Полицијски гласник

ВРОЈ 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

■/ 189

Овим је завршио своју одбрану бранилац оптуженог Стојана, на коју је Стојан одговорио: »све је тако!!! <( Приватна тужитељица Симеуна, жена убијеног Миленка, оваку је оптужбу на иретресу, нротив оптуженог Стојана дала: » л Мог Миленка, мог мужа, јао мени: и до Бога! нико не поврати. Он је мртав и заклопио очи, па отигаао на онај свет, а мене кукавну са седморо деце оставио да се мучим и кукам до века. к Убијени Миленко оставио је после себе седморо деце и то: Симу од 20 год., Милоша од 18 год., Милосаву (девојчица) од 12 год., Лазара од 8 год., Миливоја од 6 год., Негосаву од 5 год. и Лепосаву од 2 године. Све је то знао оптужени Стојан, али нагон да он треба и мора да убије Миленка, вршио је своје, а Стојан је био само жртва љегова. По овоме је суд нашао, да овде, у овом конкретном случају постоји: 1. Према лекарској секцији, сведоџби сведока и признању оптуженог овде стоји дело хотичног убиства без иредумишљаја, које је предвиђено и казнимо по § 156 I. од. каз. зак. 2. Да је оптужени учинилац доказује се његовим признаII,ем и сведоџбом сведока. 3. Да се оптуженом за ово дело има одмерити казна по нропису § 156. II. одељ. каз. зак. с погледом на признате му олакш. околности : иризнање, добро владање и казну умаљавну околност малолество. Односно одбране оптуженог, да је ово дело учинио у нужној одбрани, суд је нашао, да оитужени ничим није утврдио своју одбрану. На основу свега тога, суд је пресудио, да се оптужени Стојан С. Стевановић, казни са пет година робије без окова. Да плати деци на име издржања сваком по 200 динара и удови за издржање и погребне, трошкове 260 динара. Оптужени је мирно саслушао своју пресуду, и не знајући гата га чека, никакве знаке љутње или гриже савести није показивао. * * * Ми овде имамо две ствари да утувимо и добро посмотримо: ирво, цео рад оптузкеног, за тим како наука сматра такве индивиду-е, које врше овака грозна дела. Оптужени и осуђени Стојан нзвршио је цело ово дело н не имајући иојма шта је радио. Он се је прво посвађао са сином убијеног, „што му туку прасад к , затим је говорпо како је убијени носио колац да њега убије, како га је псовао, грдио, чређао, чикао га да упали пушку; после је опет тврдио да је он мислио да убијени има у рукама колац, и да је хтео да прескочи плот, па најпосле додаје, да је убијени игичуиао илот, да му је претио да он »неће више јести леба <( , по том, да је учинио дело у нулшој одбрани итд. Ну ме^у тим сведоџбом сведока, све је протиВно утврђено, што је и осуђени Стојан признао. Овоме свему, кад се дода и то, да Стојан нризнаје да је убиство учинио, што га је »убијени вређао и грдио", и да је ово убиство у брзо и »зрном кроз срце (с извршио; а да је он и пре тога убијао кокошке из пушке — онда је појмл>иво, да је сиромах Стојан ово дело извршио лишен свести и воље и да он долази у ону врсту људи, за које се и законодавац побринуо, па их ослобођава сваке казне. Да ли је Стојан имао »падавицу«, или коју другу болест, ми не знамо, јер смо лајици у томе, а у осталом и у судској мецицини међу најтежа питања спада и питање о одговорности лудака, људи лишених слободне воље, епилептичара, сомнабулиста итд. Ну, колико би год било погрешно применити неодговорност на све, толико је исто неправилно и сматрати их све за урачунљиве и према томе одговорне. Заиста сажаљења су достојни случајеви, где се због сувишног посла при судовима па брзу руку свршавају предмети оваке природе, где иследник и судија треба сву своју умну способност и знање да стави у акцију па да се о правду и законе не огреши. Одавно је утврђено начело, да су људи: »Променљиви до крајности, час добри, услужни, пријатни, чдс зли, непослушни и иепријатни", са знацима душевно болесним. Они за врло мале ствари, и то ионајвише за незнатне ствари долазе до јаке раздражености, тако да у овом свом стању могу да учине кажњива дела и у таквом стању они по неки пут и сам напад

