Полицијски гласник
БРОЈ 14 и 15
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
107
ције, има јогп 75 полициских комисаријата, који етоје под полициским комесаром, а по себи се разуме у најтешњој су вези са својим арондисманским бироом. Они — отворени од девет у јутру до десет сати у вече — у правом смислу расправљају ствари публике, чиновници комесаријата иаравњавају спорове између суседа и решавају о разлици мњењај између кочијаша и оних које су ови возили, овде помире онде пресеку, трче где је пожар или поплава, хапсе и заштићују невино осумњичене, помажу заврљалој деци и напрасно оболеле доносе у болницу, у кратко, становништво је остављено њиховом старању и бризи, због чега су у положају да знају по коју пикантну тајну његову, а и најцрње стране престонице, о чему ће ^бити говора. Под преФектом полиције стоје још два одељења : »соп1го1 §чзпега1 (< , које се занима свима жалбама против нолициста и полициских чиновника, и, ако устреба, расписује наредбе о књижарама и штампи, испитује Финансиске проспекте извесних банака и др., ради чега шеФ »соп"(;г61еиг §чзпега1 (< , има на расположењу једнога ОФицира и 60 инспектора ; даље, „вегујсе сПс1еп1;Шса1поп (( , које прикупља стварни доказни материјал по извршеном злочину, ухапшене ФотограФује и „мери (( по методи Бертилоновој, уведеној 1889 год., и како од сваког притворенога узима више ФотограФија, па и податке мерења умножава то збирка ФотограФија износи век више стотина хиљада комада. Одвело би нас сувише далеко да изближе расматрамо нолициску службу на јавним местима, на трговима, у нозориштима, возарству ит.д., али заслужује пажње полициско указивање помоћи у несретним случајима. За ту сврху заведена су полициска болничка кола, која у тим случајима полиција тражи, да повређенога, без икаква плаћања, пренесе у коју болницу; даље, да би се у случајима несреће на води могла одмах дати помоћ, установљено је на обалама Сене и обалама канала 16 павиљона за сиасавање, који имају срестава, нужних за брзо спасавање (мотака, конопаца ит.д.1 носгеље и друго што треба да би се вратила свест оном, који је услед несрећног случаја не показује; пред сваким навиљоном стоји један мали Чамац, а павиљон је телеграфски везан са најближим полициским бироом, који, само на знак, одмах извештава лекара и овај хита на место несреће. За несрећне случа.јеве на улици у сваком комесаријатском бироу има завоја и носила. Како у дотичном бироу нема увек на расноложењу нужних полициста за хитан транспорт, лекари су дали повода да се оснују тако зване »варошке амбуланције (( , које држава и варош помажу са 8000 динара годишње. Па онда показала се као врло корисна установа удруЈкење лекара, апотекара и бабица, који су се обавезали да ноћу притичу сваком, ко устражи њихову помоћ, било у савету или у раду; довољно је ову помоћ затражити на најближем месту полициске службе и забележити стан болесника, а полиција ће о томе известити дотичнога лекара или већ стручњака какав буде требао, који ће за труд добити награду која му припада. Сиротиња се ослобођава плаћања тога хонорара, у ком циљу држава је одобрила кредит од 100.000 динара. Ми с; хвалом помињемо поменуте установе, које су се најкорисније показале и које мозке бити и у погледу на Берлпн и друге ирестонице заслужују озбиљне палш>е. Полицији је још придружена реиубликанска гарда. Она је саставни део војске и као така у иоследњем рату Француско-ируском одлично се борила; подељена је у две дивизије, од којих сваком зановеда један нотпуковпик, обухвата три батаљона пешака, укупно 2200 људи, и два ескадрона каЈвалерије, укупно 600 коњаника, а број ОФицира износи око 118. Служба ове трупе више је спољна; употребљава се за стражу, поседање и затварање потребних места, разношење наредаба, а нарочито радо за репрезантацију о великим дочецима председника