Полицијски гласник

БРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНгЛг

171

виде, кад се дотично место Фотограгује. Као примери наводе се: отоци на унутрашњој страни прста код кочијаша услед трења о узде; одебљање коже између палаца и кажипрста код гравера; ожиљци на унутрашњој страни десног палца и иа ногама изнад колена код чизмара; одебљање коже испод малог прста код л.уди, који имају у великим штампаријама и др. Фабрикама да везују пакете услед трљања канапом; код писара, научара, цртача, чиновника итд. виђа се често оток на десном средњем прсту (услед стезања пера и оловке) а за тим набој не левом лакту (услед наслањања на исти). — То ређање можемо произвољно продужавати: шваље имају кожу на левом кажипрсту испробадану, стаклари у Фабрикама имају развијене мишиће на образима, тако да им се образи готово отромбоље услед дувања при раду; код јахача је кожа на бедри, и изнад колена одебљала услед трљања о седло; код молера и других Фарбара виде се јасно она места, која држаље од четкице трљајући додирује — и тако свако занимање, сваки посао оставља неке трагове, који у много прилика могу корисно послужити: те трагове ваља потражити, ФотограФОвати и дати вештацима да они донесу свој суд. X. Гр. П01ИЦИЈСКИ РЕЧНИК, Општински послови. 0 поравнаи.у, Ошнтииски судови на основу § 0. грађ. поступка надлежни су и „да могу парничаре равнати и за веће суме, било о непокретностима, било о дуговима и покретностима, само кад парничари предстану и изјаве жељу. <( Сваки општински суд при почетку извиђаја спора, треба и дужан је парничаре да позове на равнање. Није мало случајева, да се саветима судија и њиховим утицајем постигне код парничара споразум и да се они измире, те и даље остану у нријатељству, које више нута усљед каквих ситница и ситних неспоразума остане поколебано или трајио растављено. Општинских судова је дужност, као судова »примирителних® да озбиљна и строга рачуна воде о миру и добрим односима између својих суграђана, па према томе да и њихове размирице у колико је то могуће сталожава тако, како ће задржавати добре односе међу њима. Дешава се да поједини грађани који су дошли, у својим односима до некога спора или споразума, но нису у стању да то сами изврше, и у том случају долазе пред своју месну општинску власт са представком свога спора молећи је за упут у равнању, или измирена молећи да се исто протоколигае, како би добило законску важност и силу доказа. Такве парничаре треба увек лепо и пажљиво нредусрести и саслушати, и ако се појави спор или ма каква несугласица настати да се иста отклони и спорно питање у склад уведе тако, како ће оба грађанина отићи задовол.на, са убеђењем да је њихов опгатински суд њихова истииска загатита. Оваковим својим понашањем часници оптпт. суда, код својих гра1)ана стичу поштовање и важност, а примирителни општипски суд свој акторитет диже у тражену висину према својим суграђанима. Дакле једно од врло важних питања и по интересе грађана и по захтеве који се траже од опгатинских власти, јесте питање о поравнању. Да би онштински писари имали Формулар поравиања које сами парничари врше пред судом, ми ћемо га овде у једном случају и ако има вазда разностраности изнети. Рађено у суду општине косерићске 20. маја 1899. г. Велегака по спору Марка Мандића, земл>оделца овд. нротиву Илије Севића, мехаиције овд. Извнђали \Због дуга од кирпје на наПредседник поличку њиву. Кметови Бележио писар.

Догали су пред суд и сами парничари па Илија изјави: да је своју њиву у растишту пре годину дана дао Марку на рад на нанолицу тако: да он даде семе, а Марко свој труд па све што се са земл.е скине да деле по пола, но да се претходно семе одвоји, но прогалог лета када је летина скинута Марко је летину сабрао и нашао је на њиви 1000 кила кукуруза, 500 кила јечма и 600 кила шенице, како ме је он сам известио, но ме је умолио да му сву ову нађену рану за ту годину оставим неподељену, јер је прошле године био оштећен градом, те да бн се сада прихватио мало и новцем, да имање своје у ред доведе. Тада смо прегледали рачун у вредности скинуте летине и сагласили смо се на то: да 10 товара кукуруза рачунамо по 7 динара што износи вредиост 70 динара, да 6 товара шенице рачунамо но 12 динара, што износи, 72 динара и да 5 товара јечма рачунамо ио 8 динара, што износи 40 динара, а ово све укупно износи 188 динара. Ја сам иристао с тим да ми половину моје вредности накнади о Ђурђеву дану ове године у 94 динара и да ми сад у овогодишњој летини накнади дато семе за прошлу годину у вредиости 30 динара. Па сада када сј требали да овај рачун превиде и измире, Марко вели да није право да и семе плати и зато долазе пред суд како би се могли поравнати. Марко изјави да је у свему тако као што Илија вели, но само није било речи о издвајању семена по скинутој летини и деоби, јер је газда Илија уложио семе а он труд, па није право да он сада семе плаћа, ио ако суд налази да и томе има места онда ће и то газда Илија накнадити, јер због тога неспоразума су суду и дошли. (Настаје саветовање судија нарничарима и њихов утицај да се измире. Ово се увек чини према обичајима мебта с погледом на то да стране на поравнање пристану и да је исто правично). После саветовања од стране суда нарничари се поравнаше тако: Да Марко одмах плати Илији његов припадајући део од прогало годигање летине у деведесе г и четири динара, и да му по свршетку ово годишњс летиие на.име накнаде за семе даде четири товара кукуруза. За овогодишњу летину и за у будуће све докле уговор о иакупу траје, делиће се само иа равне части, а Илија ће даваги семе, док Марко улаже свој труд. Траже поравнање у препису. Илија Севић Марко Мандић Оверавају Писар Председник суда Кметови Кад су се парничари пред судом на ово поравнање сагласили суд општине косерићске иотпупо исто усваја. Решењем овим оглашава ово поравнање за законито и важеће, нридајући му силу извршне нресуде. Иоравнање издати парничарима у нренису по наплати таксе. Председ. суда Писар Кметови

310ЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА с руског Јефта Угричић 15 Али већ после пет минута скочи он поново и одмах, у узбуђењу, дохвати опет своје одело. — »Како сам то могао оиет заспати, кад ништа није урађено ! Тако је, да-боме : замку испод мигаке јога писам скинуо! Заборавио, тако штогод заборавио ! Такав доказ! (< Он откиде замку и брзо је стаде цепкати на парчад, ћушкајући је под јастук међ рубље. — »Парчад исцепканог платиа иеће ни у ком случају побудити сумње; бар тако изгледа! (( понављао је, стојећи иа сред собе, и с ванредно напрегнутом пажњом разгледао је унаоколо, ио поду и свуда, да није још штогод заборавио? Уверење, да. га све, шта више и памет, па чак и најобичније расуђивање, иапушта, почело га је страшно мучити. — „Шта, зар се већ отпочиње? да није то већ казна наступила? Бога ми, тако ће и бити! (( И одиста, одсечени дроњци, које је јуче одвојио од панталона, ваљали су се по поду насред собе, да би их ко прво уђе могао