Полицијски гласник

БРОЈ 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

167

* * * Живојин ј.з стрељан тачно у 7 часова и '20 мииут^а. Изненадио ме је много својом присебноп^ћу у носледљим тренуцима, која је у великој супротности са његовим понашањем у затвору. Чак је молио да му се не везују очи. Само, кад му прочитах нресуду, оп, готово тужно проговори: — То је оно ноћашње нисмо.... а за тим раскопча груди да пропусти кроз њпх 7 куршума, који га, за навек успавашг. Несрећни Живојин!

ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА с руског Јефта Угричић 14 У савршеном очајању пође им он управо на сусрет: нека буде, што буде! Задрже ли га, све је пропало, пропусте ли га, опет је све пропало: јер ће га унамтити. Још мало,. па ће се срести ; између њих биле су само још једне степенице, — и, на једанпут, спас, спас ! Само за пеколико степена пред њим, надесно, био је празан стан са широм отвореним вратима, онај исти стан другога спрата, у коме су раденици бојадисали, а сад , као наручено, отишли. Они су то по свој прилици и истрчали мало пре са онаком виком. Под тек што је био обојен, на сред собе стајао је лонац с бојом и четкама. За тренут ока шмукну се он кроз отворена врата и сакри се уза зид, а било је томе већ и крајње време: они су већ стајали готово пред самим вратима. Затим окренуше на више и прођоше, нењући се на четврти спрат уз гласан разговор. Он причека мало, па изиђе на прстима и стрча низ степенице. На степеницама не беше никога! Под капијом такође. Брзо прође кроз капију и окрете улицом налево. Он је врло добро знао, знао је не може боље бити, да, су они у том тренутку већ у бабином стану, да су се веома зачудили, видећи, како су врата отворена, док су међу тим још овога часа била затворена, да већ гледају леишне, и да неће нроћи ни добар минут, а они ће се досетити и .тачно закључити, да је тамо још тога тренутка био убица, коме је испало за руком, да се некуда сакрије, да нромакне поред њих и побегне; досетиће се можда и томе, да је он био у нразном стану, кад су они пролазили навишс. А међутим ни на који начин није смео убрзати своје кораке, ма да је до првог угла било сто корачаји. »Како би било, да се нешто шмурне у какву капију и да причека негде у неиознатој улици?... Не, то не би ваљало!... Или да се кудагод баци сикира?... А да се најме кола?... Невоља, невоља је то! с( Најзад ево и једне споредне уличице; па сврну у њу полумртав; ту је већ био у половину спасен и разумео је то : мање сумње, а уз то овде се народ силно тискао, и он се губи у њему као зрно песка. Али све досадање муке толико су га ослабиле, да се једва кретао. Зној му је цурио с лица, а врат му је био сав мокар. »Ала се овај накресао!® викну му неко, кад је изашао на канал. Сад је већ мало био при свести; а што је даље ишао, то му је грђе било. Али се ипак сећао, како се, изишавши на канал, на једанпут уплашио, што је тамо било мало света, и што је ту лакше пасти у очи, да се, готово, хтео вратити у уличицу. Не гледајући на то, што се једва држао на ногама, он је и даље ишао обилазпим путем и дошао кући сасвим с друге страпе. Готово ван себе прође он и кроз врата својега дома; бар тако је дошао већ и до степеница и тек се онда сетио сикире. А међутим требало је извршити веома тежак посао: оставити сикиру на њено старо место а да нико не примети. Он, разуме се, већ није био у стању да расуди, како би, можда, било много боље, да никако и не оставља сикиру на њено старо место, него да је, доцније, баци ма где на туђе двориште Али све се свршило срећно. Врата кућњега надзорника била су затворена, али не и закључана; било је, дакле, веома вероватно, да је надзорник био код куће. Али Раскољњиков је већ толико изгубио моћ здравога размишљања, да је пришао право вратима и отворио их. Да га је падзорник отуда запитао: »шта је? <( он би му, можда, управо утрапио сикиру у руке. Али њега опет не беше тамо и Раскољњикову нође за

