Полицијски гласник

146

БРОЛ 19

По жалби тужиоца, Касациони суд одобрно јс 26 априла тек. године под № 3627 првостепеио решеи.е. Многи ће запитати, па од куда то да пе нреди продаја, која је извршена 22 августа и 23 септембра. прошле године, кад је сва претходна радња извршена према дотадашњим законским прописима, зар закон има поврагну силу'? 'Гако је питао Касациони суд један веселник, који је тужеи за поништај јавне продаје н која је поншптена услед прнмедаба Касационог суда, па поред овога осуђен и па плаћање парничнпх трошкова и накпаду таксе. Заиста постоји правило, да макопи пемају повратну силу, које је правило унесено и у наш § 7 грађап. закоипка као и да нови закон не треба да вређа већ сточено право; али, постоји опет и друго правпло да Формални закони — грађапски поступак овде - имају ту привилегију, да имају повратну силу и да за расправу грађанских спорова важи увек садашњи грађански поступак *) И шта је даље било услед поништења јавне продаје. Продаја јо одлож.спа. Поверилац је незадовол>ан, посао увећан и огожан а извршилац осуђен, да из оне мале плате плаћа тужиоцу иарничне трошкове и таксу. Казали смо напред, да извршилац продаје троба, на случај када види, да претходна радња једне продаје, није извршена према допуњеним прописима грађ. поступка, — да реодратом изнесе неправилности, па да не нзвршује продају; јор држимо, да због оваког одлагања продаје неће Господип Мнниотар упутрашњих дела да применн прогшс § 500 а; грађ. поступка, пошто овако одлаган.е има ослсигца у закопу и опо пеће биги одлагање, протозање нли одуговлачење сапродајом ј го у ствари хитање да се продаја изврши и један посао из руку избаци. Како на извршељу код полпцајпе власти има врто много предмета, у којпма је прегходна ј >адња за п])одају пепокретног имањџ, извршена по недопугвеним прописима у грађан. постушсу. то би добро било да и надленгнн учине са својо сгране што треба, те да се продаје, због неправилних примепа допуњеннх прописа за извршеп.е јавне продаје, но ниште, посао не отежава а грађани и изврншоци по штето. Из она два случаја која смо напред павелн, иеједнако се прнмењује закон у одељен.има Касационог суда. Како је једнообразиост најсветији аманет, који је законодавац оставио Касацпоном суду, то би надлеж.ни требало оист, да изнесу ове две супротие одлуке пред општу оедницу Касац. суда, те да она допесе нпчелиу одлуку, да ли вреди продаја и ако јој пјЈетходна радња није удошена ио допун.еним прописима грађ. иоступка, ве11 по дотадашњим прописима, који су вазкили за вршење јавне продајо; а кад ово учнни, онда ћс се пзјаснити, п, да ли Формалпи закони пмају повратну силу илп не.

0 ТРАГОВИМА (нас гавлк) Друга јецна метода, коју такође Ходан препоручује, захтева да се Формовање врши смесом, која би била сасгавл.ена из подједнаких долопа гписа, цомента и поска. Та смеса сппа се у стопу и то тако, да се над њом за палац извион а и да земљиште око траг.ч буде за три прста у ширину и палац у висину покривено. !ја тим се преко тога рашири јодан влаЈкан рубац н кроз решегку на њ дотле вода снпа, док со смсса скроз из овлажи. Тако добивепи калупи прилично очврсну, алп су у томе нззгодни, што се круне, кад их човек ма и посло неколико дана само прсгом додирне. Осем тога ова метода пм.ч још неких штетних страна, пошто со заливањом водом ствара поплава, г.оја може да нашкоди другим траговима, који би се нашли у близини. Поред тога тошко је з.нати, да лп је и кад омеса скроз овлажена. Је ли још траг постао у влажном земљишту, које је јоп и за време Формовања мокро, смеса но ћо за дуже г.ремена очврснути, шго је у већини случајева, разуме ое, штетио. Ла нисам могао увидетн ни једне користи од те врсте Фсрмовањз.

*) Види отр. 8. Теорнје грађаноког поступка од Андре Ђорђовића, прва подочина.

