Полицијски гласник

г

ВРОЈ 19. У БЕОГРАДУ СУБОТА 15. МАЈА 1899. ГОДИНА III. ооо ооо с/уо соо су^'с//ро^"сс/ур ооо осо"оос) с/уа с>оо с/уа 050 оуа с/?о с,до оу о обо ооо с г?о ооо ооо ог?о с/>о ОУ5 ооо с/ ур ооо ооо о<у> осо сг/д с<со адо сууо ооо об>о г/у* соо сусо оу> ооо оро ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С^"о^О^"'С-5>0 ОСО ооо ОСО СУ>о' О60 С//"Ј 060 ООО С/УЗ ООО ОСО ОСЗО С/>0 сх>0 0>0 060 С^о ОСО ооо ООО 06>0 ООО 050 ОЛО 050 о^о 0<&0 ооо ОУО 0>50 060 О&о СУ>0 ОУ) СУУР ОСО Сб О ОГ/О 060 060 О&о О6/0 ооо ОСО »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. Но нотреби биће вапредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на иошти. Дена јелисту: селима, које улазо у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичнидима, општинским писарима и осталим званичнидима у опште годишњо 12, полугодишн.е 6 динара. Гостиопичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодшпње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодншње 5 динара, ну ови сс но овој цени могу претплатити само преко својих командира полидијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласиика« не продају со. Рукописи не враћају се. >50 -уу?> >>50 УУ^> ;>50' ?уУР СуУЗ С/50 • У5Р .'•//? ."//? У/? 'УУ р"0/>0 С/УР О-УР <УУР -:/ЈГ> ОУО :/У5 >У5 УУР 'УУГ> УХГ' ;УУР С/9Р у/О УУО УУГ У>Р у/Р С/У5 С/ЈО.^О С/?Т> -УУЗ С/УР ОУР с/ур

0 ЈАВНОЈ ПРОДАЈИ пише Свет. Ј:и1.111> ; члан Касације Од како су ступиле у живот » Измене и доиуне у грађанском иостуаку од 1 4 ју-га 4898 године " учестале су тужбе за поништај јавних нродаја, и разуме се, судови неке од њих оснажавају а неке поништавају. Ми смо наумни да говоримо о овим иоследњим, тј. о онима за које судови налазе да нису извршене по закону, и да изнесемо пачин, не би ли ових мање било, јер кад се продаја поништи, онда а; штети се онај у чију се корист наређује продаја; б; увећава се посао код власти, јер ноново треба иисати оглас, одређивати дан за продају, слати оглас у штампу, окружној општини и оиштини где се врши продаја, саопштавати ову интересованим особама итд.; и в; штете се и сами извршиоци продаја а ови су махом сиромапши и најмлађи чиновници, јер их судови осуђују на плаћање трошкова и в накнаду таксе. Још више заслужују пажње они, који нису радили у иретходним радњама (попису итд.) већ су им акта дата у очи продаје на рад. Да свега овога неби било или да би се број умалио, побудило нас је те исписујемо ове редове. Да пређемо на ствар. До измеиа и допуна од 14 јула 1898 године у грађанском ноступку*) иродаја би вредела и кад не би било нспуњено оно, што проиисују 466 и 477 грађ. постушса. Сад без ових услова, неби ваљала продаја. Допуњена су, поред осталога, и наређења у §§ 468, 471, 475, 476, 478 и 481 грађ. поступка која јако утичу на правилност јавне продаје. Да би одговорили постављеном задатку, говорићемо само о оним допунама, које утичу на ваљаност јавне продаје, остављајући да о самим допунама проговоримо коју — други пут. Прсма § 501 грађ. иоступка, јавна је продаја неуредна, кад не буде урађено ио §§ 466, 468, 471, 475, 476, 477, 478, 479, 480, 481 и 486 грађ. поступка. Видимо да су у § 501 унесена још два §-а којих пре није било до допуна а то су § 466 и 477 а имамо и допуњене и нове. Да би извршилац продаје избегао оно што смо у почетку нагласили под а, б и в, треба на неколико дана пред продају добро да проучи акта, нарочито ако није сам радио у претходној радњи, па кад се увери, да је поступљено у свему (ми ову реч подвлачимо) што се тражи по сада допуњеном § 501 грађ. поступка и допуњеним §§-има о којима наведосмо да утичу на ваљаност продаје (а као што ћемо навести, биће чешће случајева да тако није'1 онда нека иде и извршује продају. Нађе ли да' нису испуњени сви услови који се траже за једну јавну продају, — нека седне и напише реФерат у коме нека наведе недостатке у претходној радњи и нека каже да са тога не може да изврши продају. Извршиоци нека не мисле, да, ако је претходна радња била удешена по прописима грађанског поступка који су важили до допупа, да ће продаја бити ваљана и ако не одго-

