Полицијски гласник

ВАНРЕДНИ БРОЈ - - ШЕСТО ИЗДАЊЕ

БРОЈ 26. У БЕОГРАДУ СРЕДА 30. ЈУНА 1899. ГОДИНА 111. ООО ООО ОбО ООО СУУЗ 090 ООО ООО ооо ООО С/?Р 000060 060 СУУД ОЈОГ) С/УО ОУО ООО ОСО с/уз ООО С>(УР ОбО СОО С/> Р ООО ОбО СУУД С/УО ООО ОСО ОбО ООО О ОО ОбО ООО ОбО С/>0 ОСО ОУ5 с лг> ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЈ1ИЦИЈСКЕ РАДЊЕ сууо с/л оу. с«бо с//: сло с/л с/угооо (>^'(У/^(^с//: (у/о оу . с/л (у /з с//;; сло ооо сло <> јо осо с«5о ооо о»о с/>о о//з с //з с//2 обо соо соо с*уо сло «.>оо о»о сууо с/>о оууо с/>о сууо су>о сууз с-оо сууз ооо оуо о>о »ПОДИДИЈСКИ ГДАСНИК« излази једаниут иедељио. По потреби биће ванредиих бројева. Иретнлата се шаље уредништву у Београду »Крал>ев трг« до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на ноштн. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ нретнлаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, онштинским нисарима и осталим званичнидима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранстио: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. с-ср с/ур е/ур ууд ууо ууо у/р осо ууо с/ур ууо ју5р уур ууо уур оур оур уур оуд соо оссјуур с/ур с/у5ју5р с/ур оур ооо <ууо оу5 :>уао<ур уур ^уо 060 обоу/о уур соо осо соо с/уа аоо

ЖБАЊДАНОКИ АТЕНТАТ Двадесет четвртога ов. мца на Иван-дан, престоницу Србије, а с њом и целу краљевину, минуо је један кобан и судбоносаи даи. Једна зла и опака рука, хтела је беспримерним насиљем својим црном копреиом да' увије и за иавек ожалости вас српски род; али то Усуд није допустио, јер »Бог чува Србију;" и Историја ће износећи и овековечавајући страховиту слику овога дана на својим странама забележити само једну тешку, суморну успомену, од које се умље леди и потреса. Ми сад стојимо пред тим страхобиим догађајем као пред скором прошлошћу и ако иримиреии радошћу и срећом што је Провиђење спасло Србију од иеизмерпог удара, ипак зграиути, не могући никако да појмимо страховиту, јединствену, зверску дрзновеност човека, који је изгубио иодобије божије, који је изгубио свако обележје човека, који се у својој бестијалности, срозао до бесног звера, не презајући ни од најцрњих умишљаја. Јер та гнусна наказа од човека, без Бога и душе, подигла је своју смртопосну руку на Узвишенога Родитеља Краља од Србије, на првога независнога владара и Краља Србије после тужнога Косова; зликовачка се рука устремила баш у оном времену, кад је Он Отаџбини потребан, веома нотребан. Преко неба Србијина прелетео је један цри, страшан облак, али је минуо — небо Отаџбине наше ведро је остало и са њега нам и даље сунце топло сја... * * * Кад се дан приталожи и нагне своме крају, наша престоница добије нарочити изглед, она живахне и прене: после дневних послова, око шест часова пред вече, поврви мушко и женско из својих жилишта; ко иоле слободна времена има, крене се тада на шеталиште калемегдаиско да ужива у лепом изгледу и да се надише свежега ваздуха што га зеленило пружа. И у томе тренутку, кад је ирестоница најживахнија, кад је сав свет престонички на улици, баш на најживљем месту, где пролазници највише и најчешће промичу па шеталиште, застао је одвратни зликовац да своју одвратну мисао у дело приведе, да уништи драгоцени живот Узвишенога Родитеља нашега дичног Краља, када се Он, уморан од многих иослова, враћао са своје тешке и благотворне дужности.

Али „Бог чува Србију«... И овога пута Свевишњи Творац згазио је за врат демона и његове паклене намере. Он нам је Њега повратио из опасиости и ми га сад жива и здрава са радошћу и усхићењем поздравл>амо: Живео нам први Краљу обновљене српске краљевине, на понос Твог узвишеног Сина првог миропомазаног Краља и Господара, на понос Бојске и Народа.

И ако је био празник 24. рв. мца Његово је Величанство Краљ Милан радило до 6 сати у вече*у својој канцеларији у Активној Команди, у Горњем Граду. Његово Величанство, по своме свакидањем обичају пролази при враћању из Града Васином улицом, али тога је дана случајно наредило, да се тера поред хотела »Српске Круне с( . На савијутку код „Краља" Његово је Величанство приметило, да у сокачету, које просеца Васину улицу код »Реалке« стоји некакав крунан човек и да десну руку држи у џепу. Као што се види, зликовац се надао, да ће Његово Величанство, као и сваког дана, проћи Васином улицом, али, како то није било, он бесно протрча кроз исту уличицу, да изађе код »Српске Круне", да би ту дочекао Његово Величанство, и да би извршио своју злочиначку намеру. Кад су кола дошла до тога места, Његово се Величанство Краљ Милан окрене, да би видело, да није случајно опет и овде тај човек, јер му је било пало у очи. И сам је Бог хтео, да Му то окретање буде спас од сигурног метка, који је баш у том трену изишао из револвера грознога зликовца. Тај је метак ударио у раме господина Николу Лукића, пешадијског мајора и ађутанта Његовог Величанства Краља Милана, и он је одмах искочио из кола,. извадио сабљу, потрчао к атентатору. У том тренутку и Краљ Милан хтеде скочити из кола која су јурила, али, валзда зато или због саплетања на сабљу Он при том покушају паде из кола. И то је било за срећу, јер други метак при самом паду Његову. само га мало окрзну по кожи преко леђа. Атентатор је за тим још један метак избацио на г. Лукића па затим на себе, и тек се тада дао у бегство. Његово Величанство видев свог ађутанта г. Лукића рањена, одмах нареди да се одвезе у Двор, а како