Полицијски гласник

врој 24

полицијски гласник

18?

Како је рок обавези протекао још 14 Марта 1897 године, а дужник ме ни до данае, у моме потраживању није измирио, то еам принуђен тужити га томе еуду и молити га, да дужника Мијаила оеуди на илаћаше овога дуга заједно са 12°/ 0 год. инт. од дана ирошлог рока до наплате, да ми накнади овде плаћеиу такеу у 8-40 динара и на име сндрмих трошкова 21) динара. Тужбе основ дуг од зајма. Вредност тражбине 180 дииара са 12% год. интересом. Доказ приватна исправа 19 Маја 1899 год. Ненад Гојковић Обреновац трговац. Бр. 1732. Завести тужбу. Одредити рочиште на које позвати обе парничне стране. 19 Маја 1899 год. Пресед. суда. Обреновац. 6., Белешка Рађено у суду оптпт. Обреновачке 2 Луна 1899 год. Белешка по спору Ненада Гојковића, трговца овд. противу Мијаила Роснт.а, бакалина овд. Пбог 180 динара дуга од зајма Извиђали су са 12% год. интересом. Председник суда Кметови Бележио писар. На данашње рочиште дошле су обе париичпе стране. На поиуду суда нису се могли поравнаТи. Тужилац оста у свему при својој тужби тражећи за данашњи предстанак суду 10 динара. Тужени рече: Овај дуг за који ме тужилац тужи учињен је за време мога малолетства. Признаницу сам издао под 14 Мартом 1896 године, а ја сам оглашен за пунолетног 28 Маја 1898 године, решењем старатељског судије, које овде суду за доказ прилажем. Све дугове које сам. за време мога малолетотва учинио не признајем нити хоћу да их платим, а то сам одмах по пријему наследства и мога пуполетства објавио и преко званичних новина, о чему за доказ подноси зваиичне новине. Молим суд да тужиоца од овога тражења као неумесног одбије. За данашњи предстанак тражим на име дангубе 4 дипара. Судски разлози: Тужени је поднетим доказима потпуно доказао даје дуг учињен у његовом малолетству. Ири пријему наследства као пунолетан одрекао је све своје дугове учињене у томе добу. Дугови у малољетству учињени Према закону немају за повериоца никакве вредности без добре воље онога који му се обвезао за исплату. Када тужени овде одриче плаћање и када је се тога и иреко званичних новина одмах одрекао, онда га суд на плаћаље овога дуга ни одредити не може. Зато суд општине Обреновачке на основу јј (5. 13 грађанског поступка и 916 и 921 грађ. закона. Пресуђује: Да се тужилац од овога свога тражења као пеуместтог одбије и да плати туженом гта име дангубе три дипара. Пресуда је нарничарима одмах усмено и јавпо суду саопнттена. Од суда оттштине Обреновачке 2 јуна 1899 год. Вр. 1820 у Обреновцу Председник суда ГТисар Кметони.

Истули Ра^епо у суду онштиие пироманске 20 маја 1899 годитте. Наредбом ово среске власти од I 5 овога месеца Вр. 2452 имало је се па дан 18 овога месеца, код овдашње суднице, а средством среског лекара извршити каламљење богиња на свој оној деци која нису прошле године каламљена н пад новорођеном децом у овој години. Ова је наредба у селу средством општпнског бирова објављена, а и објавом на видним местима у селу.

Мијаило Пантелић из Пиромаиа није хтео своје двоје у прошлој години иоворођене деце, донети ради каламљења те су иста осгала некаламљена од све сељачке деце. Достављам ово суду и тражим да се Мијаило силом нагна да своју децу носи среском лекару ради каламљења и да се за ову непослутиност казни. Иван Терзић, кмет села Пиромана. Бр. 426. Одмах позвати оптуженог и узети га на одговор. 20 маја 1899 год. Председ. суда Пироман. Испит оптуженог Дозван Михаило Пантелић, земљоделац овд., има 42 године, и упитан ирема реФерату кмета села Пиромана ои изјави: Доиста у мојој задрузи има двоје новорођене деце у ттрошлој години, која нису каламљена; нити су сада ради тога судници доношена, но ја нисам знао за ту наредбу пошто сам био на путу у Ваљеву када је иста објављена. Мијаило Иаителић Оверава Кмет. Судски разлози Огтравдање оптуженог да није зпао за наредбу са свим је певредећа, јер начин како се у селу објављују наредбе такав је да га свака сеоска кућа зна и мора знати. Кад и свима оСталим сељанима, тако и његовим кућанима иста је саопштена, па да он и није био тада код куће, но као што вели на путу, иије сметало његовим кућанима да децу па каламљење судници донесу. Они то нису учинили, а зато је одговоран он као старешина куће и за то се има и казнити, а силом иагнати да своју децу калами. С тога суд општине иттроманске, као надлежан § 4. нолиц. уредбе, на основу § 331. крив. закона с погледом на чл. 98. Закона о таксама Пресуђује Да се оптужеии Михаило казни са пет динара у новцу, да ттлати 2 динара у таксеним маркама за ово дело иступне природе. Пресуду извршити одмах § 15. и 16. полиц. уредбе. Налаже му се да одмах у року од три дана своју децу средством среског лекара калами, иначе ће га суд најстрожије за иепослупшост казнити. Саопштити. Од суда општине нироманске 21. маја 1899. г. Бр. 428. Писар. Председник суда Кметови.

Одговори и;| задатке. Па наш задатак у 21. броју одговорило је више општинских писара. Правилно су одговорили ови: Живојин Ј. Шобнћ писар општине липолишке, Симеон Д. Филиновић писар оиштине градачке, Љубомир Ђ. Јовановић писар оиштине градачке, Светозар Младеновић писар опшгиие кулеке, Радомир Ј. Павловић писар општине крчмарске, Живојин В. Ивановић ттисар општине крчмарске и М. Тутунџић практикант ср. грочанског, који су се изјаснили, да у даном случају има места откривајућој заклетни. Остали, који траже, да се за ово диже нова тужба нротиву Алексе, одговорили су неправилно, јер се то коси са јасном одредбом § 13. грађ. пост., који тражи, код општ. судова, просту и кратку процедуру. А тужилац је своју нредставку, са тражењем за откривајућу заклетву суду учинио, на основу које је и одређено рочиште за расправу, има ли јој места. или не. Они који су се изјаспили да је одкривајућу заклетву требао иоложити дужник тужиочев а не Алекса, имају са свим погрешно мишљење, јер он да је хтео дуг платити, неби избегавао своју обавезу свима могућим средсгвима, па и овим околишењем са својим нримањем од Алексе.