Полицијски гласник

ВРОЈ 13. У БЕОГРАДУ СУБОТА 3. АПРИЛА 1899. ГОДИНА III. (УУР ОјОО СУУР С/У> С/Уј сло С/УЗ СУУО С/ГЈ О0О сло"ооо' ОбО 050 СУУО ООО ООО 060 С/УО 050 ОбО СУУО V/- V/; 0//. УЛ С/Л ОУГ> СУ>0 (У/-Ј ООС' 'ООО СУУ. 050 ооо ОУ0 ООО с/ут С0О ооо СУУ: О$О ОСГ.>

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ СУУ. 1 V/ ><-/- СУУ/ ооо (V/. (V/. с />т УХ ОУГ- СУУО 050 050 050 ОУО 0<Х. ООО 050 СУУЗ О^О 050 050 050 С/50 СУУЗ СЛО 050 050 050 050 050 ОС>0 С/Х- С^О СУУО СУУО 050 050 ООО ОСО СУУЗ 050' ОСО ООО СЛО 050 »П0Л.ИЦИЈСКИ. ГДАСНИК« издази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћепих скупљача иди на пошти. Цена је дисту: селима, које улазе у састав општине а која јо већ иретилаћена, чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичнидииа у онште годишње 12, полугодишње 0 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, лолугодишње 8 динара. Жандармима гоДишње 8, полугодишњс 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих комаидира иолицијских односио пограничаих одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гдасника« не лродају се. Рукописи не враћају се. /X. /X' УУ. УХ УУП У/| СУ/;> /Л' '/^1 •//.' 'XX.' // >0 0 СУУР У/Г' УЛ) У/ :> УУГ <ух6 : "-УУО 'У/1 С/Л> СОО '•-/УО ;С<УТ1 УУО уУО С/ЗО ОСО СУУО У/.' УУГ> "//) :УУ,> ■//,) С/УГ> 'УУ.:> СУХ> >.УУГ> -:ху::' У/ У/,' УУ СУУГ> СУУ^ ух

КАКВИХ ИМА ФАЈ1СИФИК0ВАЊА ИСПРАВА И КАКО СК 3 А ЊИХ САЗНАЈЕ? Од М. П. Јоваиовића. (СВРШЕТАк) У ирокллом броју овога листа, говорећи о рукопису, имали смо на уму само случајеве, где је Фалсификатор лажну исправу начинио нли истиниту лажном учинио, подражавајући рукопису печијем, рукопису онога кога сама исправа износи као свога издатеља. Али, и ако ређе, ипак може по који нут да се деси случај, да је главом баш издатељ исправе или њен писац тај, који је ФалсиФикује, преиначујући је доциије каквим новим уписивањем. Па и така ФалсиФиковања одају се ве!» и самим рукописом. Рекли смо да у, оном плто је написано видимо расположење душе пишчеве, његолзу радост, бол, потиштеност, па, дакле, и страх, као што то све читамо вилпе или мање и у изгледу лица му, само што ту појаву на лицу имамо тренутну, а лле оллако очувану и за ллотолва накнадна студовања каква су могућа с руконллсом. У писању ллмамо заиста увек изражен оишти дух, укупно биће оллога који пиллле, исто у главпоме кроз цео живот му и у свллма приликама живота, али, уз то, у писал! 5 у моагемо имати виглле ллллл мање јаслло изражелле лл огле моменталле нрилике, у којима би се ко, пишући, случајно нашао. И то лларочито стање духа биће тим видније изражено у ллрилици где о.лл намерава учллллити ллелллто, лллто га доводи у опасност да буде тешко кажњен. Наравно да ће се то огледати. у. духу, па лло том и у рукошлсу оваква грелшлллка, само у толико, у колико је још у њега моралне моћи да осети зло у које је загазио. Вило пак како му драго с тим, свакојако сазНању истине у таком случају доћлл ће у помоћ и друга испитиВања, о којима смо рашлје говорили и о којллма ће још битлл речи, Необично је §|жак задатак ол-лих, које као стручна лица узллмамо у питањима оцелле руколлллса. При том ваља увек иматлл лла уму, да није истина и да је аогрешно мислити као да су увек за тај посао подоблли учитељлл писања. ллллл сваки који има посла с разллим рукописима, лсаквлл су чилловлллллллл лло архивима. За ову ллодобллост треба много годилла сгудовати характер лли■смених потеза, а уз то ллмати још и извесллог талента од природе. Као изврсталл за ове ствари, у Немачкој био је чувелл напред већ иомињалллл лл недавно ллремиллуллл члалл таких комисија Адолф Хенце из Липиске. Од сада јјсивих стручњака за ове ствари особито је л^ењен, наллред такође помињани, Карло Зитл ллз Минхена, кога су скоро све евроллске државе ллризивале ради овакллх ллослова и који је доста урадио и у лллтератури ове врсте. V. Испитивање с помоку фотографије. ФотограФИЈа нам у мллогоме може лломоћлл код ФалсиФиковања исправа; олла нам, шта вллтпе, сллгурлло проказује и открива има ли ФалсиФИковања. Познати хемичар судски Д-р Павле Језерих из Берллллла ллашао је пута и ллачлша да' исллраве, лла којпма је лллто радирањем истрто, ФотограФује тако, да се ллоллово јаве олли пллсмени ллотези, који се самим оком на оригиналној исправи лле могу виллле приметити. Тако исто ллалллао је у ФотограФији пута и начина, да јасно изллесе на видело разлике боја мастила, ма да

