Полицијски гласник

БРОЈ а ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАОПНи

ФРАГМЕНТИ о ПСИХОЛОГИЈИ ПОЛНОГА ЖИВОТА од Д-ра Крафт-Ебинга проф. у Бсчу. (СВРШЕТЛК) У овом случају делује целокупна представа као Фетиш. Као што В1пе1; и др. примећује, могу то бити и делови целине, голе особине и то телесне и душевне, које утичу на личност другога пола као Фетиш, јер љихово примећиваље пада уједно са (случајном) полном надраженошћу. Ошлте је познато, да над овом душевном асоцијацијом случај одлучује, и да предмет Фетишизма може бити најразноличнији, као и да отуда могу постати најчудноватије симпатије (и обрнуто антипатије). Из ових физиолошких чињеница објашњавају се међусобне симпатије између човека и жене, претпостављање извесног лица свима осталим истога пола. Пошто ФетИш представља сасвим индивидуалну слику, појмљиво је, да он и сасвим индивидуалИо делује. Ношто је Фетиш под утицајем најмоћнијих осећања насладе, доводи он до тога, да се извесне грешке никако и не виде у љубави („љубав заслепљује") и да изазива ехзалтације, које су сасвим индивидуалне, другим људима сасвим непојмљиве, а каткад и сасвим смешне. Тако се и објашњава да неко не може разумети свога ближњега, док овај обожава свој идол, приписује му особине, које он, објективно посматран, нема. На тај је начин јасно, да се љубав показује час као страст, а час опет као психички сасвим изузетно стање, где педостижно постаје досгилшим, проФано —■ узвишено, гадно лепо, а сваки други интерес, свака друга дужност ишчезава. С правом вели ТагсЈе, да Фетиш није само индивидуално, већ да и национално може бити различан, али да ипак идеал целокупне лепоте остаје исти код културних народа на истом ступњу. Вте1; је стекао велику заслугу сво.јим студијама и аиализама овог Фетишизма љубави. Из Фетишизма постају особите Фантазије. Једноме су миле витке, другом дебеле личности, једном црне, другом опет плаве. За једнога је особити израз очију, за другог опет звук гласа или особити мирис, каткад чак и вештачки, рука или нога предмет Фетишке чари, излазеа тачка сложеног ланца душевиих појава, чији је општи израз љубав тј. чежња за поседовањем телесних душевних особина љубљеног предмета. Фетиш може дуго да задржи своје значење, а да не буде патолошки, али само онда, ако он од делимичне представе прелази целокупној представи, ако љубав, њиме изазвана, обухвата целокупну душевну и телесну личност. Нормална љубав може бити само синтеза, генерализација. Духовито вели Лудвиг Брун у својој расправи »Фетишизам љубави : к »Нормална љубав личи нам на симФонију, која се састоји из топова свакојаке врсте. Оиа је резултат разних надражаја. Опа је тако исто и полнтеистичка. Фетишизам познаје само један звук једног јединог ииструмента; он ностаје из извесне дражи, — ои је моиотеистичан.® Ко макар и мало размисли о томе, доћи ће до уверења, да о правој љубави (ова се реч често злоуиотребљава) може бити само онда одговора, ако је цела личност духовно и телесно предмет обожавања. Свака љубав мора да има свој чулни елеменат, тј. тежњу, да љубљени предмет носедује и да, сједињен с њим, служи законима природе. Али коме је нредмет љубави само тело љубљенога бића, и ко тежи само чулну насладу да задовољи, а не и душу да има и да је духовно ужива, то није онда права љубав, исто онако као ни онога платонског љубавника, који само душу љуби, а тело презире (по неке изврнуте полне ирироде). За једнога је само тело, за другога само душа један Фетиш, а њихова љубав голи Фетишизам.

Овакве су иојаве само прелаз ка патолошком Фетишизму. Ова је претпоставка у толико оправданија, што се као прави критеријум истинске љубави тражи душевно ') задовољство после свршеног нолног акта. Остаје нам интересантна чињеница да међу физиолошким појавама Фетишизма, има појединих ствари, које су цењене код велике масе људи као Фетиши. Таки су предмети за човека коса и нога женина, израз њених очију. Ноједини су особито знатни у патологији Фетишизма. Ове чињенице играју несвесну улогу код жене, по каткад и свесну. Главна брига женина јесте неговање косе, чему се често пута меправедно сувише времена и пожртвовања посвећује. С каквом пажњом негује мајка косу своје мале кћери. Па какву улогу игра тек Фризура! Опадање косе баца младе жене у очајање. Сећам се једне гиздаве жене, која је због тога душевпо оболела и умрла. Жене особито радо говоре о украсу косе, завиде једна другој на коси. Леиа је коса силан Фетиш за људе. Већ и у бајци о Лорелају, која заводи људе у пропаст, јавља се »златна коса," коју ону чешља златним чешљем, као Фетиш. Исто тако привлачну снагу имају рука и нога, при чему често (али не увек) помажу мазохистички и садистички осећаји, да одреде особиту врсту Фетиша. У преносном смислу, идејом асоцијација, могј рукавица и обућа да добију карактер Фетишски. Брун с нравом указује на то, да је у средњевековним обичајима играло велику улогу пијење из обуће каке лепотице као галантерије, умиљавања (ово се и данас може наћи ј Пољској). И у иричи о пепељузи игра папуча велику улогу. Што особито пак пали искру љубави, то је израз очију. Невропатично око утиче често као Фетиш на лица обају полова. »МасЈате, уов ђеаих уеих те 1"оп1; тоипг сГатоиг" (Молијер). Многобројпи су примери, где испаравање тела дејствује као Фетиш. И ово се цени, свесио или несвесно, у агз атапсН жеииној. Још из Старога Завета знамо, да Руга хтеде да окује за себе Боза, иарфимирајући га. 1)егеитоп<1е старога и новога времена трошаше много мириса (нарфима). Јегер показује у својој књизи »Откриће душе к на симиатије по мирису. Познати су случајеви, да је неко узео за жену какву сасвим ружну жену, само с тога, што му је њен мирис био бескрајно симпатичан. Да и глас може ностати Фетиш, вели Вте! да је вероватно. Он ириопћује једну опаску Димииу, коју је овај у својој новели „Иа тајзоп (1и уеп1 (( употребио. И Ве1о1-ов роман »1а8 ћа1§пеи8е8 <1е ТгоиуП1е (( говори за ову претпоставку. Вте! мисли, да многи брак са певачицама има да захвали Фетишкој чаробности њихова гласа. Он још нримећује интересантну чињеницу, да код тица певачица глас игра исту улогу, коју — мирис код четвороножних животиња. Тице прижељкују својом песмом, и оној тици, која најлепше пева, долеће женка ноћу.

') Ма§'пап-ои „8рта1 сеге1>га1 ровСепеиг, 8 који налази код свако л;ене насладу, може само своју похогљивост да задовољи. Купљена иди измамљена љубав није никад ирава љубав. (Мантегаца). Ко је изнашао пословицу: а 8ић1а1;а 1исегпа пи1ит сИзсптеп т1ег Јеттаз" морао је бити страшан циник. Шала човечја да, сврши акат љубави, не значи, да му даје и снаге да ужива. Има урнинга (хомосексуалних), који су ирема жени потентни■ музкева, који своје жене не љубе, ма да могу да врше брачне дужности. У највише случајева изостаје и сама похотљивост; у ствари је овде главно онанијски акат, омогућен Фантазијом, која ствара слику другог љубавног бића. Овом се обманом може постићи и нека наслада, али ово рудиментарно душевно задовољоље излази вештачки, као и код онаније којој мора доћи у номоћ Фантазија, да би се постигао осећај насладе. Изгледа, да се може ностићи само онај ступан, оргазма, чијом се помоћу долази до насладе, где душа интервенише. Тамо пак, где постоје душевне нрепреке (равнодупшост, одвратност, сграх од заразе, трудноћа итд.), изгледа као и да нема нмкакве насладе.