Полицијски гласник

ВРОЈ 16 и 17

133

Часнивдтво конгреса иримио је у нарочитој аудијенцији Нредседник Републике. Зверски злочин. — У Шоази-ле-Роа, близу Париаа извршен је страшан злочин, који је јако заинтересовао јавно мнење али коме прави кривац још није нађен. Ових дана нестало је у томе месгу једне мале дбвојчице ио имену Лујзе. На захтев родитеља, полиција ј-е одмах почела истрагу. У једном оближљем млину нађено је трагова по којима се дало закључити да је несрећна девојчица прво силована, а за тим удављена. Највештији агенти полицијски предузели су истрагу. Утврђено је да је дете нознавало убицу, и да је својевољно дошло у млин. 1ПеФ париске полиције РоШФор наредио је да се чакљама тражи по реци мртво тело, и у исто време да се ухапсе неколико сумњивих личности. Три дана се тражило тело по Сени, и многобројна радознала публика присуствовала је томе тражељу. Трећега дана после нодне када се већ почело очајавати, један сељакнапипа чакљом нешто меко, и извуче мртво тело Лујзино. Слутња полицијских агената обистинила сз: дете је силовано, а за тим удављено и бачеио у реку. Истражни судпја био је врло пажљив, када је иесреКној мајци саопштио да јој је кћи нађена. Она је одмах узвикиула: »Жива, господине ? (< Т>,утарве судијино било је довољан одговор. Мајка стаде јецати, и остала деца ударише у плач... Полиција мисли да је паишла на нрави траг. Сумња је пала на некога Шарла Плантоа, скитницу, старог четрдесет н четири године, који има надимак: Шакал. Шакал је то вече виђен близу млина, и то пијан; сутра дан после убиства"И>ега је нестало, и сада се за њиме најживље трага. Злочин у лудници. — Из Парпињана у Француској, јављају следеће: Леон Барду, Фабрикант, стар 48 година, нре неколико даиа изнепадпо и неочекивапо је полудео. У паотупу лудила убио је из револвера своју сестру Евгенију Барду, жену бившега кмета у Перпињану, када се ова са својом ћерчицом враћала из цркве, и приближила се да га загрли. Затим, окрене револвер на сама себе и једннм метком размрска главу. Барду је полудео услед напада једнога меснога листа, који га је оптуживао да је участвовао у неким прљавим акционарским предузећима. Пре тога покушавао је једном да скочи са брзога воза, враћајући се из Бреста где је био у носети својој удатој кћери. И брат и сестра сарањени су уз многобројно учешће меснога становништва, које је ова страховита драма јако иотресла. Дете, застрављево страховитим призором, још се није повратило к себи и пије у стању ни једну реч да каже. Драма у кинеском поеланству. — Прошлога Фебруара секретар кинеског посланства у Паризу И ли Пу убио је другога секретара лосланства Лиен Лунга, а за тим извршио самоубиство. Три дана после тога, аташе истога посланства ПГи Мин покушао је такође да изврши самоубиство, скочивши у Сену. Кинеска влада тражила је дипломатским путем од Француске владе да предузме истрагу у овом тајапственом случају. Истрага још траје. Убиство у школи. — У учитељској школи, у Клермон Ферану, у Француској, два 1,ака, из непознатих узрока, јако се заваде. Ђак Вашер удари два пута ножем у трбух свога друга Кентија. Рањепик је одмах нренет у болницу, где је носле неколико часова умро у највећим мукама. Убица, чим је видео, шта је учинио, покушао је да се убије, али је у томе спречен и одведен у затвор. Правосу^е у Француској и у Алжиру за 1896. год. О томе званичнп лист Француски доноси ове иодатке о раду апелационих судова: Број оптужеиика смањио се од 3.553 у 1895., на 3.500 у 1896., али тужбе су се подигле од 2.526 на 2.588. У 1893 оптужено је због убиства и тровања 559, 494 —1895, а 466—1896. Због детоубиства било је оптужено 1893.—279, а 1896.—178. Због силоваља пак 1893.—647 а 1896, — 494. 1.098 лица осуђено је на робију, а 1.306 на затвор ; 24 на смрт (од тога 6 гилотиписано, остали помплонанп:. Од 1877—1881. гилотинисано је 26, задрутихпет годипа, 1882.—1886. свега 36, од 1887.-1891 47, а од 1892—1896, 51 осуђено је на смрт, у истим петогодишљим периодима поразмерп: 126, 166, 144, 139.

