Полицијски гласник

БРОЈ 28. У БЕОГРАДУ СУБОТА 10. ЈУЛА 1899. ГОДИНА III. УУЗ ООО ООО 06^060 ОУО ОУР ООО ОСО О У5 С ^о С 1/уз&00 ојоо с &у>_0јсп> (УУР С/УР О^ О^ О<>0 С^ ојсп 090 С/У? ООО ООО ООО 060 СјајГ ПЗЈб^ СУ5Р ооо ооо С С.ОО С/У5 О^З (УУР С / УЗ ооо с «<?о су?о ооо С /УР ооо

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ООО ОбО ООО ОУО ОСО ОУ Р ОбО 050 ООО С/^ УГ. С.ОО С/С/3 ООО сг>0 ооо СХ>0 06-0 ОСГ ) соо 050 ооо оо о о<зо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ОСО 06 0 ООО С^о ооо осо ооо осо ОСО ооо ооо осо ооо ооо ОСО ОС О с/>о ООО »ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недољно. По иотреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача иди на пошти. Цена је дисту: селима, које удазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, оиштинским писарима и осталим званичницима у ошпте годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из уиутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу иретплатити само преко својих командира подицијсвих односно нограничних одреда. Надлештвима у ошпте 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, иолугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи ие враћају се. УУ? У>с УУГ У/Г СхУР УХГ "УУГ УУТ >У. УХ С/50 УУГ /х- >у. V/:- УУТ УУГ УУГ' "У/Г' С/УР ~>50 с/УР С/9Р С/УО С/УР С/ЗОС/УО СУУР С/УР С/У5 С^К^) С/УР 050 ООО С/УР С/9Р С/УР С/УР С/УЗ (УУО (УУР.ООО

ЧОВЕЕ КАО ЗЛ.0ЧИНАЦ од Ж. П. Јоваиоиића. (НАСТАВАК) Но и ова краниоскопска система има у основи својој иогрешака и заблуда. Нема довољних доказа нити нам што даје права, да средњи мозак или други мождани мехур, како га Карус узима, сматрамо као центар несвесног осећања и наравља нашег, као што ннје правилно ни полни нагон иатурати малом мозгу. Поједини родови животиња при истом и једнаком развитку овог органа показују ужасне разлике у развијености оног нагона свога. Но теорију Карусову обара пре свега то, што опа подела мозга у три дела с придатим им психичким Функцијама у истини ни мало не одговара трима костима лобање, челу, темену и потиљку, те се по типу и иространству ових не може ни закључивати на развитак и облик оних. Чеона кост никако не скрива сав велики мозак, него овај тако исто захвата и извесне области двеју темених костију; ту је све само вепики мозак, а не и средњи, који, у колико велики расти, бива све мањи. 11а ни потиљна кост не простире се само па мали мозак, него се дохвата и великога мозга. Не може се порећи да у мајмуна има инстинката, страсти, воље ; својом дивљачношћу, лукавством и жустрином он у сваком погледу надмаша човека. Па ипак код њега мозак у нотиљку заузима и релативно миого мање месга пего код човека. Мали мозак у мачке и пса лежи са свим изван потнљне кости, па зар за то у ових животиња нема инстинкага и страсти? Докази, које пружа упоредна анатомија, са свим су против ове краниоскопске системе. Карусова, као ни Галова, локализовања душевних подобности нису, дакле, могла задовољити ни анатоме ни нсихологе. Увидевши да се по спољашњем облику лобање не дају правити закључци о психичким а још мање моралним особинама индивидуе, сазнало се како је врло мало или нимало физиологиског знања о мозгу и да је метода краниоскопског испитивања основана на поставкама и сувише смелим, да би до повољних ресултата довела. За то је наука, после овога, деценијама остављала перасправљано наше питање, и не поклањајући му више никакве пажње. Истом у најповије време започета су опет научна испитивања, пошто је на место оних субјективних посматрања Френологије и краниоскопије стала објективна метода мерења лобање, на место пагађања и претностављања дошла мера и број — нриниометрија. Из упоређивања и мерења лобања свих раса и народа ранијега и данашњега доба добивени су основни елементи за данашњу науку о лобањи или краниометрију, која је најпре искључиво сврхама етнологије служила. Та егзактна метода мерења корисно је примењена и да се утврде физиологиски закони растења лобање, да се одреди одношај појединих јој делова. Ако су иак добро иознати закони о лобањи иормалног и здравог човека и ако је у опште допуштено што од њих закључивати на садржину лобање, на мозак, ни мало нисмо далеко да те законе норедимо с одношајима на лобањи индивидуа које пате од какве урођене или задобивене мане. А само је један корак још учињен, кад се по истој методи

