Полицијски гласник

ВРОЈ 13

ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАСНИК

да с притиском, који је ироизвео траг, иису чиста посла. И овде се огледом ствар разјасни, и кад иследник у сличној обући норед сумњивог трага, али не везујући је иаопачке, чини покушаје, одмах ће видети разлику између истинитог и лажиог. Осем тога у свима таквим случајевима — ако ствар није препредењачки извршена — наћи ће се у грагу отиснута и она веза, којом је обућа била за табане привезана. Дешава се да је учинилац рад да сумњу са себе свали на кога другога, а то ће учинити увек онда, кад се побоји, да ће се на њ иосумњати. И у том случају произведе он лепе, јасне трагове и то или с лепо назувеним ципелама, које се од његових битно разликују и које по извршењу дела одмах склони, или с привезаним туђим ципелама. 11рво ће учинити кад има мале иоге, па хоће да ироизведе велике трагове, а друго, кад има велике ноге а хоће да начини мале стопе. Дешава се дакле да крупан човек, који је рад да представи као да је учинилац била каква женска, привеже за табане женске ципеле, а жена обува мушке ципеле, да би се мислило, е је учинилац неки човек. На тај начин могу се врло добро иравити најразноврснији лажни трагови. Тако што тешко је открити, али иије немогућно. Ако иишта друго, а оно бар моћи ће се посумњати, да има нешто, кад се величина стопе упореди с дужииом корака; учинилац ће у узбуђењу лако заборавити, да по правилу велике стопале имају и дугачке ноге, дакле и дугачке кораке, и да лепе, ненше ножице иду кратким кораком. Чим наиђемо на'овакве несразмере, ту је основ за сумњу, те ћемо и даље да трагамо. Је ли сумња основана, у скоро ће се опазити извесна несигурност, динија хода постаје неиравилна, корак изгледа опрезан и непоуздан, а код великих ципела налази се између стоиа и повлачења ио земл.и. Је ли пак мала ципела везана за велику ногу, онда не само да ће се и ту отискивати у трагу веза, већ, ако је подлога дубока (дубоко блато, снег и т. д.) опажаће се и отисци велике стоггале, која је изнад мале ципеле. Ма колико даје тешка истрага у оваквим приликама, ипак се посао добро награђује, јер кад смо дошли до сигурних доказа, да је рад ФалсиФикован, већ смо на путу да учиниоца пронађемо, а у исто време доказана је и невиност лица, на које смо сумњали по лажном трагу. А верујте, да се овакви лажни трагови не налазе само у романима. 6. Табани. Јесмо ли ради да имамо јасну слику, како траг постаје, мораћемо да поступимо по упуству из ирошлих бројева, а то је, да своје табане ОФарбамо, спустивши ногу у смеоу од земљане Фарбе с водом и гумом, а за тим да корачамо по хартији раширеној на ноду. Носматрањем тако произведеног трага упознајемо се не само с отиском босе ноге, већ у опште и с утиском и отиском босе и обувеие ноге. Пошто табан једанаут оФарбамо и неколико пута по подлози од хартије ступимо и иошто упоредимо рецнмо три различито интензивно обојадисана стоналина отиска редом, пре свега наћи ћемо, да свака стопа показује сама за себе многобројне тонове боје, ма да је табан у почетку намазан подједпако с бојом. То има свог узрока у томе прво: гато табан није равна повргаина већ је различито моделован, и друго: гато је притисак тела на ту површину врло различит и што се у току кретања мења. Узмемо ли у обзир боју, која се при корачању налази између хартије и табана, видећемо да се она најслабије ирима онде, где је притисак највећи, јер он је растерује у страну. Дакле места, на којима је било највећег притискивања, испадају најблеђа; међутим што је на неком месгу иритисак мањи, то је место црње. Обратимо ли дакле пажњу на отиске јвдне и исте ноге, која је једаниут ОФарбана а у корачању три аут отиснута, природно је да ћемо видети, да је Фарбе било на расположењу све мање, и да, као што је већ сноменуто, исто тако сваки отисак има и различите тонове услед различитог притиска. Где је и како је притискивано, не види се са свим јасно на једном и истом отиску, већ се морају сва три нрегледати. Кад их носматрамо редом (види слику I, II, III) видећемо опо: Стоиа I. Најјасније, дакле највише притиснуто је оно место између великог и малог прста, а испод она три остала. Друго, јасно место налази се у близини пете, више према спољњем крају табана; оно је, као и горе иоменуто, оштро

онисато и показује у својој унутрашњој ивици, тачно на месту где се свршава цеваница, особито јасно место. Дакле тело ночива понајвише на те две поменуте тачке: на тачки испод три средња ножна прста и на тачки изнад петине ивице. За тим друга јасна места имамо на унутрашњем крају великог прста,

па оида на унутрашњем крају пуичастог дела табана, на спољњој ивици малог прста и на самој средини великог и малог прста. Та места служе дакле као помоћни ослонац за тело, пошто опо на већ номенуте две важније тачке не би имало стабилног ослонца. Стоиа II. Главна маса Фарбе утрошена је на стопу Т, сувишно је отишло, сад имамо »чист отисак," на коме се јасно види, на шта се тело ослања. На овој стоии можемо разликовати два потпуно различита тона боје, један црн и једнак, као да је једном кичицом новучен, други финији , отворенији. Прва су слабо а друга јако притиснута места. Најјаче притиснута места пемају готово ии мало боје, дакле већ се ировиђа чиста хартија. У слабо притиснута места спадају: спољна ивица великог прста и сви остали нрсти донде, докле услед заокругљења не престаје притисак. У исто време по потискивању Фарбе и правцу линијица види се, да је при^гисак ишао у опште с поља унутра, за тим : од пете унапред а на испупчењу од наиред V назад — т. ј. нога је најнре с петом ступила и задњу је боју унапред потиснула; готово у исто време долази спољна ивица табана на земљу и потискује Фарбу унутра, а исиупчење остављајући земљу тера Фарбу испод себе уназад. Стоиа III. Ова стопа показује то исто, само још јасније се све види но на стони II. На име овде се јасно види, колико је оно притиснуто место код пете и испупчења, пошто се хартија сасвим чисто провиђа; овде је сва боја већ иотиснута, нравац потискивања боје показују врло лепо јаспо оцртане линијице, а тако исто лепо се види и рад прстију. (Паставиће ое).

ПОЖЦИЈОКИ РЕЧНИК. Општински послови. Иступи Зл самовлашКе ао ариватној тужби. Суду општине Ваљевске. Мијаило Радоваиовић, овдашњи економ, претресајући своју ограду, заузео је новом оградом моје земљиште за читавих (>1) сантиметара ширине, у дужини 180 метара, помештајући своју ограду на моје земљиште. Ја сам га пред Јованом Андрићем и Петром Деснотовићем, овд. земљоделцима опомињао, да то не чини, но да своју ограду помести у своје старе границе, но он то није хтео учинити. Како нисам могао са њим, ову размирицу, на леп начии расправити, то га тужим томе суду, за ово самовлашће и молим суд, да изађе на лице места, те да се према нашим тапијама увери о овом заузећу и онда Мијаила, за ово самовлашће узме