вара допунама, не, та ће продаја насти, разуме се, ако је продаја вршена после 14 јула 1898 г. и ако противу ње буде иоднесена тужба. Мислимо да смо се изјаснили јасно и одређено те да ће нас разумети сваки, но за сваки случај да ово објаснимо иримером. По недопуњеном § 466 грађ. поступка, понис дужниковог имања био је ваљан, ако га је извршила и општинска власт*) Тај попис извршен је, узмимо 25 априла 1898 године. Продаја одређена је за 25 јули 1898 године и извршилац узев, да је сва иретходпа радња извршена правилпо по закону, узме да је и нопис добар и не обзирући се, што се по допуњеном § 466. грађ. "поступка тражи изрично, да је попис извршила полицајна власт, — па изврши продају. Или, по недопуњеном § 501 грађан. поступка, није био услов за ваљаносг продаје ако ова не одговара и нропису § 477 грађ. поступка. Сада је и то услов. Да ли ће вредети оваква продаја? Одговор је негативан, тј. да продаја неће вредети а у потврду нашег мњења, да наведемо и један од чешћих случајева, где је оваква продаја ноништена. Ево тог случаја: Васа М. тужио је М. Б. нисара што је 22 августа 1898. године на јавној лицитацији продао непокретно имање Бр. 11 " а попис је извршила општинска а не полицајна власт, па је тражио да се поништи продаја. Тужени је доказивао важност продаје. Првостепени суд решењем од 3 Фебруара тек. год. № 1298 одбио је тужиоца од тражења, узев, да је нопис уредан. Али, Касациони суд на жалбу тужиоца, поништи 3 марта тек. године под № 1901 ово решење са ових разлога: „Пошто је ова продаја извршена 22 августа прошле године а то је већ, кад је закон од 14 јула 1898 године о изменама и допунама грађанског ноступка био у снази, то је извршна полицајиа власт ову продају као и попис и процену имања требала да изврши по одредбама тих допуна а на име по § 466 грађ. поступка, па кад се из акта под № 18497 види, да суд није тако урадио, јер погшс и процену није вршила полиц. власт већ општинска, онда је погрешио, кад је одобрио ову продају и тужиоца одбио од тражења. Једно пак одељење Касационог суда не узима овако ову ствар. Ево тог случаја и из тога одељења. Светозар К. из Ј. тужио је среског писара Л. из С. и тражио је, да се поништи продаја његовог имања, коју је извршио тужени на дан 23 септембра 1898 год. поред осталог и за то, што попис није извршила полицајне већ општинска власт. Првостепени суд одбио је тужиоца од тражења решењем од 16 децембра 1898 год. № 25104 узев, да не стоји разлог тужбе кад је попис извршен пре измена и допуна у грађанском поступку од 14 јула 1898 год. а за које измене и допуне полицајна власт није могла ни да сазна, пошто је оглас, по коме је продаја одређена, гшсан 2 јула 1898 године а тада је попис могао да важи по закону и ако је извршен од општинске власти.

*) Ради краткоће у овој расправи ми ћемо ове нзмене и допуне назвати само цдоиуне" да би избегли честа поиављања.

*) Бидо је судија и у највишем суду који су прогивно мислиди. Већина се кодебада, и час је бида за час против.