руком да остави сикиру на њено пређашње место под клупом ; па је, пгга више заклони и ципелицом, као што је и пре тога стојала. Никога, ни живе душе, није он после тога срео до саме своје собе; газдаричина су врата била затворепа. Кад је ушао у свој стан, баци се на дипан, онако, какав је био. Није спавао, него се само занео. Да је у то време ушао когод у његову собу, он би сместа скочио и заванио. Само одломци и растрзане мисли ројиле су се по његовој глави; али он ни једне није могао да схвати, ни на једној да се задржи, не гледајући, шта више, ни на усиљавања... ДЕО ДРУГИ. I. Тако је пролежао веома дуго. Дешавало се, да се овда онда и будио, и у тим тренутцима је опажао, да је већ одавно ноћ, али му није падало на памет да устане. Најзад примети, да је већ почело свитати. Лежао је на дивану на леђима, још номућен од скорашњег заноса. До њега су ошгро догшрали страшни и очајни узвици са улице, које је он, у осталом, сваке ноћи слушао под својим прозором, између два и три сахата. Они су га сад и разбудили: — »А! Ево већ и пијанице излазе из крчама, (( помисли ои, — »трећи је сат, (< — и на једаипут скочи, као да га је неко одгурнуо с дивана. — „Шта! Већ је трећи сахат! <( Он седе на диван, — и ту се свега сети ! На једаниут, у трен ока сетио се свега. Спочетка је помислио, да ће сићи с ума. Обузе га ужасна хладноћа; али је хладноћа долазила и од грознице, која га је већ давно почела хватати у сну. Ну сада га, на једанпут, обузе таква језа, да му се зуби умало не поломише од цвокотања, и све је у њему обамирало од зиме. Он отвори врата и стаде слушати: у кући све мирно спавало. Чудећи се разгледао је себе и све унаоколо по соби и није могао да разуме: Како је он то јуче могао, да не закључа врата, кад је дошао, и да се баци на диван не само обучен, него шта више с капрм на глави: она му је спала и лежала ту на поду, близу јастука. — »Кад би когод ушао, шта би помислио? Да сам пнјан, али... <( Он отрча прозору. Било је доста светло, и он се стаде брзо разгледати, цео,. од главе до пете, све своје одело: да нема трагова? Али тако није било могуће: дрхтећн од зиме, стаде свлачити са себе све и опет разгледати са свију страна. Преврнуо је све, до иоследњег конца и последње крпице и, не верујући себи, поновио је разгледање у трипут. 'Али, како је изгледало, није било ничега, никаквих трагова ; само онде, где су се панталоне одоздо искрзале и висили конци, на тим копцима заостали су густи трагови осушене крви, он дохвати своју велику бритву и исече ове конце. Више иије, канда ништа било. На једанпут се сети, да су кеса и ствари, које је он иовадио из бабина сандука, све до овога часа били код њега по џеповима! До овога тренутка није ни мислио, да их повади и сакрије! Није се на њих сегио шта више пи сад, кад је аљине разгледао! Ама шта је то? — Сместа их стаде вадити и метати на сто. Кад је све повадио, изврнувши чак и џепове, да би се уверио, није ли још штогод остало, он сву ту гомилу пренесе у један угао. Тамо доле у самоме куту, били су на једном месту процепљени од зида одлешвепи тапети: одмах поче он све трпати у ту рупу, под артију: —- »тако ! Све ми оде с очију, с кесом заједно! (< Радосно помисли он, устајући и глупо гледајући у угао на још више разјапљену рупу. На једаред сав задрхта од ужаса: »Боже мој, <( — шапутао је у очајању, —- »шта је то са мном? Зар је то сакривено ? Зар се тако крије? Он, до душе, није ни рачунао на ствари; миолио је, да ће бити само новци, па с тога није ни спремао место израпије, —• »али сад, чему се сада ја радујем?" помисли. — Зар се то тако крије? Мене одиста разум оставља!® Сасвим изнемогао седе на диван, и у исти мах га стаде поново трести ужасна дрхтавица. Готово бесвесно привуче свој бивши ђачки топли зимски шињел, који је лежао поред њега на столици и био већ сасвим исцепан, покри се њиме, и опет га, на једанпут, савлада сан и несвестица. Он се занесе... (Наставиће се). — — • •«—