Полицијски гласник

186

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 24

ници и бандити, и, на ноолетку, лопови. Међу варалицама, тако исто међу кесарошима и опасним крадљивцима, није било ни једнога без интелигенције. Из тога излази, да интелект код злочинаца против лица отоји на миого нижем сгуиљу, него код злочинаца против својине. Ступидитет злочиниев и ЈБегова лукавост стоје у тесној вези и одређују му положај поред дивљака и иижих животиња. Као и дивљаку, злочинцу недостаје воља за науком, основ свакоме зпап.у п један од иајвеКпх иокретача људских. Оп е у овоме погледу бити увек раван животињи. Мас&, пређапш.и шеФ париске »роПсе с!е 8иге(,е а , вели: »И поред свег лукавства и обмана, који се лоповима увек тако много приписују, опп су ипак, у оиште, невероватно глуни; скоро су сви као оно ној, који држи да је се осигурао од свију погледа, ако је главу сакрио иза каквога лисга." Согге вели: „У злочимцу иМа печега мачијег, индолент и зловољан, а.ш ипак ревностан у вијању каквога циља, ово анти-социјално створење познаје само једпу потребу, да задовољи своје ипстинкте." 0. Р. Мегпсћ, свештеник вомводске тамнице, при .лспитивању ооуђеника нашао је, да су од 84 осуђеника само 9 могли казати без запињања н дугог бројања на прсте, коллко је 7 X 9- 1° ј е Ј ош неповољпије код осуђеница, јер од њих двадесет ни једна није могла израчунати цену 5 јаја, кад свако сгаје У/ г пен. Др. V Уеу вели: „Заблуда је кад се мисли, да је. злочинац интелигентан по природи ; свакојако то стоји на једпом малом, узапом пол.у. Он је лукав као ЈГисица у вијању свога циља, у вештипи: користи и угодности да створи«. ,,Попеки необразовани злочинци", вели он на једпом другом месту, „тако су страшно глупи, да не могу да разликују ни десну од леве руке." Јо1у вели на месту где говори о склопости злочинаца ка лукавим памерама: »Животиње развијају највећу лукавост, када им који од нагона дође у опасност; размажена, ленадеца, која лажу своје родитеље л учитеље, и по сваку цену хоће да се хвале, више су »вициг« од својих школских другова, који седе у првим клупама. II жене у ошлте више употребљавају лукавост него људи. На завршетку ћу да цитирам неколико ]>ечи А. Кгаиаа-а: „Стручњацл тврде, да је злочинац лукавији но л1то је иителигентап. А шта је лукавост? То је инстинктивна, урођена способност, која зависи од српствене интелигенције, и често се потпуно развијена палази већ рано код деце, дивљака, жена, па и код блесана. Она се односп скоро искључиво на конкретие ствари, и у главноме је за то употребљавају, да друге варају. Духовна тупавост, која с овом лукавошћу лде тако често руку под руку, показује се у томе, што кад злочинац смишља своје дело, ретко узима у рачун могуће евентуалности, а после извршења дела обично губи из вида сваку онрезност, управо као да је со његова, на злочиначки план и п.егово пзвршење управљена духовна енергија с овим једним потезом потпупо исцрпла. Нешто сасвим друго од инстинктивне лукавости јесте интелигеиција; опа јо способност безграничне разноликости, која нолако зри и поступпо долрллоси развлћу говорних израза и апстрактпога образовап.а. Она се мора брижљиво неговати и бити потпомогнута срећном организацијом нервног центра. Она се често доцкан јавља и код обдарених људи". Па другој страни међу злочинцима има често индивидуа од несумљиво високе илтелектуалне обдарепости. \УШоп, једаи од ирвих, монсда и највећих песника, био је злочинац, коме ненрестаио ирећаху вешала; међу тим, мени се чипи да ии у ком случају није доказано, да у п>ему видимо инстиктивног злочинца. \>Утосд, умешаи злочинац, доцније досетљив полицајац и списатељ врло интересантних мемоара, био је, и ако не, као што га Ломброзо назива, геније, оно ипак човек духовите окретностп. Еидеп Агат важи данас у опште као важаи представник науке о уиоредној филологији , која му је обвезана за нове идеје и методе. Један од најинтересантнијих примера за практични геније поиеког злочинца јесте Јопа1ћап Ц-ЧШ, човек, кога је његов организаторскп таленаг оспособио за испуњење сваког позива: „У републици лопова«, вели Р1ће у своме изврсноме извештају о каријери ових злочинаца, „морао би Џонатан Вилд заузети диктаторско место; али као код многих људи из средњег века, његова лукавштина и дводичност допринели су да се толико прослави. Из малих ггочетака развијао се поступно до главнога јатака свега покрађеног доб])а у целоме Лондону ; место

