Полицијски гласник

210

ПОЛИЦИЈСК.И ГЛАСНИК

БРОЈ 28

КЛИАЦИТЕТ лобањ12 У КУБ. САИТНМ.

УБИЦЕ (53) °/ /0

КРАДЉИВАЦА (36) °/ /0

здрави °/ / 0

луди (475) °/ /о

епилептичара °/ /о

1101 — 1150

2,9

0,5

1151 — 1200

11,7

0,9

1201 — 1250

1,7

1251-1300

11,3

2,9

4,3

2,0

1301 — 1350

9,4

11,7

6,9

1,0

1351 -1400

16,9

11,7

12,9

7,2

1401 -1450

11,3

11,7

12,9

8,8

1451 — 1500

15,0

17,6

15,5

14.4

1501 -1550

5,4

17,6

14,6

20,1

1551—1600

11,3

8,6

11,2

16,1

1601 — 1650

13,2

9,5

11,3

1651-1700

5,4

2,9

5,2

11,9

1701 — 1750

—

3,4

3,62

1751 -1800

—

0,9

1,52

1801 —2000

—

2,59

У крадљиваца минимални канацитет лобање имамо, дакле, за четрнаест иута чешћи него у здравих, а максимални су чешћи у убица. Капацитети до 1500 к. см. ређи су у лудака него у злочинаца, они пак од 1500—1600 к. см. по себи су нешто чешћи, а са свим велики капацитети од 1700 к. см. па на више чешћи су шта више него у здравих. »У опште, дакле, запремина лобаље у злочинаца, на име у крадљиваца, мања је од заиремине лобања лудих и здравих, а средње и највеће запремине у злочинаца бројио су ближе лудима него здравима." Ако се међ злочинцима нађе каква врло велика запремина лобање, а не би био случај хидроцеФала (водене болести мозга), онда тај случај говори за већу интелигенцију тога злочинца од оне која у средњој мери припада његовој раси, какви су пренредене и познате харамбаше и интелигентне убице. Простор нам, наравно, не допушта, да овде излажемо и све остале податке, до којих се овим путем дошло. Саопштењсм мера лобањине запремине у злочинаца и њиховим поређењем са запремином лобања осталих лица хтели смо само да укажемо како се ради и којим се путем иде, те да заиитересује и у нас оне, којих се ово треба да тиче. Напоменућемо само толико, да се на овај начин у злочинаца разних врста, умоболних, енилептичара и нормалних лица мери и пореди још обим лобањин, индекс њен или размера у којој стоје пречници њепи један према другом, тежина доње вилице, запремина очне дуиље, угао лица и т. д. Напомињемо и то, да су још многобројнија мерења живих злочинаца, осуђеника, позната под именом кефалометрија. Италија опет даје највише података и ту, прибраних не само од лекара него и од правника. Ломброзо их је на прегледан начин изнео и обрадио. У њима нам је изражена криминалноантрополошка школа италијанска. Ма да израчунавање упутрашњег простора лобање тих злочинаца по иречницима, луку и обиму не даје тачну слику праве кубичне садржине лобањине дупл>е, ипак њихово поређење с мерама других, нормалних живих лица мора бити од велике користи. Остављајући за сада све те податке, врло интересне по свакога ко је проучавања жељан, хоћемо да приступимо расматрању, да ли су на лобањи односно глави злочинчевој запажени какви специфични му знаци, којима би се лобања злочиица разликовати дала од лобање онога који није злочинац; да ли су ти знаци или белеге иостали из индивидуалне организације; да ли који од тих знакова посебице или сви скупа имају каква значаја но душевни и нарочито по моралии живот; најзад, да ли нема извесних знакова, који се, као што неки тврде, једино или поглавито са свом сигурношћу појављују па извесним злочинцима? Знаци, који се ту имају узети у обзир, јесу они, који се односе на величину целе лобање, општу Форму и конФигурацију њену нли појединих јој делова, као и они, који би били извап типа нормалнога кроја лобање. И попјто је, за тим, наш аутор иретресао све што се износи као характеристично на организацији злочинца, исказује нам своје уверење: да на лобањи злочинчевој нема у Формацији њезииој ничег специФичног што би давало права да је сматрамо као ван типа других људи. Наравно да на злочиначкој лобањи има тешких, појединих или. комбинованих непормалности, али таких аиомалија има у великом броју и на