срачунава и лобања злочинаца, да би се исиитало да ли на њима не превлађују какви нарочити одношаји и да ли ови имају какве узрочне везе с моралним кваром. Проучавања ове врсте дошла су у најновије време с много страна, но ииак по највише и по најревносније чињена су у Италији. Настојавањем много помињанога туринскога нсихиатра Цезара Ломбро за постала је школа, која с пуно смишљености прибира све гато на злочинцима опази, да би решила покренуто питање. Неуморним испитиваоцем Ломброзом 1876. год. публиковано и ускоро за тим већ свуда знано дело »Иото с1еНпдиеп1;е <( *) беше сигнал, да се и ван Италије прионе томе послу, те на тај начин нови правац доби знатан број и присталица и противника својих. Ломброзо износи своја и других италијаиских носматралаца испитивања 121 лобање италијанских мугаких злочинаца. Упоредивгаи тиме добивене податке с оним што су Мантегаца и други нашли на лобањама нормалних мушких лица, он нам, указујући да је минимални капацитет или најмања заиремина лобање 1 101 — 1200 к. см., износи, како с тим капацитетом лобање има злочинаца више него осталих, нормалних (незлочинаца и здравих) лица, као и с канацитетом од 1251 —1300 к. см.; даље, како су у злочинаца капацитети од 1501 —1550 к. см. ретки, као и капацитети од 1601 —1650 к. см., и како међ тим злочиначким лобањама није никако ни нашао капацитет преко 1700 к. см. Дакле, у злочинаца превлађују ниже мере, а врло високе са свим су ретке. Капацитет лобање, по Ломброзу, различан је у злочинаца према врсти злочина. Минимални капацитет од 1101 —1200 код убица је много ре1)И него код крадљиваца. Капацитет од 1451 —1550 иајчегаћи је код крадљиваца; на против, велике цифре капацитета од 1551 — 1700 трипутсу чешће код убица него код крадљиваца. Капацитет од 1451 до 1550 најчешћи је, међу злочинцима, у крадљиваца, а код убица | превлађује каиацитет 1351 —1400 и 1451 —1500; са капаците| том 1551 — 1600 мање је крадљиваца иего нормалних лица, па I мање него и убица. И средњи или просечни капацитет у злочинаца стоји ниже иего у нормалних лица: у ирвих је 1455 а у других 1550 ; специјално у убица је већи (1457) него у крадљиваца (1449). »Из овог поређења излази са свим јасно«, вели Ломброзо, да је капацитет лобањин мањи код злочинаца у опште и да је то на лобањама саМих крадљиваца јасније него кад су ту п лобање убица. к Капацитет лобање с минималним границама много је чешћи и у женских злочинаца него у жена нормалних, у сразмсри као 41 : 29. У редовима капацитета већих циФара, на име 1251 —1400 к. см., та је разлика нешто мања. А у капацитета са свим високих циФара сразмера женских злочннаца према нормалном женскињу стоји као 11 : 29. И тако средњи или просечни капацитет лобањин у женских злочинаца, 1322 к. см., нешто је већи него у нормалних, у којих оп по Маитегаци износи 1316 к. см. Ломброзо пореди капацитете које је сам измерио и срачунао на лобањама злочинаца с капацитетима лобања у лудака и епилептичара. Резултат тога је ова таблица:

*) 1 ј ' 1Јото (1е1тдиеп(;е т гарог1о а1Г ап1горо1о§1а, дшпзрги<1еп2а ас1 аПе (ШмрПпе сагсегапе. Тегга осИвшпе, 1 884. Здочипац у погдеду аптроподошком, јуристичком и медицинском. Треће издање 1 88 4, у псмачком преводу Д-р Н. О. Франкла, Хамбург, 1887.