Полицијски гласник

БРОЈ 11

целу ствар како ваља. Главна је иезгода била у томе, што је Дуња, стуиив ирошло године у њихову кућу као гувернаита, узела сто рубаља напред с погодбом, да сваког месеца отплаћује и било јој је^немОгуће да их напусти пре, но што сврши рачуне с њима. Суму ту, сад ти могу све објаснити, драги мој Рођо, узела је она више за то, да бисмо ти послали шесет рубаља, којих су ти јако били потребни, и које си ти добио од нас прошле године. Ми смо те тада преварили; ми смо ти писали, да је то од пређе скупљених Дуњиних новаца, али то није било тако, а сад да ти саопштим праву истину, јер се сада све променило на боље и да би знао, колико те Дуња воли, и како је добро срце у ње. Истина, г. Свидригајлов се у почетку понашао с њоме врло грубо и био је веома неучтив према њој... Али ја не ћу да се упуштам у све те немиле појединости, да те не бих узалуд жалостила, тим пре, што се сад све свршило. У кратко, не гледећи на добро и племенито поступање Марте Петровне, супруге г. Свидригајлова, па и свих осталих, опет -је Дуњи било веома тешко, нарочито кад је г. Свидригајлов био нод утицајем Бахуса. Али шта је било доцпије ? Помисли, та будала био је страстан према Дуњи, али је све то скривао под плаштом грубости и презрења према њој. Можда се и сам стидио и ужасавао, кад се размисли да је већ стар и отац породице, а да је тако лакомислен, и с тога се и срдио на Дуњу. А, можда је и с тога био такав, нгго је хтео од других да прикрије истину грубошћу и иодсмесима. Али се најзад, није могао уздржати и усудио се да отворено учини Дуњи гнусан и сраман предлог, обећавајући јој разне награде, а поред тога да напусти све, па да иде с њом у друго место, или у иностранство. Можеш представити њене муке! Напустити место одмах, било је немогуће, не само због дуга, но и штедећи Марту Петровну, која би се могла досетити, а тиме би настао и немир и раздор у кући. А и Дуњица не би прошла без скандала. Било је и других разних разлога, са којих Дуња иије могла рачунати на излазак из те гадне куће пре шест недеља. Та, разуме се, знаш Дуњу, знаш како је умна и како је чврстог карактера. Она може много да трпи и да у крајњем случају има толико великодушја, да не изгуби своје сталности. Она ми је чак и писала о свему томе и ми смо се често дописивале. Али наступи неочекивани случај. Марта је прислушкивала свога мужа, кад је ои молио и преклињао Дуњицу у башти, и, разумев све наопако, држала је да је она свему узрок. Ту у башти, догоди се ужасна сцена: Марта Петровна је ударила Дуњу и није хтела ништа да чује, но је викала читав сахат и, најзад, наредила је, да је одмах доведу мени у варош, у простим сељачким колима, у која су бацили све њене ствари, рубље, хаљине, све како се десило, онако неувезано и неуређено. А тад се баш надала ужасна киша, и Дуња, онако ожалошћена, увређена и понижена, морала је да пређе само с једним мужиком читавих седамнаест врсти по киши а на непокривеним колима. Размисли се сад и сам, шта сам ти могла писати у одговор на твоје писмо од пре два месеца, и о чему сам ти могла иисати? И сама сам била у очајању; истину ти нисам смела рећи, јер би ти био вевма несрећан, огорчен и ожалошћен, а и шта би ти могао учинити ? Можда би учинио какав преступ, а сем тога ми ни Дуњица није дала да ти јавим; а да пуним иисмо бесмислицама и чим било онда кад је твоја душа била узбуђена, просто нисам могла. Читав месец дана ишле су по нашој вароши сплетке о том догађају, и већ нам је било до тога дошло, да ни у цркву нисмо могли ићи с Дуњом, од презривх погледа и дошаптавања. Сви познаиици туђили су нас се, чак су нрестали и да нам се јављају, а ја сам насигурно цознала, да су неки млађи људи хтели да нам нанесу увреду намазав наша врата катраном, тако да је газда већ захтевао да напустимо његов стан. Свему је томе била крива Марта Петровна, којој је испало за руком да окриви и окаља Дуњу где год је стигла. Она је овде са свима позната и тога је месеца сваки час долазила у варош; а како она много говори и воли да прича о својим породичним сгварима, а нарочито да се жали на свога мужа свима и свакоме, што ни мало није лепо, тако је и. разтрубила сву ту историју не само по вароши, но и по селу. Ја сам се и разболела, а Дуњица је бипа чвршћа од мене ; само да си могао видети, како је она све то сносила, па чак и мене тешила и бодрила (ирави је анђео, слатка моја Дуњица!) али, милосливи Бог прекрати наше муке: г. Свидригајлов се