које је стекао консеквентном употребом двају начела: свима силама иомагао је полицији пронаћи све оне злочинце, који су се опирали п.егову аукторитету, а с друге сгране чинио је све могуће да заштити од штете оне грађане, који се ставе лод његову заштиту, а ако су билл иокрађени, да им штету падокнади. Временом установи биро за новраћај неоталих ствари, штојевлада дуго времена ћутећи трпела. Овде покрађени тражаху савета од јединог, који им могаше повратити покрађено имање. Овде врвљаху лопови и разбојници, као оно радници у радионицу, те да лрлме своју награду. У многом погледу Вилд је био моћпијл но по неки краљ, јер је ол имао над овојим људима нраво на смрт и живот. Као што награђиваше лопова који му се потчипи, тако могаше и убити разбојника, који би се еманциповао његова туторства. За уговорепу награду откривао јо, где се валазе иокрађене ствари. Као знак свога господарског достојанотва носаше сребрн штит. Скупоцене предметс чуваше бршкљиво у једном од својих многобројних магазина, па ако се због апатије покра^ених, или због превелике опасности за јатачке 1тродаш(е не нађе пи једна пијаца у Енглеској, то их шаљаше на соиствепим лађама у Холандију, где имађаше ноузданих агената. Као какав варварски кнез дељаше поклоне где је хтео своје пр>ијатељство да изрази, или помоћ да иагради, а да се примаоци таквих милости не би компромитовали, дрлсао је читав штаб врло умешпих занатлија, који се потиуно разумеваху да толпко измене изглед какве табакере, ирстена или сахата, да их ли ирави сопственик не би могао упознати. 11у, лоље његоиа рада није се ограничавало само на Лолдон. Шта више био је поделио целу Енглеску на поједине округе,. сваки је дао по једној лоповокој дружини, и ови су му морали, као нре вазали својим краљевима, подносити рачун о својим приходима. Па као што једна добро организоваиа војска има своју артиљерију, каваљерију и лешадију, тако је било и у ЈЈонатановој труии нарочито лоповских дружппа: за крађе на лондопским евечаностима и ваптарима, за похару цркава ит.д. Док се при избору књажевске телесле гарде гледа нарочито на добар изглед и доказану споеобност, Џонатан 15илд управљаше се при саставу такве гарде ло другим принципима. По сво.ме искуству могла је се верност према гослодару — главна врллла лотчињеног — наћл само код таквих индивидуа, којима је апсолутио немогуће иротивити се. Отуда је била у његовим очима пајвећа преиорука за свога поданика, ако је као осуђеник био деттортиран и по истеку казие вратио се. Таква индивидуа не само што је нмала искуства у своме нозиву, већ је у законском погледу била иеснособна да сведочи против Вилда. Својом прошлошћу био је увек у господаревој руци. Тако аукторитет Вилдов беше у двојакоме смислу неогЈ^аничен, и сигурпо ои иије био први, који је свој аукторитет злоупотребио. Ои рађаше оло, што су иоллтлчке партије већ у ранијим временима чиниле: употребљаваше без иканвих скрупула сва средства, која су му стајала на расиолон:ењу, када је требало ца сачува своју сопсгвету сигу])ност, или да как!!0 сумњиво лице с нута уклони. Према јавноме мишљењу оних дана требало је сваке године обесити знатан број лопова и разбојника, те он тако шиљаше иа вешала све оне, који би од њега иљачку затајили, или не хтели с њиме делити. Дајући тако вешалима што је требало, задовољио је ларод, ио губећл при том овоје интересе из вида. У невољи није марио да и сасвим невина лица приноси правди на жртву." Но оаовим изненада падне Џонатан Вилд са овоје висине. Када је једном приликом дошао у помоћ некоме друмском разбојнику, буде ухваћен, његови иепријатељи добигпе емелости, те буде доведен пред оуд, осуђеи и 1725. погубљен. (Наогавиће се). ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Су1,ење код оиштикских судова по гинрницама а., Тужбп Суду општиле обреновачке По овој под ■/. приложелој признаници дугује ми Мијаило Росић, бакалин овд. 180 динара, од датог му готовог новца на зајам.