Полицијски гласник

БРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

179

ђеник у београдском граду, готово ни за шта споречка се са својим другом Аврамом Глишићем, такође осуђеником. Цела је ствар била у томе, што га је овај ударио когауљом по лицу... Глигорије онда дохвати сикирче у радиоиици где су радили, иа налетив на Аврама стане га сецкати по глави. Ударио га и ио оку и по челу, и оштримице и упшмице. То је вршио мирно и хпаднокрвно. — Ако Аврам није умро, онда бих га ја баш радо још једном претукао — рекао је после тога Глигорије у затвору. — А што ? — Па тако... мрзим га... — Кајеш ли се гато си учинио? — Хе... хе... на јок. с< ') Да поменемо и овај случај, који из једнога извегатаја минист. унутр. дела наводи г. МиленковиК у истим белегакама: ...У ово време Паун бегае у Београду с једном својом старијом кћерком, а на салагау остале су и те ноћи заноћиле љегова жена Стана и ћерка Пауна, а син му бегае у њиви. Симеон на своме салагау остао је сам те вечери, па у неко доба ноћи отишао је па салаш свога стрица Пауна, и у ком салашу спаваху само Иауна и Стана, обије врата на салашу Пауновом и Стаиу и Пауну изведе на поље у браник, који иоред истога салаша посгоји, па најпре Пауну силова, а за тим и Пауну и Стану сикиром убије и у поток свуче, па једну преко друге пребаци, а за тим је у салашу све ствари испретурао, и један сандук са стварима у поље изнео, развалио га, у њему ствари испретурао, а по том се вратио иа свој салага и сиавао?" 2 ) Морална неосетљивост огледа се и код паших кес .чрОгаа. Г. Таса нам прича како је „кесарошима најтеже ка.д кога осуде на смрт, па они не могу да иду да гледају ногубљеље. Највећу радост учинио би им опај, који би их онда пустио да гледају. Када су осуђеници вођени на Карабурму, кесароши су клечећи и са склопљеним рукама молили да их иоведемо." 3 ) Неки џелат причао је Ломброзу, да су сви друмски разбојници и убице са осмејком на уснама ишли смрти у сусрет. Међутим била би заблуда, ако би се у свима мирним шалама и вицевима разбојника разних категорија хтели видети само докази о моралпој неосетљивости. Један злочинац употребио је своје последње часове на уређиван.у својих необјављених дела; други покушаваше да свога чувара обучава у хигијепи; неки трећи приметпо је на послетку онима, што су га терали да се жури, те да га воде на ногубљење: »Само мир! Без мене се неће почети." — Сличне историје причају се и о најистакнутијим политичким злочинцима свију земаља, дакле о херојским природама. Согге је анализовао историјска и. правна документа, која су се односила на последње тренутке 88-орице на смрт осуђених злочииаца (64 човека, 24 жене). 25 људи показали су се на ешафоту врло плашљиви; неки су од страха били већ иолумртви ; други су умрли тек носле ужаспе борбе. Ови страшљивци сачињаваху две петине од целокупног броја злочинаца; њима је припадао по који злочиначки великан, ме})у њима и по неки образовани људи, доктори и свештеници. Четворица од њих очекиваху своју судбину у стању страшно нервозном и узбуђеном. Дванаесторица сачували су до иоследњег тренутка циничко, театрално држање; последњи су били највише сујетна лица, која су полагала право на литерарни значај; типски заступник ове категорије јесте Бааепап-е. Петорица показиваху на очиглед смрти неку равнодушиост, пасивност, која нас потсећа на тупавост какве животиње или неосегљивост умоболнога. Осамнаесторица, који су припадали разним друштвеним класама, растали су се с животом с мирном, срчаном оданошћу, ноказиваху кајање и слугааху утехе духовникове. У опгате, злочинци из нижих класа, ноказиваху већу отвореност, признаваху своју кривицу и свој пример иружаху другима за оиомену. Они гато су припадали средњој класи на против до краја увераваху о својој невиности; други су само ћутали. Од 24 жене показале су се страгаљиве само њих пет (дакле око једне петине), а само једна тровачица показала је крајњи цинизам. Осталих 18 владале су собом и показиваху

') „Таоино бедешке". Џелату или лекару (отр. 3 0 и 31). 2 ) Џелату или лекару отр. 28. 3 ) Таса Ј. М. Кесароши, стр. 51. и 52.