се оне самллм оком лла оригиналу нс блл могле запазллти. Ту своју ради.у он оснллва на Факту, што су разлла мастллла, ма да ллалием оку изгледају са свим једнака, ипак ллачињена и састављелла од са свим разлллчитих елемената боја; лл ове, самим оком ллеприметлле, разлике даје ллам Језерих, служећи се лла известалл начилл светлолллћу и ллзрадом на илочици, опет тако диФереллцовалле, да мастило, које иде у лллаво, излази скоро са свим бело, а лсоје прелази у мрко, испада ллам тллме јако ллрлло. Истражујући ФалсллФиковалла места лла ллсправи, можемо се, даље, јако лломоћлл тако зваллом мик-рофотографијом, којом се Језерих такође ллрви послужлло за судске сврхе. Олла лле може да ллам послулш да њоме што вллдимо, нгто ллглаче лле бисмо могллл ллрллметити; аллл лг,оме можемо олло, лллто се микроскоглом да видети, учишлти трајллим и видљивим за свакога. Чепгће може да се видлл како ллоротллик ллеће лако да се ггрллклолли и верује оном илто лло ллеко стручлло лице вели да је вллдло лгод микроскопом. И та сумлва лвегова није баш ллеоллравдалла. И најеавеснллји лл ллајсмотреллији ллсллитивалац гго којлл глут само мисли да видгл, ллли верује да види нешто само за то, лллто би и рад блло то видети, лллто би само желео да то вллди; јер у тој жељи, обузет са свим њоме, са свим ллревиђа ллека једва приметлта одстуглалва, те се тако удаљи од стварности гл застраилл. МикроФотограФија, ФотограФовање. онога лллто се под микросколгом вллди и оллако како се то лтод лл>им влгди, даје могућности, дакле, и судији да види лл испита све, о чему се ллре тога стручњак уверио. Неће, иајносле, бити са свглм ллепотреблло, ако је у пллтању ллоређелл>е двају ллотшлса, користити се Фотографијом лла тај начлллл, што ће се Фотографовати сумњиви нотллис лла провидллој желатини, која ће се, по том, положллти лла отлај други, несумлбиви ллотпис. Тиме се може, ако треба, најтачније сазллатлл да ли се ллотези подударају и нокривају. Али ће у том случају ллајбоље бити Фотографовати оба потписа, и ллесумлвиво истллллити лл оллај чија се истинитост спори, а за тллм с помоћу скиоптикона обе слике знатно увећалле бацитн лла какву белу равнину. Тада ћемо имати характеристичне зллаке Л1глсагва тако јасгло приказалле, да ћемо одмах моћи решитлл питање је ллг пот1лис ллстинллт ллллл лажан. VI. Испитивања хемичара. Хемтлчар тлам, у погледу ФалсллФиковања исправа, може одговорити лга питагг.а, која ћемо овде изложити. Је ли. било што наиисано, а иосле избрисано каквим хемиским среством? Има хемиских срестава, ллод којглма мастила ллестаје, губи се. Такгл су нарочито: сблла киселигла, натријумхипохлорит, хлорна вода. Али лло заосталллм л^уто-белим мрљама да се ллозллатлл да ли је којим таким среством утллгдано г-ла хартллју; а то јолп можемо познати и кад сумњива места глатоллимо влажллом плавом лакмус-хартијом, која ће услед тога, к.ао што је позллато, поцрвенити. Шта је било на местима израдираним или, утицајем хемиским срествима, шбледелим ? Овако истрта пллсмелла махом се дају поллово ллзазвати. У мастилу има и безбојллих састојака. Код мастллла од галлллле лл мастллла алллзаринских гвожђе, а код мастила у којих нема гвожђа друге ллеке орт^аллске суллстанце једине се са супстатлцама из којих су влаклла хартллје. ФалсиФикатор, ллошто избригпе поједина писмена ллли речлл, лле види лл те безбојлле састојке, лла и лле помилнља лла лбих . А ових махом