Полицијски гласник

ђј-ОЈ II

УБИОТВО У КЛЕНОВЦУ ^риминалиа приповет^а Напиоао В. I. На сами дан св. Николе, 6-ог децембра 188* год., у глуво доба ноКи, један пушчани пуцањ, а одмах за овим запевка, узбунише становнике „рабровске® улице у селу Кленовцу. По правцу пушчанога јека и страни са које се чула запевка, слеже се Доста суседа у кућу Станимира Тополчића. Станимиров син Богосав, лежао је у авлији, уз палисад, убијен из пушке. Први и најблинш суседи затекоше га жива. На питање ових, само је толико знао показати: да га је неко, с поља, позвао по имену и када је он пришао палисаду, да види ко га зове, овај му сасуо ватру у груди. Ни по лику, јер је ноћ била мрачна, ни по гласу, иије познао убијцу. Ни на кога није могао изјављивати сумњу, јер није имао неиријатеља. По природи благе и тихе нарави, он је са свима добро и у љубави живео. Само се толико могло од Богосава сазнати, а убрзо за тим, наступише и последњи тренутци живота његова. Кад га суседи узеше преносити из авлије у кућу, он издахну. Мати његова, Марија, бусала се у груди као ван себе, запевајући и наричући, да се човеку крв у жилама следи. А и како неби? Богосав јој је био јединац. Једина нада и утеха њена, а поред тога син, каквога је мало која мајка однихала и одгајила.... Кад унесогае убијенога у кућу и наместише на припремљену постељу; кад му мајка окити главу зимском ружом и сувим босиљком, а млађи окадише собу тамјаном, — пуче глас по целоме селу о догађају, те дође и сеоски кмет. Суседи му испричаше како су Богосава затекли и шта им је овај саопштио, а кмет записа све то, опреми једнога хитрог коњаника капетану у Тодоровац, иозивајући среску власт да дође на извиђај... А док среска власт дође, да вам испричам што о кући веселога Тополчића... Кад се пође из Тодоровца, где је, као што сам рекао, среска канцеларија, друмом који води окружноме месту, после једнога сата путовања, скреће се у десно на сеоски пут који води за Кленовац. Одатле, одакле се са друма силази, читав један сат ода, обилази се око чувене кленовачке баре, док се дође у прву и најближу кленовачку малу — рабровску. Кад дођете пред село, укаже вам се група кућа, лепо окречених и ћерамидом покривених, група где-где нрошарана и по којом кровињаром. Озго поврх кућа, у страни, па у недоглед, пружају се сеоски забрани, суморног и тужног изгледа, јер их је зима оголила и лишила оног чаробног зеленила. Доњим крајем, поред самих кућа, пролази сеоски пут, а десно од њега, преко њива и пашњака, тамо далеко, нружа се кленовачка бара, из које густо штрчи трска и шевар, као иободена копља. Најбоља, највећа и најлепша кућа коју у овој групи видите, то је кућа Станимира Тополчића, оца погинулог Богосава. Станимир је газда човек. Поред доста зиратних земаља, пашњака, винограда и забрана; поред довољно разновроне стоке, има он и воденицу савуљу, а то ће рећи, да је, зацело, доброга стања имовног. А он то није ни крио као други. Ако би му који, у разговору, рекао да се добро заимао, и да је у селу са стањем понајбољи, он је имао обичај рећи : »Дао је Бог, хвала му <( . Међутим, и ако је био тако доброга стања, никад није био новчан. Како би, својом нривредом, дошао до које суме новаца, куповао би : њиву или ливаду, вола или краву, или тако што, само да новац није код њега. Али ипак зато, кућа његова била је права домаћинска кућа, пуна свега и свачега. Гостопрпмљивост Станимирова била је на далеко чувена. Нико, који се у ту кућу увратио, није из ове отишао непочашћен и неугошћен. Нарави је био благе ж тихе. Ни са којим није се тужио ни парничио. Ако је кад год и било прилике за спорења, он је то свршавао измирењем, често и на своју штету. Није се отимао да буде кмет ни изборни судија и није никад ни био

