Полицијски гласник

ВРОЈ 27. У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 4, ЈУЛА 1899. ГОДИНД III. ООО О О О ООО ОС/О ОбО ОвГ) ОјОО ООО С/УР ООо"сОО С.ОО ООО ОС^1>УЗ^/УГ ОСО ООО С/УЗ ОбО С<бО ООО ОУ5 О О^ ООО ООО ОУР 060 О УО ОСО С<УР оур" ОбО ОУР С/У? ОРО СхУО ОСО ОбО ос< о ОО СО бО осо ооо с.<?о ооо о<?о о с о о об ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ОСО ОУ>'ОСО Оро. ООО 060 ООО ОСО 'О^о ОСО С/уО Р<уг О^уС ОРР О СО'. С/У? : .0<УО О^ОСО оао 0!>0 000~060 С^О ООО ООО 0!>с ;су>0 ООО О&О С<00 ОС.О ООО-ООсГо Г /Р О&О 0 50 0!>0 ОУ5 ооо ОСЈС СОО-ОСЈО о оо ооо о^с^^обо^ооо: »ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недеЉно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаљо уредништву у Београду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у уиутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чимовницила, учитељима, званичнидима, општииским иисарима и осталнм званичницица у оиште годишње 12, полугодишње 6 дипара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишњо 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно иограннчиих одреда. Надлештвима у оиште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ОУР"УУС- гу>С. СУУ7> С/УР С/УР' С/У5С/50 УУР УУР У/: УУ5 УХ>С>УР СУУО. УУР .-УУР С/^С/Зф,С*У5 С/УР' 'УУО .С/УР' ООО ОУР С/>Р СУУР ОУ5 090 ОУР ОУО' СУУР ОСО' СУУО СУУЗ ОУР (УУО С/УР ОУ5 С/УР

МОЛИТБА (истинска слика из иаших дана) Старац Ђорђе је. много претурио преко главе. А п како не би кад је он као зрео човек живео у истом месту овом у селу Н. околине Ниша и за време Турака. Често се сећа ирошлих минулих мука и тешких дана робоваља, и таман се уздах извије из изнурених, старих груди, а погледа децу своју срећну и задовољну у слободи, па му лицем заигра осмех среће, а усне прошапћу топлу молитву за здравље и дуг живот ослободиоца Краља. Често би он тако у часовима када га мисли одведу у горку прошлост дана радовања дозвао синове своје и обузет пз дубине душе осећањем најдубље захвалности према великом благотворном и витешком делу Краља, Ослободиоца тих крајева, изговорио: — Децо, ја сам стар и молада ћу скоро умрети, али вам остављам у аманет да вечно носите у грудима својпм најдубљу љубав и благодарност, према Великом Добротвору и Родољубу, којп нас је ропских мука избавио и сиасао, да вечно будете готови дати и крв своју и живот свој за узвишеног Краља Милана и сина Његова и Господара нашег Александра I. Ви још и не знате колико ми дугујемо Ослободиоцу своме, али ја, који сам под Турцима мпого патио и много страдао, добро знам, па хоћу да то и ви знате, и да и децу своју напојите пстом том оданошНу. То вам је мој аманет и ако га очувате, а и деци својој оставите, ја ћу умрети мирно, јер ћу знати, да сам се одужио бар онолико колико сам могао.

Опога дана баш када кроз целу земљу ироструја страшан глас о атентату на Њ. В. Краља Милана и када се сав народ гнушаше страшног зликовца, који тако срамним делом и покушајем да уништи живот драгоцен и велики, када сви Срби осећаху да им је тај грозни злнковац укаљао образ и част баш тада стари Ђорђе сеђаше крај огња па се опет сећаше робовања под Турцима и шапуташе по обичају своме молитве за здравље и дуг живот Ослободиоца свога, док уђе у кућу најстарији син његов блед и скрушен, па не могаше ништа нроговорити, седе до оца и зарони главу међу руке па уздахну. — Шта је? упита га отац. — Бојим се да ти кажем — изговори син уздрхталим гласом, јер знађаше колико ће тај глас потрести оца његова, који је и иначе стар н изнурен. Настаде тајац. Једва се син ослободи и једва чујним, тужним гласом саопшти оцу ту страшну вест о атентату. Старац задрхта. Уста му задрхташе а очи синуше изразом страшног бола туге и освете. Неколико минута не проговори, па једва чујно, гласом што дрхтп очајно, упита: — Је ли жив? — Жив је и остаће хвала милостивом Богу здрав. Очи старчеве се напунише сузама радости, а лице доби неки свечани израз. Он приђе домаћој икони, припали кандиоце, искупи целу своју породицу, клече пред икону, подиже очи небу, а глас му задрхта: — Еоже, хвала ти па милости твојој, што чуваш земљу нашу!... Боже, чувај нас сваке беде.

Изговори ове речи, а сузе се среће скотрљаше низ смежуране старе образе. Породица његова понављаше те исте речи. Шта је узвишеније и светије од овакве једне сузе дубоке благодарности и племените радости. То су узвишени тренуци у животу, у души човековој, то су свете сузе! А ова тиха скромна молитва, што је у кругу породице своје, у маленој. сиромашној кућици, пред старом дрвеном иконом предака мученика п робова, шануће осамдесетогодишњи старац, који преживе и мучне дане робовања и борбе, а дочека дане слободе и среће Србинове, јест, ту молитву чисту и искрену Бог чује и прима. У том баш и са малене црквице сеоске забрујаше звона. — Благодарење — рече један од синова. Мало после и цела се породица упути цркви, да се тамо Богу помоли за сваку срећу дома Обреновића. 30. јуиа 1899 год. Београд.

ЧОВЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ *) од М. П. Јоваповића. (НАСТАВАК) Тога ради, аутор наш дели своју књигу у три дела: у првоме делу излаже и расматра чињенице, које се тичу телесне организације злочинца; у другом говори о својствима духа злочинчева; а у трећем претреса питање о урођеном злочинцу. Први део свакојако више је медицинског интереса, али у њему има одељака, с којима треба и правник да буде упознат ; а други и трећи део писан је поглавито за правнике. Ми ћемо се потрудити, да у што краћем изводу, према иростору овога листа, у чланцима који ће доћи, изнесемо ту садржину. I. Особине телесне организације у злочинаца. Лобања и мозак у злочинаца. Данашња криминално-антрополошка школа врло је сродна а у неким појединостима и истоветна с иознатом Френолошком школом Франца Јос. Гала. Та сличност није само у методи, којом се служи, него и у ономе како се користи добивеним ресултатима. Гал је, као што је познато, у почетку овога столећа с великом оштрином ума изнео своју науку, назвавши је френологијом, којој, како изгледаше, као да беше намењено да учини преврат у ондашњим погледима на живот здраве и болесне душе, на Функције мозга и на то откуда је и шта управо јесте злочин. Испитујућп крој лобање многих лица чим год нарочито обдарених, било на добро или зло, дакле уметника, научника, умно болних, злочинаца и др., а тако и лобање миогих животиња, одликованих ма каквом особитошћу, он је

*) У прошлом, 2 6., броју, у чланку под овим насловом, погрешно је на стр. 202, првп стубац, у врсти 12. и 13. оздо штампано: иравила место иравилна и у врсти 6. говори место говорили; даље у другом ступцу, врсти 10 озго: добија место одбија, у врсти 22. оздо не мање место немање, у врстн 13. били место баш и у врсти 4. иредвидети место иревидети. Како ове погрешке кваре смисао, молимо читаоце да их псправе.