преданост, јако се кајаху за своје дело и беху пристуиачне религиозним утехама. Међу последње спада и маркиза Бреивиљерова, која, готово гола, беше за читави четврт часа изложена погледу огромне масе света, — »гшгосУе, газее, (1гевве, е1 гес1ге88ее раг 1е ћоштеаи", као гато писаше госпођа Савињејева, — и поред свега тога није ни за тренут изгубила своју мирноћу. Од жена умрле су 3 / 4 , од људи нешто више од Ј /^ са смерногаћу и самопоуздањем. Цинизам, кукавичлук и брутална пасивпост осталих јесу докази њихове моралне неосетљивости. Од 400 убица, које је Вгисе Тћотзоп познаваб, само су се тројица показали да се кају. Од 4000 злочинаца, који су у току времена били у Елмиру, показали су се при пријему 36% као ансолутно неприступачни моралним утисцима, а само 32,4°/ 0 показиваху средњу пријемљивост. 8а1зоио је својим скоро предузетим истраживањима нагаао, да су се од 130 преступница осуђених за убиство или саучесништво у убиству, само њих шест искрено кајале. — У осталом он вели, да су статистичка дата о овој тачки од незнатне вредности, ако она не иду уноредо с тачним познавањем свакога појединог злочинца. Кајање, које се јасно јавља, ретко је искрено, и право кајање није остентативно. И Достојевски, најозбиљнији испитивалац људскога срца, опазио је ову чињенпцу. »У једној тамници, чије сам становнике познавао од пре неколико година", вели он, „живео сам код људи, које сам држао за дивља, сурова створења, сасвим неочекивано читав излив дубоких осећаја, осећаја за њихове сопствене и за патње других , да је се једноме дигла чисто као нека магла с очију. За тренут моје је чуђење било тако велико, да се нисам усудио веровати својим очима и угаима.« (Наотавиће се). ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Истули Суду општине осечанске Марко Петровић, овдашњи, ограђујући своју ограду захватио је и наш заједнички пут којим се служимо за улаз и излаз у имања колима. Овај је пут сада овкм његовим поступком тако стегањен да је са натовареним колима немогућ улаз и излаз. Како наступа време за скидање летине овај пут ми је неопходно нужаи, јер иначе немам излаза са имања, то тужим суду Марка за ово самовлагаће и молим суд да га за исто казни и да га силом власти и закона принуди, да иут доведе у првобитио стање, т. ј. да своју ограду повуче у своје досадање границе. За доказ да је он ово самовлагаће извршио, да ми је иут стеснио и да ја иа исти имам права за службеист , позивам се на сведоке Петра Косића, Филина Арсића и Ненада Симовића, све овдашње сељаке, које молим да суд испита. 26. маја 1899. год. Осечина. Милош Лукић из Осечине № 853. Кмет села Осечине са деловођом суда и два одборника, да изиђу на лице места, тамо нозову тужиоца, туженог и сведоке на које се тужилац позива, и тамо да тачно извиде стање ствари, и о потребним појединостима саслушају сведоке, затим узму реч од оптуженог и о свему своме раду поднесу извештај овоме суду. 26. маја 1899. г. Београд. Председник суда. Рађено 27. маја 1899. године у Осеченици. Изашли смо' на лице места о коме је реч у тужби и уверили: смо се да је пут доиста стегањеи, тако да је улаз и излаз за имање тужиоца веома незгодан, а са товарним колима готово и немогућ. Затим смо приступили испиту сведока. I. Петар Коси1т, земљоделац овд., има 42 године, у свему способан за сведока, каза: