Полицијски гласник
106
ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 14 и 15
дотичном месту, у ђону на ципели, није било једног чавлића.*) Исто тако може се десити, да је један чавлић после произведеног трага изгубљен или надокнађен, тако дакле да је у првом случају у ђону нађено један чавлић мање, а у другом један чавлић више. Слично може бити и са закрпама на ципелама, које се тек доцније метну или изгубе. Још имамо да говоримо о начину премеравања, које ће тада бити потребно, кад треба учинити упоређење између оригинала и трага какве сумњиве личности. Масон предлаже овакав начин (в. слику), по коме се повлачење линија само по себи казује, а то је овако: АВ цела стопалина дужина, СТ) највећа ширина (управно мерено), СЕ дубљина угиба стопале, угао СРЈ нагиб прстију. Ма да ова ствар теоријски врло добро изгледа, ипак само онда има практичне вредности, кад нам је при руци аотауно одржан оригиналан траг, и кад се при произвођењу трага за оглед може В да удеси исто онолика количица боје, колика је у оригиналу. Ако оригинални траг није сасвим одржан, може се врло лако десити, да се може повући само једна или друга или можда да се не може повући ни једна линија; дужина пак линије СЕ не зависи само од стопалиног угла, већ и од количине боје. После многих огледа, закључио сам, да је најпростије и најцелисходније, кад се кроз сваки траг, који се упоређује, новуку две линије, које ће једна на другој бити управне, и са тих линија ће се моћи вршити сва премеравања. Има ли дакле да се упоређује какав неиотпун оригиналан отисак и отисак од сумњиве личности, најпре ће се оба тачно кроз провидну хартију (Раизрар1ег) прецртати, да се оригинали не кваре. За тим се на непотиуном трагу траже две колико је могућно једна од друге удаљене тачке, које се ггоуздано на огледном трагунађу: то би овде било (в. слику) унутрашња страна палца и отисак нете, где је савијутак најјачи. Тако се добије линија а ћ, односио а' ћ'; за тим се тражи друга стална тачка, одакле би се једна управна повукла на линији а 6; та ће се тачка наћи, кад уиравну помакнемо колико је више могуће у траг, дакле овде до спољне стране малог прста; према томе сад имамо две координате, са чије се тачке иресека о могу с поузданошћу вршити сва могућа нремеравања и упоређивања. Дакле мере се и упоређују најнре све тачке, које лезке на помепутим линијама а I) и с Л, дакле: о е: о' е', о (: о' [, о д: о' д'. Да би се за тим друге меродавпе тачке измериле и упоредиле, потребне су свакако по две линије: једна се састоји у унравној повученој од дотичне тачке на линију а ђ или 5 с, друга у размаку од мало час нађене тачке пресека до тачке о. Дакле: повуче се одспољње ивице отиска другог прста једна управна на с & која се нова линија додирује отисак другог прста назваћемо ћ: тако имамо да упоредимо: 0 х: о' V и г ћ: V ћ'. Другим речма, или обрнуто речено: Кад од о (о'Ј у правцу према с1 (б!ј по 3 см. одсечемо и ту једну управну подигнемо, онда ће како размак г ћ тако и V ћ' изнети по 5 см. — дакле и у тој тачки иема никакве разлике. На тај пачин вршимо и даља премеравања: измеримо од тачке о (о 'Ј двапут по 5 см. у правцу ирема ђ (ћ'Ј и те^тачке обележимо са I и п (V п'Ј; на тим тачкама подигнемо за тим управне линије а ђ ( а ' 1>'Ј а за тим измеримо лииије 1 пг (V т'Ј и п р (п' р'Ј. Јесу ли те линије међусобно једнаке, онда је утврђено, да је угиб на оба трага један и исти. Тако се ради, докле се све потребне тачке не измере. Ствар се у
свршава а
код г;
9
%
Т \ ° '
(о
г
1
\ /
1 / т
( п
1 т1
/
тачку на којо] а'
читању чини замршенија но што је; учините само један оглед, извршите само једно такво мерење, па ћете видети, колико је то лако и просто. (Наставиће се).