размислио и покајао, и сигурно жалећи Дуњу, дао је Марти Петровној потпуне и очевидне доказе све Дуњине невиности, т. ј. показао јој писмо, које му је Дуња морала написати и предати пре, но што их је Марта Петровна застала у башти. То писмо Дуња је написала, да би избегла лична објашњења и тајне састанке, које је он тражио. То је писмо, по одласку Дуњином, остало у рукама г. Свидригајлова. Она га је у том писму најодлучније и с пуно негодовања корела за његово неплеменито постуиање односно Марте Петровне, опоменула га је, да је отац и старешина породице, и најзад, како је то веома гадно од њега, што мучи и унесрећава и без тога несрећну и без сваке заштите остављену девојку. Једном речи, драги мој Рођо, то је писмо написано тако благородно и зкалосно, да сам ја плакала, читајући га па и сад плачем, кад га усчитам. Сем тога, у оправдање Дуњино, појавиле су се и сведоџбе слугу, који су видели и знали млого више, но што је то мислио г. Свидригајлов, а тако то увек и бива. Марта Петровна је била као убијена, што и сама признаваше, али је зато била потпуно убеђеиа у невиност Дуњину, и другог дана, у недељу, дође у саборну цркву, клече и помоли се Богородици, да јој да снагу, да поднесе то ново искушење и да испуни своју дужност. За тим је право из цркве, не идући никоме другоме, дошла нама, испричала нам све, горко плакала, и искрено кајући се, грлила и молила Дуњу, да јој опрости. Истог јутра отишла је од нас и свуда је најлепшим изразима кроз сузе говорила о Дуњиној невиности и племенитоссти њених осећаја и владања. Сем тога је свима показивала и гласно читала својеручно писмо Дуњино г. Свидригајлову, па чак је дала и копирати неколико комада (што ми је изгледало већ и сувишно). Тако је она за неколико дана обилазила све редом по вароши; тако да су се једни почели љутити, што их је претпоставила другима, па се чисто зиао и ред куда ће доћи, па су је у свакој кући очекивали раније и сви су знали, да ће тог и тог дана Марта Петровна ту и ту читати то писмо, и на свако читање долазили су опет они исти, који су га већ неколико пута слушали и у својим и у туђим кућама. Мени се чини, да је ту било млого, веома млого непотребнога, али је Марта Петровна таког карактера. Ну, она је бар опет уздигла част Дуњииу и сва ругоба тога дела пала је на њезинога мужа, као на главног кривца, тако, да ми га је већ и жао. Сувише су строго иоступили према тој будали. Дуњу су одмах стали звати, да даје лекције по неким кућама, али она је то одбијала. Наједаред су се сви пачели понашати према њој са особитим уважењем. Све је то помогло и оном неочекиваном случају, усљед кога се мења, може се рећи, и наша судба. Знај, драги мој Рођо, да се Дуњи јавио младожења и да је она већ дала и своју реч, о чему хитам да те што пре известим. И ако се то свршило без твога знања и одобрења, свакојако се ти не ћеш љутити ни на мене, ни на твоју сестру, јер ћеш и сам најзад увидети, да је било просто немогуће и даље чекати и одлагати. Јер и ти, пошто ниси овде, не би могао о свему тачио да просудиш. Тако се то десило. Он је већ дворски саветник, Петар Петровић Лужин, и неки даљни сродник Марте Иетровне, која је томе много помогла. Почео је тиме, што је преко ње изјавио жељу да се упозна с нама, примили смо га, пио је каФе, а сутра дан нам је послао писмо, у коме је врло вешто изнео свој предлог и тражио брз и одлучан одговор. Он је врло добар човек, раден, и мисли да иде у Петроград, тако да му је скуп сваки тренутак. Разуме се, ми смо били у почетку веома изненађени, пошто се све то десило брзо и неочекивано. Мислили смо о томе читав дан. Он је благородан човек, служи на два места, и већ има свој капитал. Истина, већ му је четрдесет и пет година, али је веома пријатне сиољашности и још може да се допадне женама; у опште је веома солидан човек, само нешто мало намргођен и поносит. Али, можда нам то тако изгледа на нрви поглед. Молпм те само, драги мој Рођо, кад се састанеш с њим у Петрограду, што ће скоро бити, да не судиш о њему сувише брзо и да не будеш пргав, као што је то својствено теби, ако ти се што на први поглед не допадне. Велим ти то за сваки случај, ма да сам уверена, да ће он на тебе учинити иријатан утисак. А сем тога, да бисмо познали каког човека, ваља га поступно и пажљиво проучавати, да ие бисмо пали у погрешку и добили предубеђење, које је после веома тешко исправити и загладити. А Петар Петровић је, бар како изгледа, честит човек.