људима који правилно мисле и раде и по њима, изузев са свим патолошке облике, не можемо никако судити о интелкектуалним, а још мање о моралним манама лица с таким деФормитетима. Аномалије, које су најчешће на лобањама злочинаца, махом су патолошке природе, од чести урођене, још већом чести задобивене поремећењем храњења; злочинцу никако нису специфичне, иего их нма и иначе, у других људи. Патолошка лобања, као ни само абнормална лобања, не може бити одлика злочиначке природе, јер процес болести ни по времену ни по узроку не стоји ни у каквој вези с даром ума злочиичева. Други део ових аномалија, које Ломброзо узима за атавистичко обележје, иридајући им особиту важност, само је једна ретка појава на лобањи злочиначкој, више интересна као куриозност него као нресудна критерија за њезина својства. Осем тога ми држимо да свеколико градиво, иа које се ослања за доказ специФичне организације злочиначке лобање, није довољно да би се из њега могли изводити позитивни ресултати. Још далеко, далеко већи треба број иосматраних објеката једне исте расе. И истом кад би се показало, да тих код злочинаца у кроју лобање нађених ненормалности не би било нигде иначе, дакле ни у кога незлочинца, истом тада могло би се говорити о иекој особитости. Да бисмо у бројном поређењу могли правилио судити, морали бисмо најпре имати најтачиије и у свима добима човекова живота испитан крој лобање у тих осталих људи. Пека се иомисли само каква је бројна сразмера између злочинаца и осталога људства, иа Ие се одмах морати аризнати да веК због тога крој лобање тога људства мора бити иознат боље и у далеко веИем броју, ире него што се хоће да чине иоређења на бројној основи. На иослетку, данас није тешко баш уверити се, да, ако и има многих деФормитета на главама злочинаца, миоге од тих аномалија јављају се и онде, где никако нема таке моралне покварености, као што опет не ретко тешки у поврате западали злочипци показују без мана, хармомоничан крој главе. Степен моралности и деФормитет лобање не стоје апсолутно ни у каквој вези и за то је за чудо откуд тежња у тако великих посматрача и сада, да се за различне злочине смишљају особити знаци на лобањи. (Свршиће ое). I џш ДУШЕВНЕ 000БИНЕ У ЗЛОЧИНАЦА По Бг. На^е1оск ЕШз-у и др. ЧИТАНО У „ИГАВНИЧКОМ ДГУШТВУ" IIА ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ (наставак) И код нас има забележено сличних нримера. Један отац доводи свог сина у београдску полицију с оваквом изјавом : »Ево вам мога сина, с< вели плачући један отац у полицији. »Чините с њим шта знате. Бог вам, а душа вам... Крио сам своју несрећу — али не помаже. Затварао и мучио, иа иишта. Остављао сам му у осами нож да се закоље. Остављао револвер да се убије. Грехота је, али нека се, рекох себи, прекрати брука... Али он несрећник отворио ирозор, договорио се с кесарошем, сиустио му на узици нож н револвер и — продао. Везивао га за шљиву и остављао га целу ноћ на зими, па опет ништа. Он све гори и гори. Јутрос налетео на ме да ме убије... ја бих рекао да је несрећиик болестан... бесан ли... шта ли...*) Сасвим инстинктивни, нехотични импулси налазе се код нижих раса. Тако се јавља нпр. о урођеницима енглеске Нове Гвинеје : »Они су затуцани лопови, али не осећају ни трага од кајања ако би се њино дело открило. Често сами признају да их тера нека неодољива сила, да пруже руку за неким предметом, који им се допада, али није њихов.« 5. Дугиевни иокрети. Могло би изгледати као чудновата противуречност свему ономе што смо до сада казали о моралној неосетљивости злочинчевој, о његовом непокајању, свирепости, ако би сад додали да он често није без срца; па ипак то је истина. Међутим свака углађеност, коју злочинац иостигне у душевноме животу, иде у сентименталност. У њиним литерарним производима цинизам и сентименталност иду руку под руку; исти је случај ири њиној иеприродној љубави, као

*) Коини бројеви, отр. 51.