Полицијски гласник
98
ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРО.Т 13
има у великој мери заосталих у хартији. Фалсификатор се по правилу труди да на хартију утиче само толико, колико му је неиеоставно нужно да би истро извесне писмене потезе. И онда ово, само привидно са свим ишчезло, мастило мораће се опет показати, кад, ако је био случај писања галичним илп ализаринским масгилом, четкицом премажемо хартију раствором галице, који ће се јединити с оиим у хартији заосталим гвожђем, правећи црно мастило у словима која поново излазе на очи; а ако је био случај писања каквим мастилом које не садржи гвожђа, доћи ћемо до истог успеха, ако хартију смотрено дотле загревамо, док не почие жутети, јер ће се тада писмени нотези опет показати у мркој им боји. Ово бива с тога, што у хартији има у знатној мери силицијумове киселипе, која не сагорева онако брзо као оне безбојне органске материје мастила, које су заостале у хартији. Због тога су ове већ угљенисане, кад хартија тек иочиње жутети, и у том угљенисаном стању излазе нам јасно пред очи као писмени потези које можемо читати. Је ли аисмени докуменат наииспн сав једним и истим мастилом? Мењање мастила у нисању какве иисмене исправе није још, само по себи, сумњиво. Али је већ сумњиво, ако су у средини кога става на један пут другим мастилом написане неколике речи, па се по том опет вратило нрвашњем мастилу. А ако су у једној истој речи или нисмену два разна мастила, можемо бити Скоро сигурни, да је ту доцније што преиначавано. Хемиски, нод утицајем разних реагенција, можемо да разликујемо четири главие врсте мастила: галично мастило, које се још од старина прави од шишарака; ализаринско мастило; плаво мастило, које се прави од једне Феле биљака из Фамилије легуминоза, иознате нод именом В1аићо1г и ћаета1охПоп, и анилинско мастило. Поменутог плавог мастила има у варијететима хемиски веома разноликим и махом биће тешко казати који је баш специјални хемиски варијетет, јер по правилу увек је мало материјала за исиитивање. До проналаска ализаринских мастила, а то је до 1855. г., служило се само галичним мастилом. Плава и анилинска масгила дошла су позније. Писмени документи, датирани пре 1855. год., а писани каквим другим а не галичним мастилом, не могу, дакле, бити истинити. У једном случају оптужени се, по исправи датираној 1851. год. а иисаној од чести галичним а од чести ализаринским мастилом, бранио да је имао обе врсте мастила пред собом кад је писао, па је, грешећи, мењао мастило. То је, дакле, немогуће. Подуд ара ли се старост мастила са старошАу исираве и је ли у тој исарави све нааисано једнога времена? Мастило се, у току времена, једини све јаче и боље с влакнима хартије, а сасушивањем галичног мастила и осем тога оксидацијом ностаје све теже растворљиво и отпорније нрема киселинама. Ако је писано давно, онда писмена морају дуго давати отпора, упорно се држати према киселинама. Ако имамо речи чије нам је време иисања утврђено, несумњиво, и речи о којима хоћемо да знамо кад су и да ли су једновремено с оним првима писане, треба и једне и друге да премажемо истом киселином и да пазимо тачно у сахат за које ће време избледети. Ако је све писање у исправи једнога времена, све написане речи мораће бледети једном брзином. На против, код исправа које се знатно разликују по времену издања, ако су истините, мастило, кад се употреби киселина, неће бледети једнаком брзином. Чега има на местима ирецртаним, аревученим или мастилом замрченим? Ако је мастило којим се прецртавало или замрчило друго а не оно којим је испод тога писано, хемичар ће узети какав реагенс, којим ће утицати само на горње мастило. Ако је и писано и прецртавано истим мастилом, хемичар се може помоћи и ту, ако је прецртавање чињено знатно доцније носле писања које је под овим. Иревући ће сумњива места' разблагкеном оксалном или сбном киселином, или ће их изложити испарењу киселине, и у том ће наступити један тренутак, кад ће бити растворен онај горњи слој и кад ће се показати и моћи читати слова која су иод њим, па ће најпосле и њих под утицајем киселине нестати.
* * * Завршујући ове чланке, хоћемо још да кажемо, да од читалаца очекујемо да им поклоне своју озбиљну пажњу. У пи-
тањима, која су нас овде занимала, нотребно је умети се иаћи свакоме, који, бавећи се испитивањем прошлости, може затражити у писменим документима савременика јој потврде за какав Факат или опозивање чега; а органима иследних власти несумњиво и у првом реду треба све, што се односи на могућност ФалсиФиковања нисмених докумената у правним односима људи и на истрагу о томе; да постане предмет најозбиљније студије. Сваки иследник иаших истражних власти, ако је био пажљив читалац овога листа, могао је у том већ бити донекле добро упућен оним, што је раније у листу публиковано*). Сада пак дајемо овим у ширем обиму, систематском реду, по најновијим подацима и уз строго научно схватање важности рукониса, једну целину, у којој ће сваком у опште спремном иследнику бити лако наћи се и у конкретним случајевима користити се. Само бисмо још молили наше иследнике, како ири полициским тако и оне при судским властима, да грађу, до које долазе у делима ФалсиФиковања исправа, прибирају и ради публиковања шаљу »Полиц. Гласиику," како би се, временом, нашло обилатог градива за усавршавање и потпуну израду принципа овде изложених.
0 ТРАГОВИМА (НАСТАВАк) 5. Други облици ход а. Осем обичног идења могу се појавити и други облици хода, који се под иовољним погодбама могу лако одредити, и доста иута помоћи, да се изведу важни закључци. Тако нпр. стојање је лако познати, јер се заостала нога привуче, те поред предње иачини други траг. Шта више може се и приближно закључити, да ли је неко стојао дуже или краће време. У првом случају на дотичном месту биће доста простора изгажено, а у другом случају то ће се познати по оним двема стопама, које упоредо налазимо. Исто тако лако се може констатовати скок у страну, одступање у назад, лагано идење, подскакивање и многобројне сличне промене у обичном ходу. Њих не треба никад иревидети, јер њин значај често тек доцније изиде на видик, те може бити од велике важности. Ако је неко ишао натрашке, то је доста пута могло бити из потребе, а и из намере да се траг завара. Моћи тако што доказати увек је од вредности, пошто сваки покушај заваравања има свог узрока. Зна ли се, пак, да се хтело заваравати, откриће се и узрок, а кад смо узрок пронашли, онда ће нам бити јасан цео ток ствари, мотив дела или иначе каква важна чињеница. Да ли је неко ишао натрашке, то се готово увек може доказати по трагу. Кораци су код идења натрашке мањи, јер наши миишћи нису за тај начин хода извежбани, линија нравца је из истог узрока и с тога што човек не види куд иде, кривудава и непоуздана. Осем тога опажа се необично удубљивање врха стонале нарочито онда, ако се дотични трудио, да чини сразмерно велике кораке, услед чега је врхом стоиале најпре стајао на земљу, а за тим се одупирао. Сумња ли иследник, да је неко, идући натрашке, произвео критичан траг, нека и он нрави исте толике кораке у натрашке а за тим нека трагове упореди, те ће у закључцима ретко кад погрошитп. На послетку дешавало се, да су трагови симуловани и дисимуловани. То се може у главном десити само онда, кад се ишло за тим дд, се ствар скрене у другом нравцу, а ход у натрашке иије био пробитачан због дужине пута, кад се нпр. самоубиством хтело маскирати иеко убиство или ако је требало да самоубиство (нпр. код лица, која су свој живот осигурала) изгледа као убиство. Овде треба у првом случају да се виде само кораци једног човека, а у другом случају кораци више људи, ма да је у истини било обратно. То се извршује обућом, која се наопачке привеже за стопале, али то се ири пажљивом посматрању може увек познати. Учинилац у таквим случајевима редовно направи грешку, јер изабере землзиште, на коме трагови испадају лепо и јасно, а то је по његовој жељи, јер тако ће лакше пасти у очи. А кад су трагови јаени, оида их је лако проучити. Пре свега видеће се, да нису природни, да не изгледају као други трагови. На први поглед'види се,
*) „Нолицијоки Гдасвик" за годину 1 898., ст. 77 и 84.