Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСППК

1>Р0.1 12

писмо. Главну ствар, он је већ коначно решио ! »Од тога брака но ће бити пишта, док сам ја жив, а ђаво иека носи г. Лужина!« »Ствар је очигледна с< говораше он са собом, злобно се сметпећи и радујући се још у напред успеху свога решења. »Не, мати, ие, Дуњо, нећете ви мене обманути!... Па се још извињавају, што нису од мене тражили савета, и што су без мене ствар свршили. Разуме се! Мисле, да је сад и немогуће покварити: а видећемо, да ли је могуће или не! Красан изговор: „а тако је то, кажу, раден човек, овај Петар Петровић, тако раден, да се ни женити не може иначе, већ поштом, или чак и жељезницом." Пе, Дуњо, не, све видим и знам о чему имаш тако много са мном да говориш; знам и то, о чему си сву ноћ мислила, ходајући по соби и зашто си се молила пред Казанском Богородицом, која стоји у спаваћој соби материној. Тетнко је то изаћи на Голготу. Хм.... Она се дакле коначно решила: за ваљаног и рационалног човека хоћете да пођете госпођице Авдоћјо Романовна, човека који има свој капитал (који већ има свој капитал, то звучи солидније, убедљивије), који је служио на два места и који дели убеђења новијих наших покољења (као што пише мати) и ио изгледу доброга човека, како вели сама Дуња. Од свега је најлепше то ао изгледу. И та Дуња се удаје за то ао изгледу!.... Красно ! Красно, Бога ми !.... »...А занимљиво је и то, због чега ли ми је мати нисала »о новијим покољењима" ? Да ли просто због карактеристике лица, или с већом иамером; да ме задобије за.... Лужина ? 0, ала су лукаве! Интересантно је, да се разјасни још једна околност: колико су оне обе биле искрене једна према другој тога дана и те ноћи, и за све доцније време? Да лн су се све речи међу њима јасно нзмењале, или обе знађаху, шта и једна и друга ћутећи чувају у срцу и глави, тако да би некорисно било о томе и говорити, а можда би и избрбшале што год неповољно. По свој прилици тако је нешто и било, судећи по писму. Матери је изгледао нешто мало намргођен и, као што је наивна, она је то говорила Дуњи. А ова се, разуме се, расрдила и „одговорила је љутито". Па да-боме! Кога не би то наљутило, кад је ствар јасна и без наивних питања и кад је већ једном решено, онда је сваки говор непотребан. Па шта ми за тим даље пише: »Љуби Дуњу, Рођо, а она тебе љуби више но саму себе". Па зар њу не гризе савест, кад се решила да жртвује кћер сину?! »Ти си нам узданица, ти све и сва! с< »0, мати, мати!...." Љутина је кипела у њему све више и више, и да се сада случајно срео с г. Лужином, он би га свакојако с места убио! »Хм... то је истина, продужио је он следећи мислима, што се ројише у његовој глави, — то је истина, да човеку треба »прићи поступно и пажљиво, да бисмо га познали«, али је г. Лужин овде сасвим јасан. Главно је, да је он »човек радан и по изгледу добар". Зар је то малепкост узети пртљаг на себе, доставити сандук о свом трошку! Па како да није добар? А оне обе, невеста и мати, уговарају с мужиком; погађају сељачка кола, асуром покривена (та ја сам тамо путовао)! Ништа! само деведесет врста, а одатле ћемо се прекрасно возити у »трећој класи« хиљаду врста. И то је паметпо: пружај се према покривачу; али ви, г. Лужине, зашто сте ви оида ту? Па то • је ваша невеста... и немогуће је, да ви нисте знали, да ће мати заложити пензију, да би се могла кренути на пут! Разуме се, ту је код вас заједничко трговачко питање ; у иослу са заједНичком добити, морају се и трошкови подједнако сносити. Па чак се и овом приликом користовао ирактичан човек : пртљаг ће стати јеФтиније од њиховог подвоза, а можда ће се и цабе проћи. Да ли оне обе то не виде, или нарочито неће да виде ? Та оне су задовољне, задовољне! Па кад се помисли да је то још цвеће, а да тек доцније долази илод! Јер шта овде прво пада у очи, лакомост, не, тврдичење, не, већ тон свега тога По томе се већ познаје тон будућег брака, то је као неки иредзнак!.... Чиме ће мати доћи у Петроград? Са три рубље или с две »билете«, као што вели она... старица... Хм! Зар је она већ по неким знацима увидела да јој је немогуће да живи с Дуњом заједно после брака, па чак ни у прво време? Он је свакојако нешто нагласио, ма да мати то обема рукама одбија: »Ја ћу сама, вели, одрећи! с< Шта мисли дакле она, у кога се иада? На пензију од сто и двадесет рубаља, још с одужењем дуга Атацасију Ивановићу? Плешће она зимње мараме и шаратн наруквице и тиме ће своје старе очи да исквари. А све

