Полицијски гласник

188

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 24

МАЛ.ОЛЕТНИК ПРЕД ОУДОМ ЗА УБИСТВО ОСУЂЕН КАО - УРАЧУНЉИВ од М. СТ. Драгутиновића, писара оудоког. Како се врло мало води рачуна о малолетницима злочинцима, и ако они врло често чине замашна кривичиа дела, а нарочито како се готово ни мало, како од стране исљедника тако, сд дозволом да кажемо, и од стране судова —• не гледа на њихову урачунљивост, у погледу душевног стања, то смо изабрали овај случај, да га изнесемо, те да тиме упитамо старије и спремније, да ли је и овај малолетник, чију ћемо „кривицу" сад изнети, био урачунљив или душевно болестан. Претиоставимо овакав случај, и изнесимо га првим научницима судско - лекарским, — па их упитајмо: да ли они сматрају таквог »дечка« за урачунљивог или не? Сигурни смо да бисмо, одмах, и без њиховог посматрања дотичне индивидуе, добили негативан одговор. Дакле у истини овакав случај: »Један дечко, од својих 18 година, са села, решава се и убија једног старог човека, оца седморо деце, само за то, што су његови синоови затворили четири прасета његова. По извршеном убиству, он одилази сам у среску канцеларију, јавља се као убица, лажно прича дога^ај, а код суда сасвим ладнокрвно, пред целим судом, женом убијеног, децом његовом, браниоцима, — признаје да је убио оца седморо деце „за то, што су му прасад затворили.« Ну, да изложимо цео ток овог грозног дела, па онда и своје мишљење дадемо о њему, а наше психијатре упитамо, да ли је наше мишљење и сувише погрешно и како они мисле, кад су нам страни судско-лекарски стручњаци и сувише далеко. Малолетнику убици име је: Стојан С. Стевановић, земљоделац из II убијеном: Миленко Тодосић, земљоделац такође из П Убица Стојан прича код начелпика среског , чим је извртиио дело овако: »Ево ме самог, да вам каж.ем све у истипи. Данас по подне, 30. октобра 189... год. око великих заранака, узмем пушку од куће, која је била напуњена сеченицама од олова, па је обесим о раме, и пођем на појату код стоке. Кад сам био спрам куће мог комшије Миленка Тодосића, видим у његовој авлији затворена моја четири прасета а туку их синови Миленкови, Мита и Милош. Због тога се са њима иосвађах, стојећи онде на путу пред њиховом авлијом. У тој свађи, Миленко и син му Мита, са коцем у руци, искоЧише из своје авлије па ме појурише, у намери да ме убију , ја почех бегати, а кад бејах спрам плота Михаила Симића, ту ме хтедоше стићи, но ја прескочим „трупачке" (с места) плот и ускочим у авлију Михаилову, а у томе моменту речени Миленко, стаде уз плот, у намери да га прескочи, но ја наперих моју пушку на њега, и он остаде с ону страну плота на путу, исујупи ми мајку и најпогрдннјим изразима вређајуКи и чикајући ме да упалим пушку на њега, отворивши своје груди и лупају !)И се (!) по истима. Нисам мислио да иуцам на Миленка, но само да га заплашим (? !) нишанећи на њега, те да не би он мене убио; али кад ме Миленко стаде гадно псовати, вређати и чикати, ја запех пушку и упалих; на њега. Миленко се ухвати за прса и јаукну а ја одмах »стругнем бегати® право кући, те бацим пушку на таван и ево ме сад овде код власти, којој достављам овај случај на поступак." * * Миленко је умро одмах, после непуна три четврти сата. Ои затвори уста за навек, а његова жена Симеуна исприча овако овај грозни догађај: »Са убицом Стојаном и његовим оцем, прве смо комшије. Као комшије у свађи смо од извесног времена, за то, што је Стојан, иотукао иушком четири кокошке наше, које су ушле у његову авлију. Јуче по нодне задеси се, те њихова три четири прасета, УђУ У наш сењак и авлију и деца су их моја истеривала из авлије. На то је наишао с пушком сии Миленов Стојап и са мојом се децом око прасади пОзавађао. Мој покојни Миленко, мој муж, беше у кући, спавао је. Но кад се речена свађа изродила између моје деце и Стојана, друга моја деца пробуде Миленка, он онако истрча из куће и нође ка плоту. Стојап

