном округу, где сам се и ја тада палазио, и остала је у такој сиротињи без икаквб наде, да човеку није могуће описати. Родбипа се беше ње сасвим одрекла, а она опет беше преко мере горда... И тада ја, драги мој госиодиие, и сам бејах удовац, а од прве жене имајућп четрнаестогодишњу ћерку, понудим своју руку тој ојађеници, јер нисам могао даље гледатА њену патп.у и страдање. Ласно можете по томе оценити сиротиљу у којој се она налазила, кад се сагласила да за мене пође, ие гледећи што је била од знатног рода, и потпупо изображена! Ну удаде се! плачући и јецајући и руке ломећи — пође за мене! Јер није имала куд ни камо. Разумете ли, разумете ли ви, мој драги господипе, шта значи, кад се.нема куд? Не, ви то још не разумете... И целе године вршио сам своју дужност часно и свето, није ми ни на памет падало да се и дотакием тога (при овој речи он вдетне прст на стакло с ракијом) јер сам имао осећања. Али и тиме јој не могох угодити. У то време изгубим службу, и то не својом кривицом, већ због тога, што је чињено неко преустројство. И од тада отпочех овај! Биће већ година и ио, како се ми, после дугог потуцања од немилог до недрагог, и после дугих страдања, обретосмо најзад у овој великолеиној и мно-

63

гим сиоменицима украшеној престоници. И овде сам добио службу... Добио и опет изгубио. Разумете ли? Овде сам већ својом кривицом изгубио, јер се моја природа иојавила. Сад живимо у једном буџаку, код газдарице Амалије Фјодоровне Липевексел, а од чега живимо, и откуда илаћамо, то не знам. Осем нас, тамо живи још миого света... Содома, најбезобразнија... хм... да... За то време норасте и моја кћи од прве жене. Шта је она у своме животу иреиатила од своје маћехе, о томе иећу да говорим. Јер, ма да је Катарина Ивановна препуна великодушиим осећајима, али је дама љута и раздражљипа, и одмах грди... Да! Али на што то и помињати!... Моја Соња, као што већ можете мислити, пије добила иикако васпитање. Пре четири године пробао сам да је обучим у историји и земљоиису. Али како и сам нисам био бог-зна како вичан, то се љено васиитање тиме и завршило-. Остали смо код переијског цара Кира. За тим, кад је поодрасла, прочитала је неколико романа, а ту скоро, посредовањем г. Лебезјатникова још једпу књигу Љујсову Физиологију — да ли вам је иозната? — нрочитала је с великом пажњом, па је чак и нама по нешто прочитала: и то је све њено изображење и наука. Е сад, питам ја вас, драги мој господине, колико може по вашем мишљењу, да заради једна сиротна али честита девојка, и то иоштеним трудом?... Петнаест конејака дневно, не заради, мој господине, ако је поштена п нема особитог талента, па и то пе испутитајући посао из руку! Па и оно пгго заради, не добије уредно. Ето, сашила је ио туцета кошуља државиом саветнику Клопштоку, Ивану Иванићу, — јесте лп слушали о љему? и пе само да јој иије илатио ни до овог тренутка, већ је погрдним речма одјурио, луиајући ногама п псујући непристојно, под изговором да јаке иису сапшвене по мери и да криво стоје. А деца гладују...-Д Катарииа Ивановна, руке ломећи, хода но соби, а по лицу јој избиле црвене пеге, — што у тој болести увек бива — па ће рећи мојој ћерци : „Живиш код пас као какав дембел; једеш и пијеш и грејеш се, <( а шта ту има јестн и пити, кад,и деца по три дана пе виде корпце хлеба? Тада сам ја лежао... пу, па шта! лежао сам нијан као земл^а, и чујем, како говори моја Соња-(стрпљива и ћутљива је она, и гласић јој је тако пежан... плавушица, лишце свагда блеђано, унило), каже : »Шта, Катарнна Ивановна, да ли је могуће, да ја на такав носао пођем ?... с( А Дарија Францовна, женекиње злонамерно и полицмји добро позната већ се трипут преко газдарице распитивала. »Чудна ми посла, одговара Катарина Ивановна, с подсмехом, — а нашго чувати? Драг.оценост, већ нема!" —■ Али не осуђујте, не осуђујте, мнлостиви господине, пе осу^ујте је! Ово није било рсчено при чистој савести, већ у раздражености у болести и уз плач гладне деце, а и речеио је више у очајању него у правом смислу... Јер је Катарина Ивановна већ била таква, и чим се деца расилачу, макар и од глади, одма их отпочие тући. (Наставиће се) — —•ЕО ЈЕ 0В0? Начелство округа пожаревачког актом од 22 тек. мес. Бр. 2397, саоинггава ово : „На нматву Живка РистиКа, економа, у атару општипе полгаревачке, нађена је једна човечја лобања, пеки делови човечијег костура и поједина парчад одела. Чиљеним увиђајем на лицу места пађено је, да је под једним дрнетом, на доста скривеном месту, у дубини од нола Метра, био укопан једап човечији леш, па су исти пси раскопали и развукли. Истим увиђајем утврђеио је: да овде постоји дело убиства; да је убијени морао бити неки млађи човек, по не испод 20 год.; да је леш у земљи морао. лелсати до 6 месеци; да је убијени имао на себи штоФани капут карирано-бледе и папталоне затворено-угасите боје и сељачке тканице са обичним, узаним кајишом за онасивање. Пачелство окр. иожаревачког моли све иолициске власти, да сазнају и њему јаве: је ли, кад и где нестало какво лице, за које би се према наведеноме, могло носумњати, да је идентично са иађеним костуром?