то доноси тек двадесет рубаља годишње, знам ја то. Значи да се ипак надају нечему од благородства г. Лужииа: „Он ће јој сам учинити предлог, молиће је«. Да, само ти отвори џеп ; та тако то увек бива са овим красним Шилеровим душама: до последњег часа ките оии човека пауновим перјем, до последњег часа надају се најбољему и никад не рачунају на рђаво, а кад обрну медаљу ?!.... Ваља се само чувати, да пре времена ни речи не изговориш; обема се рукама отресају истине, све дотле, док им човек, који нам је скинуо накит, ие окрене нас саме. Вредно би било знати, да ли г. Лужин има ордена?... Опкладио бих се, да има орден св. Ане у рупици од капута, и да га меће ири ручковима код лиФераната и трговаца. На свадби ће га јамачно метнути. У осталом, ђаво да га носи !... »...Та мати је већ така, али Дуња ? Дуња слатка, та знам ја тебе!.... Било јој је тада тек двадесет година, кад смо се последњи пут видели; карактер сам јој још тада упозиао ! Мати питне, како »Дуњица може много да поднесе,® -— знам ја то, и још гтре две и по године помишљао сам на то, да Дуњица може много да ноднесе. Кад је већ могла да сноси и г. Свидригајлова са свима последицама, доказала је да може много да поднесе. А сад је опет заједно с матером уобразила да може да трпи и господина Лужина, којн им је развио читаву теорију о врлииама жена, узетих из сиротињске куће, којима мужеви готово милост чине; и то још говори тако рећи иа првом састанкуЛепо, рецимо да се само »избрбљао«, ма да је он човек озбиљан •— тако, да се можда и није избрбљао, по да је хтео нарочито, да разјасни своје гледиште пакзтвар — али Дуња, Дуња! Она мора да га је скроз прозрела, па опет пристаје да живи с тим човеком. Она би радије живела о лебу и води, но да прода своју душу; она не би иипошто жртвовала своју слободу за угодаи живот; не би је дала за цео ШлезвигХолштајн, а камо ли за господина Лужина. Не, Дуња није таква била, бар како сам је ја иознавао, и... јамачно се није ни сада изменила!... Али иа што разговор !... Свидригајлове је тешко сносити, жалосно је то, за двеста рубаља цео свој живот посветити гувернантисању; али ја знам, да би моја сестра пре отишла као робиња плантаторима, но што би пристала, да свој дух и морална осећања велсе с човеком, кога не уважава и с ким не може имати ничега заједничког — и да се гако за навек жртвује, а све само због личних угодноохи. Па и да је господин Лужин од главе до пете од сувога злата и драгог камења, ни тада не би она пристала, да буде само законита наложница његова !.... Па зашто је сад пристала? Шта је узрок томе? У чему је одгонетка? Ствар је јасна: зарад себе, зарад удобности своје, на чак када би јој и живот од тога зависио, не би се она продала; али за другога се ипак продаје ! Продаје се за драгог јој, за обожаваног човека. Та ево у чему је цела ствар : нродаје се за матер, за брата свога! За н>их продаје све. 0 ! у таким прЉиКама, ми угушујемо у нама и наша морална осећања; износимо на пазар, слободу, мир, па чак и савест своју све све продајемо. Па ма и живот наш иропао, не мари ништа, само да они, које љубимо, буду срећни.... Па не само то, већ се трудимо да се, против своје сопствене савести, убедимо, да себе умиримо и уверимо, како то тако треба да буде, како мора да буде ради тако племените цељи. Такви смо ти ми, и, ето, све је јасно као дан. Очигледно је, да је ту нико други, него Родион Романовић Раскољњиков у иитању, и да на првом месту стоји. Па да богме, учинићемо га срећним, моћи ће да се издржава на уииверзитету, начиттићемо га ортаком у канцеларији, целу ћемо му будућпост осигурати ; па не ће проћи дуго, а он ће постати можда и богат, биће призван и ноштован, и свршиће свој живот као какав велики, славан муж ! А мати ? Да, ади ту је главно Рођа, слатки Рођа, он је првенац ? Па затито не жртвовати за тог првенца макар и оваку ћерку! 0, ви, мила, неправедна срца! Па можда се у најгорем случају не би одрекли чак ни Соњине судбине! Соњечка, Соњечка Мармеладова...., увек ће бити Соњачке, док света траје! Ма да ли сте ви обе довољно измериле ту жртву, целу ту жртву? Треба ли тако да буде? Да ли сте-доста снажни за то ? Има ли отуда користи. Је ли паметио ? Знате ли ви, Дуњечка, да Соњина судба није ни у колико гора од ватпе са господином Лужином ? „Љубави ту не може бити с< , пише мати. А шта ћемо онда ако осем љубави не буде била ни уважења, већ на нротив, буде одвраттгости, презрења, гнушања. Па то онда излази, да треба оиет