Игулен нам казује једаи начин, којн је у миогом ногледу корисан. Он вели, да се над стопу метне један роштиљ, на који се положи комад гвог.деног лима који да буде мало већи него стопа. На тај лим се метне жеравице , која ту остане дотле док се стопа ваљано не угреје. За тим се роштил., лим и жеравица уклоне, и у стопу се сипа толико фино разређене стеаринске киселипе, колико је може да прими угрејанн материјал, из кога се стона састоји. Чим се материјал расхлади, и сгеаринска киселина је очврснула, сад је у неколико ствар вештине, да се та кора од стеарина извади из материјала, који је окружава. Пође ли нам то за руком, онда имамо врло чисту п јасну Форму. Код ове методе има нре свега незгода у тешкоћи набављања потребног материјала, као и у томе, што увек треба радити с великом брижљивошћу, кад се стеаринска киселина у стопу сипа, а за тим Форма вади. У осталом сгеариноку киселину је лако набавити, пошто се може просто једна стеаринска свећа (мпли свећа) иситнити, да би се имало материјала. Али чисто механичким иутем тешко је стеарин довољно разредитџ; то се чини растварањем и таложењем, кад се раздробљена свећа у алкохол метне. Поптто се стеарин растворио, досипа се хладна вода све дотле, док цео стеарин не изиђе на површину у облику врло танких пахуљица. За тим се течност одлије а фини стеарпнски прах осупш се на упијајућој хартији. Сад имамо једну теоријски врло Фину масу; али кад се осуши, она се тако згусне, да се добије оупстанција, која се мрви и која није ии најмање Финија од стеарина настругана ножем. Произво^ење те масе на лицу места не може се ии замислити, а да је опет човек уза се непрестано носи, тако^е јо незгодно. Напослетку не треба заборавити, да ће стопа у зомљи или иловачи услед тако наглог сушења веома изменити свој облик и носгати неправилна. Према томе у оваквим прилпкама. Форма од стеарина не би била поуздана. Оамо у једном случају може се ова метода као потпуно добра ирепоручити, а то је, кад траг нађемо у песку, у прашини, у брапшу и т. д. Тада се стоп» грејањем сасвим нсзнатно шири, ситни стеарински прах не покреће пешчана зрнца а кад се стеарин охлади, лако се извади. Препоручујем заједно са Соненштајном, да се стопа најпре не загрева па онда стеарински прах сипа, већ да се чини обратно; у стопу се сипа мпого стеаринског праха, стружући ножем стеаринску свећу, тако да струготине у стоиу падају, За тим се узме какав усијаи лим или друго усијано гвожђе и држи дотле над стопом, док се стеарин не истоии и у песак не продре и т. д. Онде где је било мало стоарина наетруже се још, а затим опет угреје. Напосдетку се Форма извади сасвим полако. У оваквим прилпкама забрањено је свако манипулирање цементом или гиисом, пошто Г/и се тако стопа у песку потпуно унропастила. Дакле за овакве стопе остаје нам једино стеаринека метода. За извесне случајеве Игулен је за употребу Форми од туткала, које он на име преиоручује за стопе у снегу. Скува се обично столарско туткало као што га и столар кува за своје послове, само мало гушће. За тим се чека, док се туткачо то. шко не охлади, да већ хоће да се стврдне, иа се онда у таквом стању у стопу сипа. Ту убрзо отврдне и постане получврста питијаста маса, која се сад мо ?ке из стопе извадити. ■Гесмо ли удесили згодан тренутак у хлађењу туткала, онда ће нам испасти за руком, да и у снегу добијемо извесне Форме, пошто хладноћа снега млаком туткалу тако брзо одузима топлоту, да се туткало пре смрзне но што снег окопни. Тако исто могу се Форме добијати у влажној иловачи, у влажној земљи, у блату. Је ли стона сува, мора се добро натопити м.чшћу, иначе Форма од туткала не извади се тако лако. Ова мотода је кориспа због тога што је проста и што је столареко 1уткало лако свуда добити; туткала је потребно сразмерно г.рло мало, не мора се дуго кувати, а и свакоме је тај посао познат. Те Форме од туткала имају само те рђаве етране, што Егису са свим тачне, јер н. пр. утисци од чавлића не испадају јасно, па онда Форма од туткала у сушењу знатно се умањује, скупља н искривљује. Таква једна Форма може се за време летњих жега после неколико сахата тако смањити, да је човек но позна; према томе требало би је увијати у влажну крпу, која никако да пе буде у непосредном додиру. За такве случајеве, где човек пема нри руци ништа сем туткала, преноручујемо ту методу Формовања, а за стопе у снегу и нема другог