Полицијски гласник
ПОЛНЦИЈСКИ ГЛАСИИК
Решава: Да се тражена забрана на примање дужпика Михаила од Алексе Спасића, трг. овд., у 200 дииара одобри и одмах удејствује. Саопштити ово решење повериоцу, дужнику и Алексп Спасићу. но овоме с тим — да узабрањени новац ником не издаје до даље судске наредбе. Извршном одељку на даљи надлежни поступак. 24.|У 1899. год. Председ. суда. Крагујевац. Кметови. Деловођ. Саопштено ми је решење о забрани. 24.|V 1899. год. Никола Терзић Крагујевац. бакалин. Саопштено ми је решење о забрани, но ја од Алексе немам ништа примати пошто сам све изузео. 24.IV 1899. год. Михаило Арсић Кј)агујевац. сензал. Саопштено ми је решење о овој забрани, но све што је од мене Михаило имао примати ја сам му издао и према томе немам шта задржати по решењу суда. 24.^ 1899. год. Алекса Спасић Крагујевац. трговац. Рађено у суду оиштине крагујевачке, 26 маја 1899. год. Дозван поверилац Иикола Терзић, бакалин овдашњи, и када му је саоиштен одговор Алексо Спасића, трг. овд., он изјави: Наводи Алексини нису истинити, но су само за то, да заштите дужника, да ми поред оволиког чекања дуг не плати. Молим суд да позове Алексу и од њега узме откривајућу заклетву на ту околност, да је мога дужника у његовом потралсивању измирио и да овај од њега нема више ништа тражити. Никола Терзић, бакалин. Оверава Кмет. Одредити кратко рочиште, на које позвати повериоца п Алексу Спасића, на коме се има расправити пигање има ли места захтеву повериоца за откривајућу заклетву.
29 маја 1899. год. Крагујевац.
Нредсед. суда.
Рађено у суду општине крагујевачке, I јуна 1899. год. Решавали : Председнпк. Кметови. Бележио деловођ. На рочишту су поверилац Никола Терзић и Алекса Спасић. Никола оста при своме захтеву, наводећи да на то има права, пошто Алекса хоће да заштитн његовог дужника да му дуг пе плати. Алекса Спасић изјави, да томе захтеву нема места, пошто је довољна његова трговачка реч, да је Михаила у његовом потраживању измирио. Других доказа о томе не може поднети. Судски разлози: Алекса као трговац дужан је у својој радњи водити уредно вођење трговачких књпга, а нарочито дневник, у који има уписивати сва своја дневна примања, увоз у радњу и издавања. Опа књига-данас пред судом могла би.му за доказ о исплати Михаилу послужити, но како он то не чини, суд општине крагујевачке налази да има места захтеву иовериочеву да Алекса иоложи откривајућу заклотиу и за то се па основу § 6., 13. и 296. грађ. поступка Решава Да се Алекса Спасић, трговац овд., закуне на ту околност, да је Михаила Арсића, сензала овд., дужника Николе Терзића, бакалина, у његовом потраживању потпуно измирио и да му ништа више нема давати. Саопштено решење странама одмах јавно у суду. Од суда онштине крагујовачке, 1. јуна 1899. год. у Крагујевцу СБр. 3601. Председ. оуда. Делово!). Кметови. Задатак. Општински писари! Има ли места о гкривајућој заклетви у овом даном случају?
II Истуди. Рађено у суду општине кладовске, 20 маја 1899. год. Предста суду Петар Јовановић, опанчар овд., па изјави: Од Милоша Петровића, сељака овд., купио сам данас једну качицу кајмака, у тежини 14 кила са даром, с тим да качицу му вратим када кајмак будем потрошио. Но како сам хтео да се уверим да ли је кајмак до дна онакав какав је одозго, то сам из каце извадио једну дугу и тада нађем да је само са врха кајмак добар а доле је сав са сиром измешан. Кајмак сам по мери са одбитком даре Милошу одмах исплатио у суми 18 динара, колико је по погодби засекло, и како исти није за мене, јер не ваља, иудио сам му га натраг и тражио мој новац. Он на то није пристао, за то сам принуђен тужити га суду. Кајмак са качицом донео сам и о мојим наводима може се и суд уверити. Петар Јовановић. Оверава Кмет. Бр. 732. Средством двојице грађана а у ирисуству једног кмета, прегледати кајмак и уверити се да ли су наводи жалиоца истинити, па ако тако стоји стање ствари, одмах позвати Милоша Петровића и узети га на одгонор. 20 маја 1899. год. Председ. суда. Кладово. Увиђај. Дозвани су: Марко Мандић, пиљар и Петко Тројановић млекаџија ради прегледа качице са кајмаком и они пошто су исти извршили изјавили су: Сав кајмак у качици сем две киле од прилике одозго помешан је са сиром. На ово се можемо и заклети. Марко Мандић Петко 'Гројановић. Вештаци су одмах и заклети. 20 маја 1899. год. Кладово. Оверава Кмет. Рађено у суду општине кладовоке, 20 маја 1899. год. Добављен Милош Петровић, овд. земљоделац, нма 28 година, и узет на одговор изјави: Ја сам доиста овај кајмак продао Петру, и он ми је вредност његову ио погодби у 18 динара илатио тек онда, када је. видео шта ,је узео. Што се тиче мешавине са сиром, она не стоји, но је истина да је кајмак са врха маснији, а то је с тога, што је ое десио бољи када- је станарица кацу допуњавала. Оверава Пресуда
Кмет.
Увиђајем судским средством заклетих вештака доказано је, да јо Милош у иродати кајмак мешао сир и да је на површину каце само метнуо чист и добар кајмак. Његовом оправдању према оваквом стању ствари нема места. Дело његове кривице потпуно је доказано § 34. полиц. уредбе. Овим својим поступком навукао је на себе казниме последице из § 382. тач. 4. крив. закона, за то суд општине кладовске као надлежан § 4. полиц. уредбе, са погледом на чл. 89. закона о таксама Пресуђује: Да се оптужени Милош казни са три дана затвора о свом трошку, да плати два динара у таксеним маркама таксе за ово дело истуине природе; да врати тужиоцу Петру 18 динара. Чист кајмак може из каце извадитп а осталу мешавину продати када се иречисти и новац унети у болнички фонд. Саопштити и одмах извршити § 15. и 16. полиц. уредбе. Од суда општине кладовске, 20 маја 1899. године Бр. 732 у Кладову. Пред. суда. Писар. Кметови.