Полицијски гласник

БРОЛ 1)

ПОЛПЦШСКИ ГЛАСНИК

УБИЦА АЛВЕРТИНЕ РЕНУФОВЕ (с француског) (свршетак) III. Гестрал је истина био врло задовољаи што се Исидор тако срећно оиростио несреће, али у исто време двапут радоснијп што је био срећан у својим иредпоставкама, у којпма је закључио да је убица Албертинин морао бити некакав одбијен просилац, пре стар но млад, да је своје послове седећи вршио, и да је, раздражен ужасиом страшКу, учинио с највеКом смотреношКу најгнуспије убиство. Умишљају }1и за тим нриродну радозналост сваког кривца по делу самог злочинства, закључно је да се тај човек мора скоро појавити. II заиста га је оп видео у судници. онаквог истог, каква га је замишљао. Сад, је ли доиста тај човек био убица? Гестрал није ни мало сумљао, али при свем том није га хтео затворити. Јер сумња није никакав доказ, а нолицај ваља што мање да се вара. Да затвори Дарона, учииило би скапдал, а не би било ни од какве користи. Он би само све одрицао , а противиих стварних доказа није било. Нико живи није га виђао у гостионици, а но самом положају куће, у којој је становао, он је могао оне ноћи кад је убиство учињено и отићи и вратити се, а да га нико не опази. Али међутим двапут, и то: у првој радости кад је правог злочинца нашао, и за тим кад је смотрио да је Исидор стргашно збуњен због жестине тужбеног акта мпслио је да га уапси. Да је Исидор заиста био осуђен, он би метнуо руку на њега још у судници, али срећом све је врло добро изашло а Гестрал је и онако био оптимиста. Овај први посао био је свршеп, али је сад остао други, много озбиљнији, који је требало по истим начелима наставити, јер је и њему била осиова поуздано сматрање срца човечјег и логично развијање осећања која га покрећу; сад му је требало да кривца тако рећи догна до дувара, и тако да га патера да се преда. Дарон ма како да се упињао, опет се вратио дома у крајњој расејаиости. Но при свем том усиљавао се да ионешто окуси од вечере коју му беше зготовила његова стара кућпа домаћица, једиио чел>аде што је држао. После вечере затвори се у собу, од које су врата гледала право у башту, упали свећу и почне ходати горе дојхе, ломећи прсте, подмукло мумлајући, и посрћући као пијаи. Његово лице час је осветљавао пламеп мрзости, а час помрачавала немоћна љутина. По кадшто би се бацио иа велику столицу, не могући се отрести сумора и утучености. Да га је Гестрал впдео у том тренутку, ои би молсда рекао да је изгубио сву храброст и да је гледао у Исидору грабеж који хоће да му умакне. Ко би пажљиво сматрао Дарона, могао би рећи да смишља какво друго злочииство; јер је он пагло устајао, брзо по соби ходао, па за тим умореп иемоћном жестином у један мах зауетавл^ао се у ходу, и ишао с главом иаслоњеном иа руку, да се навали иа камин; ту је опет размишљао, али 4Ј,ело његово упињање вндело се да је било без икаквог резултата. Он је брзо долазпо к себи п с иотмулим гласом пуним жестине дизао песницу горе, као да је хтео претити самом иебу. Уз душевну борбу придружила се беше и телесна боља, лнце му је било модро као чивит, очи закрвављене, а зкиле по челу набрекле као да ће прснути. Све у овом човеку показивало је слику угушеног љубоморства, које се будило тиме .јачом силом што је впдео како се љуто преварио у својим илаиовима за освету. У један мах дође му друга мисао, али са свим различита од досадашњих; умири се, стане прислушкивати, за тим нагло отвори баштепска врата, и почне по башти тумарати. Лице му се гадно развуче ; но свој прилици мислио је на некога од кога се плашио. И у овом тренутку да га је Гестрал видео, оп би му се слатко и лукаво насмејао као оно у судиици. На послетку дахие душом, приближи се огледалу, п поплашен због јако измењених црта на лицу замочи главу у умиваоницу коју је до вршка водом напунио. Сад се опет стане огледати, и ходати по соби мирним, постојаиим кораком, за тим одахие као да му се вслики терет са срца свалио, — а нико га није видео у пређашњем узбуђењу и страху. У осталом требало је да нико на њега ни најмање не, посумња, па зато, премда му није било до снавања, опет легне, и сутра дап већ је радио опо

