Полицијски гласник

ПОЈШЦИЈСКИ ГДАСИИК

се, шта више, чини то доброчипотво, што им се допушта, да их у прогонство прате деца. Велики и брзи прираштај слободних усељавања у Сибир јесте најпоузданији доказ, да у тој земљи нису тако неповољни услови за живот. Сибир 1.е постати новом Аустралијом, а зликовачког и осуђеничког елемента са сВим ће нестати. Већ се сада читава трећина свега сибирскога становништва састоји из лица, која су дошла у Сибир драговољно. Доб.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА. Вдадимир Јаковљевић — Гавриловић, убица, лопов и варалица. У иретпрошлом броју нашег листа, известили смо читаоце како је овај по све опасни убица, лопов и варалица ухваћен, и обећали смо им донети његову слику и биограФију. Искупљујемо реч. Владимир је родом из села Сепаца, среза лепеничког, округа крагујевачког, има 22 године ; издаје се за трговачког помоћника и економа; до сада је три пута судски осуђивап: једном за убиство, једном за просту и једном за опасну крађу. Судећи по овоме, што је до сада учинио, и његовој дрскости, способности, углађености и интелегеитности, Владимир ће далеко дотерати на »шатравом" пољу, и бојати се, да не буде доетојан заменик свога нрезимењака Илије Гавриловића. Последња кривица, коју је Владимир учинио, и због које је тражен, јесте опасна крађа, коју је извршио г. Карлу Штенбергу, апотекарском помоћнику у Свилајнцу. Због ове крађе, од стране ћупријског првостепеног суда^стапљен је нод суд, притвор и у оков, али је, 6 Фебруара тек. год., онако са оковима, побегао из притвора и остао у бегству све до 25. пр. мес., кога је дана ухваћен у Београду. Још нешто. Владимир је, док је био у бегству, извршио још једну просту крађу. Украо је загранични пасош и још неке ствари Милутину Павићевићу, трг. ггомоћнику. С тим пасошем, који је доцније нађен код њега, он се слободно шетао ио Веограду пуиа два месеца, па се шта више и власти пријавио као »Милутии Павићевић«. Када га је позорник једно вече, по захтеву г. Миливоја Радоваиовића, званичника управииог, који га је, још из раније познавао, иовео у кварт, он се почео одуиирати, иа и претити жандарму и г. Радовановићу, да ће их тужити суду за лишење слободе. Тек по што је преноћио у „шатронџи", признао је ко је и шта је. Априла 27, Владимир је сироведен ћуприском првостеиеном суду на осуду.

Ђор^е Мдаденовић, надничар, родом из Пиша има до 35 год. оптужен је за три убиства изврптена: 1) 16 јануара 1895. г. над евојом нрвом женом Костандином, коју је како се верује гурнуо с леђа у Нишаву, те се у овој удавила; 2) 2. или 3. августа 1896. год. убио свога рођеног брата Димитрија Младеновића, у винограду, у који су заједно били отишли да га од камена чисте. Ту су се завадили и Димитрије је био жртва свађе. Ђорђе га је, како ирича, у одбрани ударио једном држаљом, од кога је ударца онај пао не уставши више. Ђорђе га је затрпао у истој рупи, коју су пре тога заједно ископали ради смештања камења, које по винограду буду покупили. За ово убиство иије се знало, све док није Ђорђе узет на одговор за следеће треће убиство. 3) 10. јуна 1898 год. изме^у 10 и 11

сах. ноћу, Ђор^е је у договору са Станијом, женом свога комшије Тодора Ранђеловића, убио овога свог комшију иа спавању секиром, на за тим леш Тодоров бацио уз припомоћ Станије у бунар. Овај је одмах затрпао, а сутра дан дошао и копао нов бунар, да не би пало у очи штогод комншјама. Убијени Тодор, родом је из Бање, а жена му Станија из Сопотнице. Венчали су се у Нишу пре 11 година и изродили троје деце, од којих је првенче умрло. Друго двоје деце женска су — и данас су у животу; једноме има 5 а другоме 2 године. — Још од првих дана по венчању Тодор и Станија нису се слагали: одмах је међу њима настао рђав и несносан живот, јер је Тодор ночео злостављати Станију. Три пута ју је терао из куће, због чега су се и парничили код нишког онштии. суда. Последњи нут отерао је иа недељу дана пред своје убиство. Она се тада била склонила код своје комшике и бабице Убавке, којом је приликом посетила и жеиу Ђорђеву. Кад се пред њим стала тужнти на свога мужа, Ђорђе је утешио тиме, што јој је рекао да ће је курталисати мучна живота. Он ће, рече јој, убити њезиног Тодора, само ако му она плати за тај његов труд, што је право. — Најзад су се ногодили за 20 динара. Но иошто није имала да му све плати, дала му је аконто 14 динара. Поменутог дана (10 јуна) Станија се вратила заједно са мужем у вече са жетве кући. Те вечери дошао је Ђор^е и извршио убиство над Тодором. Станија за време убиства изашла је била из собе, не могући да гледа крвав иризор. Пресудом нишког првостепеног суда од 31. окт. пр. год. осуђени су: Ђорђе на 20 год. робије у тешком окову (за дело убиства над Тодором и Димитријем; а за убиство над Костандином својом првом женом ослобођен) а Станија на 15 година робије. Пресудом Анелационог Суда од 5. децем. пр. год. Станији је повећана казна са још пет година. — Касациоии Суд одобрио је пресуду Апелац. Суда решењем од 2. јануара овс 1899. год. Јануара 29. ове године, Станија је спроведена Унрави пожаревачког а Ђорђе Управи нишког казн. завода. Ово је у најкраћим потезима извод из злочиначког живота Ђорђевог, црпљен; из званич. акта. Али, ми ћемо га доцније у једној причи опширније описати, јер је врло интересантан начин како је Ђорђе убио свог брата*Димитрија, и на који је начин прикривао дело и правдао његово тајанствено нестајање.