напери пушку на њега и убије га у прса, од чега Миленко одмах онде иаде, ми га унесмо у кућу, а после тога, иа један сат, — издахнуо је! Ово су дело гледали и сведоци: Мијаило Илић и Мирко Николић, овд. сељаци и они ће казати најбоље. Тужим суду тог несџеКног Стојапа, што ми мужа уби, и остави ме са седморо деце, и тражим итд. Лекарско мишљење гласило је: да је смрт проузроковало зрно, које је пробило срце." Заисга грозан случај. Несрећни Стојан, није хтео да гађа на друго место, но право у срце, а ко зна, да ли и он знађаше шта чини, и да ли имађаше свести и воље. Сведоци у главном посведочише, да је Стојан убио Миленка из иушке, а да му пок. Миленко није дао повода, нити га довео у такво стање, да заборави иа све, те да се реши у певиним годииама, да одузима другима пајдрагоценије благо на овом свету, да им одузима — живот. После исказа ових сведока, малолетни убица оца седморо деце рекао је: Ђ Мислио сам(?!!) да је пок. Миленко имао колац у рукама, кад ме је јурио, за то што је преко плота прескакао те сам ■рауунао(!) да је и колац — плот — ишчуаао(!), па сам за то, прво и казао да је имао колац у рукама, а кад сведок Михаило ИлиК вели, да Миленно није имао колац у рукама кад ме је јурио, онда и ја му то верујем (!) али ја ка велим, да ме је Миленко грдио и вређао, и сведок Михаило ногрешно је то казао, кад вели да није. У одбрану моју немам шта више да наведем, до то, да је Миленко за мене опасан, па сам се бојао да ме не ухвати(!) јер ми је претио да нећу јести леба - " Као што се из ове одбране види, оптужени Стојан није знао шта говори, он је нешто „мислио," »бојао се," »он сад верује сведоку« е1;с, једном речју, Стојан је све говорио и не мислећи да одговара као убица. Пошто је и крштеница Стојанова добављена, у којој стоји да је рођен 1870 год. 1. Фебруара, (убиство је извршио 30 окт. 1887 године) а и уверење оаштинско, у коме стоји другим, туђим рукоиисом, додато, здрав душевно и телесно (!?), истражна власт предаде га на осуду. На самом претресу, оптужени Стојан за све вр>еме изгле ■ дао је и сувише чудноват, јер његова одбрана, равнодушност за све, при стављању питања од стране суда, хладнокрвност, при кукању жене убијеног на претресу не показиваше ни најмањег знака кајања, једном речју, и не номишљаше иа само дело за које се оптужује, — све то чинило је утисак да је Стојан кретен или индивидуа душевно болесна. Ну, ко је тај, који би смео иред нашим судовима да отпочне Ломброзову теорију те да даде оваку. одбраиу: »Госиодо судије ! Пред вама је један бедник, који не зна шта је учинио. Он ћути, равнодушан је за све и признаје дело убиства. Он није крив. Погледајте његове руке, његово тело, врат, широка прса, измерите његову лобању, видите његову кудрасту косу, погледајте све, па ћете видети да је то »СсечмопћеМ;«уегћгесћег," да он не зна шга чини, и да оно што чини он то мора, јер он не уме да размишља ужасне последице и радње свог болесног мозга." Тако би отприлике требао бранилац овог малолетника убице да даде своју одбрану. Нема сумње, да би се сви ирисутни насмејали, јер још није код нас и таква адвокатска одбрана доирла, али ко зна, да ли пе би онтужеии Стојан био сваке казне ослобођен као душевно болестан ; а у болници за душевно оболеле, нашла би се и квалиФиковала болест Стојанова. * * * Од неког у селу научен, Стојан је на претресу казао, да је ово дело убиства учинио у — »нужној одбрани" и тиме је завршио све. Ну, адвокат његов овако је дао своју одбрану, јер ју је заиста морао оваку и дати, пошто о душевном станлЈ оитуженог не беше ни речи: Ђ Прво, кад се узма у обзир да је убијени Миленко раније био у завади са оптуженим и озлојеђен иа оптуженог игго му је побио кокошке, друго, да су се свађали због прасади, треће, да је убијени јурио оптуженог коцем, четврто да је оптужени малолетник, и да се није могао другаче брапити — отгда је он ово дело учиттио из иреаасти и у нужној одбраии, но са прекорачењем границе — ексцес.