Полицијски гласник

206

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27

дошао до уверења, да од тога кроја зависе све ове особености; а упоређујући делање духа у људи и животиња, учаше да су многе од тих особина заједничке и ј едним и другим, да су им иманентне , само што још варирају код појединих родова. И то у чем варирају урођено је, мисли он, роду или индивидуи, али урођено само као природан дар или клица, која се може развити и васпитањем јако оснажити. Како је мозак, као орган свега инстинктивног, свега моралног и интелектуалног живота, исте структуре у свих индивидуа, а опет су им подобности врло различне и неједнаке према добу живота, то Гал мисли, да у поједшшх индивидуа неки делови мозга морају бити иарочито развијени и да нрема томе разне подобности људске имају своје нарочите органе или засебна нека места у мозгу, који је онда у ствари само сума свих тих појединих органа. И онда у колико појединац показује већу извесну подобност духа, у толико јачи мора бити дотични орган или место у мозгу, у толико дакле већа мора бити супстанцијална маса његова у мозгу. Или се може и обратно тврдити: ако неко поједино место буде јаче развијено, значи да је јако развијена и извесна подобност духа у те индивидуе. Дакле, главни ресултат Галова проучавања тај је: да различним моћима духа одговарају извесна уздигнућа на лобањи, која бивају услед развитка оних појединих органа или места тих иодобности на површини мозга и у његовим вијугама. Свака нарочпто запажена подобност у човека или животиње указује, по Галу, и на неко нарочито истакнуто и развијено место на лобањи, и тако он закључиваше да свако истакнуто место на лобањи значи ову или ону особину духа. На тај начин Гал налажаше на лобањи неких 35 места за толико разних подобности и особина инстинктивног, интелектуалног и моралног живота. Гал и његове присталице узимаху као доказану истииу, да је узрок злочину у органској природи или подобности мозгз, па су на главама осуђеника пипколили злочине, за које су ови осуђени! Једва треба још да се каже данас, да су варљиве све оне границе, повучене на Френологиским картама Галовим, којима удара међе појединим подобностима људи и бележи њихове особине. Наука његова противи се Фактима, и ако се хтело да је из њих поцрггена. Основе његова учења нису истините: мозак није лобањом поклопљен тако, да се, кад расти, ова мора подешавати са свим према мозгу и да унутрашња површина њена мора потпуно одговарати површини мозга. Уздигнућа на лобањи не одговарају никако уздигнућима на површини моз1а и врло многа само су дело случаја. Неистинито му је и то тврђење, да с величином мождане масе расти или опада интелигенција. Упоредна анатомија учи нас, да психичког делања, инстинктивне радње, вештачкога дела може бити и без хемисфера великога мозга у бескичмењака. У ошпте видимо и код животиња да интелигенција не иде упоредо с тим. А и немогуће је да то буде, јер ту није у питању само квантитет него и квалитет. Међ људима пма великих умова с малом лобањом, а правих глупака с великом главом. Велики таленти често су у лобањама са свим малих дименсија, а идпоти с великим главама. »Мало имамо повода, вели Фолкман, да верујемо да у величпни мозга лежи великидух; на против, имамо права да узмемо да би његова сувишна величина била баш од штете." Галово одређивање подобности и моћи духа човекова по појединим местима мозга и кроју лобање толико је ненаучно и неисправно, да је, у погледу наклоности злочину, као што се зна, и Ншолеон згодно рекао : »Гал извесним уздигнућима на лобањи приписује неке наклоности и злочине, који од природе и не постоје, него су конвенционални, потичу из друштва. Шта би бито од његова органа за крађу кад својине не би било, од органа пијанчења кад алкохолног пића не би било, од гордости да друштва није? к Но ма колико да има заблуда у његовом учењу и ма да се једва што испунило од онога чему се надао, ипак Гал, као велики посматралац и испитивалац, поред осталих, има ту велику заслугу, што нам је отворио једну област, у којој су емпириска посматрања његова камен-темељац за даља непрекидна истраживања. Френолошка школа Галова, као што је то лако увидети, управо је мати модерној криминално-антрополошкој школи.