осете и онда деру се и моле околпе да бегају, да их неби удавили или убили." Па и овај малолетник, убица чича Миленка, готово није знао шта је радио, »јер је он убио Миленка само за то, што га је он увредио и псовао, и што је мислио да носи колац, да ће га убити и да неће више леба јести." Све су ово биле идеје и халуцинације, које је погрешно у каквој болести, епилепсији или кретенству ?! стварао мозак Стојанов, као оно што оудска медицина наводи : да је нека жена удавила дете, мислећи да гуске гачу, кад је дете плакало, и онај што је убио своју жену, мислећи да је то каква »аветиња" и викнуо: »ко је ту? 1С и како није добио одговора, он је секиром ударио ту своју машту, што беше у ствари његова жена. Ми мислимо да се само на овај начин може нротумачити овај ужасан призор, да се отац седморо деце убије само за то, »што он неког вређа", и што тај неко мисли да га он вређа и да га за то треба убити. Па кад се томе додаду и ови симитоми болесних индивидуа, који се иотиуно слажу са овим конкретним случајем, где је учинилац — убица — Стојан, — онда се може добити још већа вероватност о душевном стању Стојановом. Ево тих симнтома: 1.) Дело је учињено са доста јаком брзпном, готово без припреме, а сувише претерано. 2.) Злочин је учињен без користи, но шта више по штету убице (јер је платио грдну накнаду). 3. Крајња неосетљивост наспрам последица законских, саслушање пресуде са највећом хладноћом. 4.) Немарљипост наспрам несреће, у коју је доведена породица убијеног (жена са седморо деце нејаке и недорасле). 5.) Убица није тражио да се сакрије, не сећа се сасвим или појединих момената, при извршењу дела. (Као што се н овде Стојан нијз сетио никако да ли је убивени имао колац.) * * Малолетни убица Стојан С. Стевановић, осуђен је пет година робије н ко зна где је он, можда је и умро, за то га оставимо, с тим да сличне њему другаче иосматрамо, ислеђујемо и судимо, јер сажаљења су достојни случајеви, где с,е због нагомиланих нослова на брзу руку свршавају предмети оваке природе, где судија треба сву своју способност, знање и вољу да уложи, да стави у акцију, па да се о правду и закон не огреши. § 53. нашег каз. закона гласи: „Ни злочинства ии преступљења нема оиде, где је онај, кој-и је какво дело учинио, у време кад га је учинио, био луд, или је иначе слободна воља, код њега искључена била. сс Тако велн за кон, а наука овако: »У свима приликама чим се иаиђе ма на један од знакова, који доводе у сумњу иследника о стању душевног здравља кривца, иеопходно је нужпо подврћи оптуженог лекарском прегледу и то на дуже време. У оваким се приликама налази и симуланата, а зна се у науци, да су се и највећи научници у неким нриликама о стању здравља оптуженог дали преварити, али увек остаје дужност испитивањем по могућству ствар извести и правду и законе задовољити. Али тој дужиости, као гато се види, није одговорепо у овом случају — и то је за замерку јамачно велику.

0БИЧНА ПРЕВАРА »...Е, моја господо, како се ви сви лепо варате! — рече г. Сава одличан полицајац и мајстор у хватању коцкара и кесароша. ГГризнајем да није лака ствар ухватити једнога разбојника, кога, не знам зашто, наши закони крсте хајдуком, особито кад је он у гори и кад је добро наоружан. То јесте тегако. Ади, господо моја, ту сте бар »начисто,® знате с ким имате посла, борите се оружјем којим и он, и знате, најзад, да су то махом обични, прости људи, које је једна погрешка одвела у гору, па после због те иогрешке чине и друге само да би сачували голи живот. Ма реците ми ви шта би радили са препредењацима? Мене, на пример, хвале да сам добар полицајац, што по некад и некад ухватим по неког кесароша за врат. Ја сам, госиодо, знам колико то хвале заслужује, али знам како је то мало,