Оптужених млађих од 16 година било је 17 мугпких и 6 женских; а осуђеника између 16 и 21 године било је 477 мушких и 72 женских. По занимању долази на сто хиљада оптужених, међу сељацима: за злочине противу личности 4.2, за злочине протпн имовине 3.7; код индустријалаца: 5.2 и 6.9; код трговаца 3.6 и 10.1; код слугу: 9.1 и 10.2; код интелигенције 2.3 и 3.2. На сто оптужених није знало да чита: 18 убица, 22 за силовање, 14 за крађе и проневере; знало је да чита: 79 убица, 73 за силоваље, 84 за крађе и злоупотребе; образованих је било: 2.36 убица, 3.66 за силовања, 2.41 за кра!,е и проневере. Нижи судовп су имали да суде у 419.129 спорова, и то за повреде тела 26.482 (24.840 у 1895.) На жене долази 13%, као и у 1895. Прод свима судовима Француским било је 504.202 продмета. Од Сциле до Харибде. — Г. Б..., богат Фабрикант из провинције, до!,е пре пеколико дана у Париз да проведе неколико дана. Ту ое, на неким тркама, упозна са једпом елегаптном дамом која га позове да јој учини посету. На уречено време господин Б... отиде код својо нове познаиице, и таман када је стигао пскочи пред љега у предсобљу пека личност и шчепа га за гунгу. — Шта радите ви овде? повика му. Ја сам муж њен. Ко вам је дозволио да дођете овде. Чим се иојавио на сцепу овај назовп муж госиође је било иестало. Господин Б... виде у какву је гомилу запао и са каквим људима има посла, и грдну је муку имао док се ишчуиао из руку „разјаренога" мужа. Када је отншао иа улнцу, ппппе се за џеи: новог иорта>еља са зпатном количппом новаца ипјс витпе било ! Он намисли да целу ствар јатш полнцији. Када је сутра дан иошао у иолицију, виде три лнчпостп како се нешто разговарају са његовом вратарком. Једпа од њих држала је у рукама његов портфељ. Г. Б... помисли да су то полицијски чиновници и да су пошли до њега ради истраге. Он им се обрати, и одиста они му се као такви и представише и позваше га у оближњи комесаријат. Уз пут му ови »агенти полицијски« почеше саветовати да ће најбоље бити да ову ствар сврпга без полиције и сами му се ионуде као посредници. Г. Б... је видео у чему је ствар: дозва првог жапдарма кога срете. Два агента одмах побегоше, трећи, нека позната варалица, ухваћен је. Серија самоубистава. — С године на годину број самоубистава у Паризу нагло расте, нарочито у пролеће. Само за један дан, 3 аггрила, било је једанаест самоубистава! Једна млада удовица, кројачица Легуж, која је од дужег времена била без посла, угушила је угл,еиом и себе и своја два детета. Муж и жена Бор свршили су са животом на исти начин. Девојка Допиер, од двадесет и једне године, скочила јс кроз прозор са трећег спрата, и после два сата ужасних мука скончала са својим бедним животом. На иети начин, али на месту, убио се комисионар Диреи. Певач Лелон и његова жена легли су у собу где су претходно запалили угљен. Вратарка осети дим и силом развали врата. Несретнике су однели у болиицу где су после кратког времена умрли. Учитељ Рутије пројурио је себи куршум кроз чело, и неки непознат старац скочио је у Сену и удавио се. Убиство. — У Клишиу је осуђеп на три године робије изветрели алкохоличар Кере, стар 63 године, који је јесенае на врло свиреп начин убио своју љубазницу. После једне свађе, он је обори на земљу и стаде ударати по глави петом од ципела док се није онесвестила и док није стао газити ио бари крви несрећнице. Затим отнде у оближњу крчму и стане иити. Када се враћао кући, он поведе једнога пријатеља и показавши му лешину своје љубазнице, рече: »Морало је до тога доћм! Сада, шта је ту је! (< На претресу лекарском сведоџбом утврђено је да је жртва морала бити удараиа врло дуго, можда пеколико часова. Убица се иравдао љубомором и тврдио је да га је његова љубазпица варала и хтела да га остави.

0ПЕТ НИК0Л.А МИЛ0ЈЕВИЂ Тек пгго смо спустили завесу па позорници на којој је препредена варалица Никола Милојевић одигравао своје добро смишљене улоге, а он се ево опет иојављује у цовом комаду