реиублике, о отварању изложаба, службеним свечаностима и др., за које су смерове веома подесне угледне Фигуре кавалериста у живописиој им уииФорми, сјајни кирасирски шлемови на глави са грбом Париза и дугачким, развијеним и црним коњским репом. Како се ова трупа често употребљава и за државне интересе, то пола трошка њена носи држава, а другу половину варош. Ти трошкови износе годишње на 2% милиона динара, међу тим годишњи издаци полиције износе око 25 милиона динара, од којих 11 милиона иде на плате а 14 милиона на материјал, гратификације, канцелариске трошкове, одело и
спрему, додатие на стан и др. Један врло мали део од те превелике суме узима за се полиција сигурности, једва милион динара. Али што сгранце код већине париских полициста пријатно изненађује, јесге њихово мирно, скромно нонашање; они се неће умешати, док не буду безусловно потребни, не истичу се никад први и са свим спремни увек стоје пролазнику на расположењу; увек се опажа, да је у Паризу полиција ту ради публике, а пе, као нгго у гдекојим великим варошима изгледа да је, публика ради полиције! Ако би полицисти само једном, до крајности изазивани, упалн сувише оштро, дићи ће се читава бура гнева, као што беше последњих ђачКих немира и о побуни кочијаша, чега последица беху многа насиља од стране побуњених. Ваља споменути, да се париски полицисти увек узимл^у од војника и да морају проћи претходно кроза школу полиције, која траје бар три месеца. То и чини, да је у једној години (1884.) један ОФицир погинуо и 160 људи рањено служе1 )и нублици, а није смело иревидети своју дужност и избећи службу. Ова је значајна школа у варошкој, општинској касарни, везаној с преФектуром полиције, а наставу врше два бригадира и шест подбригадира од осам до једанаест сати пре подне. Спољње мало се што разликује од других школских учионица: велика сала с клупама и црним столовима; на зидовима велики планови Париза и у тавним оквирима модели исправа за легитимацију, пасоша и др. »Ученици« се ту обучавају дужностима према држави и публици; најстрожије им се излаже кад се морају умешати, шта да раде с онима које хапсе, како да поступају у несретним случајима, шта ће радити кад им ко из публике или од кочијаша предаје нађене ствари, какве морају бити зидарске скеле на улици и излози трговачки, какав ред мора владати у колском саобраћају.на улицама и много што шта друго, најпосле морају се вежбати у састављању рапората. Курс се завршује испитом и ко га добро не положи мора ио други пут ићи на испит. (Наставиће се).
П0ЛИЦИЈ0КИ РЕЧНИК. Општински послови. Истуди СпмовлашКв за заузеКе оиштинске утринс. Рађено у суду општине Жарковачке, 20 Марта 1899 год. Петар Костић, земљоделац овдашњи заузео је од општинске утрине повећи простор земљишта, заградио га и сада оре. Достављам ово општинском суду са молбом да се ово заузеће општ. земљишта констатује на лицу места и да се самовласник сузбије у своје границе, а за ово самовлашће казни. Да је ово заузето земљиште општинско од вајкада иознато је свима сељанима, који су га до сада употребљавали за попашу своје стоке, а нека се питају и Јован Секулић и Петар Савић, земљоделци, као најстарији људи у селу који ће ове моје наводе утврдити. Марко Мандић,! кмет села Жаркова. Ср. 838. Да Никола Спасић кмет, са одборпицима Јанком Петровићем и Миланом Крстићем изађу иа лице места овог заузећа и да поднесу извештај према наводима у реферату кмета Маидића. Затим испитати именоване сведоке у реФерату, и узетн оптуженог на одговор. 20 Марта 1899 год. Председ. суда. Жарково. Рађено 21 Марта 1899 године у Жаркову. Извиђај на лицу места по заузећу опијт . земљишта од стране Петра Костића зем. Према наредби општ. суда од 20 Марта 1899 год. Бр. 838 изашли смо на лице места, које је реФератом кмета Мандића означеио и иошто смо извидели стање ствари нашли смо следеће:
!*