то. Помагао је свакоме, који је од њега помоћи тражио, наравно, колико је могао и био у стању. Због ових добрих својстава, сви су га у селу уважавали и волели. И сами рђави људи штедели су, због тога, његову кућу. Никад њему није учињеиа било крађа било у пољу штета, као.млогим и млогим другима у Кленовцу. Станимир је, дакле, био свачим богат, само једним није. Није имао више деце, само јединца сина — Богосава. Али тако је Божја воља! Но и ако је имао само њега једнога, ваљао му је, вала, као десет других. Кршан момак, леп, паметан, а нарави ако није од очеве боље, заиста није ни горе. У ово доба било му је 23. године. Лане је одслужио свој рок у војсци — у гарди. Кад је дошао из војске, Станимир и Марија доконаше да га ожене, а и време је већ било. Његови парњаци одавно су већ и деце имали, а Станимир не хте Богосава женити док војску не одслужи. Упиташе Богосава да ли није обегенисао коју цуру, па кад им овај рече да није, они претресоше целу околину, по десет сати унаоколо, да нађу цуру, која ће им кућу задичити а њиховог јединца усрећити. И нађоше је. Нађоше је у Подбрежју, селу иола сата иза Тодоровца, на Сави, у кући Ненада Прекића. И она беше јединица у оца. Добра и млада цура. По лепоти, што' но кажу »ни вила јој другарица није с( . На далеко била је чувена као лепотица: Прекићева Роса из Подбрежја. Деца се видела и бегенисала а стари уговорили ствар. Истина, мало се томе опирала Станица, мајка девојчина, Бог би знао зашто, али Ненадова реч била је пресудна. — Бог с тобом, рекао је он Станици, а који још неби своје дете дао у кућу Тополчића? Тај би морао манпт бити ! То ништа није помогло. Станица се и даље опирала, но ипак — ствар се свршила. (Наставиће се).

ЗЛОЧИН И КАЗНА ромаи ф. м. достојевсје^ога с руског Јефта Угричи!. (5 »Мили мој Рођо, писала је мати, већ је ево други месец како се с тобом нисам разговарала преко нисама, што ми је било веома тешко и због чега по неку целу ноћ нисам могла заспати, мислећи непрестапце па тебе. Ја знам, да ми ти нећеш замеЈЗити за ту моју нехатност јер је то било преко моје воље. Ти знаш како те и колико те волим. Ми, ја и Дуња, имамо само тебе, ти си нам све, сва нада наша, све благо нагае. Не знаш како ми је било тешко, кад сам сазнала, да има већ неколико месеци како си оставио универзитет, јер немаш чим да се издржаваш, и што су се прекратиле лекције, које си давао, а и друга средства! Како би ти могла помоћи с мојом пензијом од сто двадесет рубаља годишње ? Петнаест рубаља, што сам ти их иослала пре четири месеца, ја сам, као што и сам знаш, узајмила иа ту моју иензију од овдашњега трговца Василија Ивановића Вахрушкина. Он је добар човек, а био је још пријатељ твога оца. Пошто сам њему морала уступити право, да он за мене прима пензију, морала сам чекати док се не исплати дуг, а тај се тек сад исплатио, тако, да ти нисам ништа могла слати за све то време. Али сад, хвала Богу, мислим, да ћемо ти моћи опет слати, па гата више можемо рећи, да нам се смеши срећа, о чему хитам да те известим. Али пре свега, драги мој, уи и не знаш, да је већ трећи месец, како твоја сестра живи код мене, и више се нећемо растајати. Хвала Богу, те је све претурила преко главе, а ја ћу ти сад редом испричати, што смо до сад крили од тебе. Пре два месеца си ми писао, како си слушао од некога, да се с Дуњом понашају веома грубо у кући Свидригајлових, и тражио си од мене тачних обавештаја. Али, шта сам ти ја могла тада одговорити? Ако бих ти казала истину, ти би све оставио на страну, па би, ма и пешке, дошао амо, јер ја познајем твој карактер и твоје срце, ти не би дао, да твоју сестру вређају. И сама сам очајавала, али шта сам могла да радим ? Ја и сама нисам знала