*) Да ли је неки чавлић стар или иов, доста пута није лако решити; у много случајева помоћи ће микроскопичар, који ће главу чавлића исиитати по излизивању врха, рђаљу итд., (упоређујући с другим чавлићима). Добро је да и сами лупом то покушамо и чујемо мишљеље паметна обућара.
ПАРИОКА ПОЛИЦИЈА — По П. хЛинденбергу. Париска полиција нема једноставне организације у довољној мери. Она сама то већ својом спољашњошћу казује тиме, што је смештена на три различита места; а још више то примећава сваки, који има посла с унутрашњим механизмом њеним. Париз нема једне велике палате иолициске, какву има нпр. Берлин. Један део, с преФектом полиције, смештен је у полициској преФектури, према палати правде, у згради као касарни каквој. Други део, иолиција сигурности, у нозадности је палате правде. И, најпосле, има и треће одељење, тако звано: општа сигујшост , у министарству унутрашњих дела. Ово одељење ради махом но стварима политичким и прима упутства од министра и његових чиновника, а у много случајева преФекат полиције о томе и не зна, што се често показивало као незгодно. 11а и полиција сигурности сгоји директно под министром унутрашњих Дела, који јој шеФа самостално именује. Већ више пута тражена је реорганизација полиције, а пре свога тежња је за већим јединотвом, и непрестано се предлаже подизање једне велике палате полицијске, која би одговарала модерним захтевима и све већем умножавању иосла иоследњих година, али до сада све у залуд, и ако за ово нема никаква оправдана разлога. I. Нротивно Берлниу, париска је полиција варошка, оиштинска, не државна, но инак ироФекта полиције, као и сенеког нреФекта, који, као иаш престонички главни кмет, руководи унравом вароши и са оним је раван, поставља министар унутрашњих дела. ПреФектура полиције у неку руку подељена је на двоје: у преФектов кабинет са бироима и јавну стражу сигурносги. (Полицију сигурности ми смо већ напред издвојили и са њом ћемо се доцније подробније занимати). Ти бирои иредстављају нам део нолиције што седи и у канцеларији ради, занимајући се цолитичким пословима у кодико ови иду у круг њихова рада, а не рада оног одељења које под именом »оишта сигуриост" нослује у самом министарству унутрашњих дела, као: штамиом (око које се ретко има доста посла), забраном књига, путничким исправама, донуштањем лова, проституцијом, уКлањањем умно оболелих, надзиравањем деце без родитеља и деце напугптене, контролом мера, пажњом над зидањем, над кочијашима и колима, чистотом улица итд. Овим бироима, који се разлиЈсују у тројаке, припада још и један генерални секретаријат, од кога потичу наредбе којима се регулише сваколика полициска служба и који се и буџетом занима. Уз ову „цивилну" полицију иде »војна,« роНсе тишсјра1е, на врху које отоји шеФ варошке или оиштинске иолиције, сћеГ с!е 1а роПсе тишс1ра1е, а нод овим по реду два шеФа бироа, два полиђиска инспектора (тзрес1;еиг8 сПуЈзшппаЈгеа), 70 полициских официра, 25 инспектора, 100 бригадира, 700 подбригадира и 8.500 полициста. 8а вршење службе персонал овај грана се најпре у шест »централних бригада,« од којих четири стражаре над сигурношћу у позориштима и другим местима за јавна уживања и забављања, а иета се стара само за ред у саобраћају с колима на улицама и трговима (који се посетилац Париза не би зарадовао, гледајући како мирно и сигурно ову тешку дужност врше полициски агенти са својих места на булеварима, једним лаким покретом руке задржавајући огроман саобраћај, да би пешаци могли прећи!), а шеста води надзор над јавним локалима и трговима; за тим у Зббригада, додељених арондисманима Париза, којих ,је 20, тако да на сваки — одбивши 500 људи, који увек стоје преФектури на расположењу и који отправљају »спољњу® службу при великим церемоиијама, званичним свечаностима, у позорнштима итд. — пада 260 до 300 полициста, који се смењују тако, да су увек око 100 на нослу службе, разуме се само у служби публици! Осем оних 35 бироа арондисманских, којим, слично полициским бироима Берлина, управља по један ОФИцир, долазећи сваког дана у преФектуру на рапорт и да прими нове инструк-