Увидевши како је погрешно узимати да је седиште појединих моралних подобности и злочиних склон<?сти у са свим одређеним деловима великога мозга и да се то доказује појединим местима на самоме капку лобаљиноме која тим деловима великога мозга одговарају, потоњи посматраоци, пошто су упростнли Галову теорију, зауставише се ипак на томе да проучавају крој лобање нарочито у злочинаца. Ту стоји на првом месту Карло Густав Каруо, са својом књигом : Начела нове научне краниоскоаије (1841. год.). Проучавајући различне кројеве лобања и ревносно мерећи их, он је дошао до уверења: да између опште конФигурације лобање (дакле на тек појединих јој места) и извесних психичких характера постојп непоречна веза. Истраживања, којима се до овога хтело доћи, названа су, дакле, Крао.нискоиија. Ту своју краниоскопску систему основао је Карус на анатомским и ембрионалним Фактима. Узимљући да се мождана маса и у ембрионалном стању састоји из три мождана мехура, од којих предњи, обе хемиСФере, достижу највећи развитак, којим човека тек н чине човеком, задњи, мали мозак, остаје знатно мање развијен, а средњи, који је као нека спона између великог и малог мозга и између великог мозга и мождине, да се најмање развије — он сматра, да та три мождана дела имају својих извесних и са свим засебних Функција. Предњи мозак орган је духа, у њему је моћ сазнања, поређења и суђења; средњи мозак центар је унечатака о којима се има свести и орган за осећаје ; задњи део мозга седиште је инстинката, страсти, воље и полнога живота. Овим деловима мозга одговарају три главна дела лобањиних костију: чело, теме и потиљак. Према томе, три главне душевне моћи: сазнање, осећање и воља имале би за своје органе та три првобитно још одел^ена дела мождана, тако, да хемисФере репрезентују интелигеицију, средњи мозак вегетативни живот и осећајност, мали мозак кретање, вољу и ннстинкт. И онда, ако је предњи део главе слабо а задњи јако развијен, биће слаба ингелигенција а силна пожуда, т. ј. индивидуа ће бити ближа правој животињи, као што је и на лобањи сисара характеристично то, што је потиљак према челу и темену јако развијен; ако је теме јако развијено а оба друга два дела лобањина капка кржљавија, биће, уз недовољну интелигенцију и снагу воље, јак вегетативан живот, као што је у деце и недотупавних. Развитак појединих делова лобање показује дакле, по Карусу, природни дар, разлике душевних особина у појединаца и заиста има психичкога значаја, који се даје баш тачно изразити у бројевима мерењем појединих делова. Уз то Карус излаже, како однос ових појединих делова главе даје могућности, да по њему судимо и о моралним особинама лица. Мало развијена чеона кост, умерено развијено теме, а врло јак потиљак казују лице великих пожуда, немоћно да се руководи размишљањем. Тако лице лако пада у порок и са свим зависи од спољњих прилика „да ли ће така природа дати неку моралну наказу«. »Није ретко, вели Карус, да се у злочинаца види облик главе који се одликује особитом ширином темена, а умерено развијеним челом и слабо развијеним иотиљком. У њих је јак вегетативан живот: имају потребе да много једу и пију, а без интелигенције и снаге воље да сами раде. Најмањи иовод, па су таки људи готови на сваки злочин.« (Наотавиће се).

ДУШЕВНЕ 000БИНЕ У ЗЛОЧИНАЦА По Бг. Нате1оск ЕШз-у и др. ЧИТАНО У . ПРАВНИЧКОМ ДРУШТВУ" НА ВЕЛИКОЈ ШК0.1И (НАСТАВАК) У Немачкој су ове периодичне појаве (познате под именом »ХисћЉаиз-КпаП®) описали ПеЊгиесћ и Кга/Џ-Едтд. У Италији их је посматрао Ломброзо, а нарочито при топломе времену и у главноме онда, кад се и епилептични наступи пајчешће догађају; он их је посматрао као нов доказ за тесне везе између епилептичара и инстинктивног злочинца. У Еиглеској се оне ретко дешавају; на против чешћи су код жена, које, како се то тамиичким језиком каже, теже ка разјарености. Ови дивљи наступи, који од времена на време сналазе преступнице у затвору, посматрани су врло брижљиво у Енглеској; и овде, као