исто што и обично ради. Његов је посао био врло ирост, Гестрал се известио, од оног истог ваљаног нижег чиновиика који га је први пут пратио, да Дарон из куће не излази но тек после подне, у које доба иде на берзу, а с берзе се лагано враћа Сенском обалом; да у вече обично иде у једпу. малу кавану где чита новине или се разговара са својим познаницима; да нема љубазнице и да ретко кога прима к себи. У целом квлрту о њему се ништа особито знало није, али се говорило више добро но зло, јер ,је свакоме уредио плаћао. Гестралу је врло мило било што га није затворио. Он заиоведи своме чиновнику да мотри на њега куд иде и шта ради, а за себе остави много тежу ствар: да пази на његову физиономију. Због тога сваког вечера око пет сати заседао би у једној кавани у улици Монтескијевој, поред које је Дарон у своме путу свагда уредно нролазио. Кад би год ова ирошао, свагда би комисар лагано. завесу подигао, па би га само погледао. Али и овај једини поглед довол>ан је био оштром оку Гестралову. С ночетка му се учини да је Дарон са свим клопуо. Црте му лица бејаху развучене, поглед таман, а крајеви усана болно уздигнути. Али се иосле неколико дапа са свим измене. Црте му добију пређашњу сталност, уста свој први изглед, на очи му наседну широке обрве, а чело исиарају дубоке боре. А, помисли Гестрал клонулости је нестало, сад опет иочиње да скраја нланове. Но ја ћу му у томе запггедити непгго труда. Одмах сутра дан после ослобођења врати се Исидор у своју варошицу где буде врло лепо дочекап. Његова радионица, коју му је надзиравао предходник и први писар паходила, се у врло добром стању. Он се опет лати посла, и премда је пепрестано оплакивао своју жену, опет за то од дана на дан све је више долазио к себи од оног ужасног првог потреса. Ето у таком стању паходио се кад добије пнсмо од Гестрала у коме га овај позива да одмах дође у Париз. Како се комесар плашио да му не ће Исидор брзо доћи, завршио ,је писмо с тим, да му голема опасност предстоји ако што скорије не дође. Исидор одмл.х отпутује и оде Гестралу, који му без икаквог предговора рече: »Драги мој господине, желмте ли ви осветити вашу жепу ? (< Ово неколико речи поврате Исидору оне страховите мисли којих се већ скоро ослободио. Сав претрне од пеке особпте радости и викне: »Зар ме још нитате! Заиста желим.« . — У осталом ствар се и вас ирло јако тиче, прихиатп Гестрал. — А како то ? — Видећете, одговори комисар са свим спокојио. — Шта ми вал.а чинити? — За сад, врло малб. Идите на берзу п огледајте срећу. •— Како ? — Са свим просто. Данас купујте артије поуздане вредности, сутра их продајте, ирекосутра Па ново купујте их. па ако можете том приликом птто добити тим ће бити боље. Разагиајте сваку брнгу и жалост. Треба да изгледате као човек, коме се мили живети. Одмах тога даиа Исидор оде на берзу, а Гестрал у кавану тта своју заседу да мотри. Кад Ддрон прође опази му иа лицу неко особито чуђоње. Другог дана то чуђење уступило беше место некој дивљој алп пе потпуној радостп. Гестралов чиновиик јави му како је Дарон ирошла два дана при изласку пз берзе иратно очима Исидора докле га год пнје из- вида пзгубио. »Пријатељу, рећи ће Гестрал Исидору, који је код њега стаповао а ни о каквој опасности ии мислио није, сутра, кад изашли будете из берзе, предложиће вам гласно мој чиновник да идете с њим у водвил' џ ви нристаните на то. в Сутра дан Исидор н ком1тсаров чиновиик пођу кад се комад сврти, натраг к стану Гестраловом, алн на новом мосту примети Исидор да их неки човек ирати и то доста пз далека. Чиповник му рече да се чигги као да пншта није сназио, па пођу Сенском улнцом; овде човек који нх је нратио стапе се домишљати, иа пошто је неколико корака учниио, вратн се истим тгутем натраг. Исидор дође блед у стан Гестралов. „А, — рећи ће му овај, ви већ почињете разумевати! •— Савршено, убица моје жопе, сад на мене мотри.

*) Једно од средфих позоришта нариских.