Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

211

што то излази из карактера тетовирања. Два интересантна примера о душевиим иокретима код злочинаца приметио је 1^Гпб.а.и. Беки немачки злочииац (можда је значајно што је то баш Немац) убио је своју љубазницу на свиреп начин, иа се после свршенога дела још једном врати, те пусти шену канарипу из кавеза, да је не би изложио опасности да липше од глади. Други један, пошто је убио неку жену, хранио је њену расплакану децу. Истога дана када је Басепајга извршио једно убиство, ставио је свој живот на коцку само да мачку спасе. Еи^бпе Агага била је врло нежна према животињама. ЛУатеуГ1»ћ(; је био велики пријатељ мачака, и у својим последњим данима једини друг била му је мачка, коју је врло волео. Главна ЛУатеупдМ-опа карактеристика беше његова сентименталност. У тамници сам себе зваше: »душа, која живи од љубави и њених младица: уметности, музике, божанственог певања и ФилосоФије.® Сви осуђеници имају своје нарочите љубимце међу цвећем, птицама и другим животињама, што је последица њине одвојености, и не стоји ни у каквој вези с психологијом злочинца. Нико није боље од Достојевског (у својим успоменама из мртвога дома) описао улогу, коју животиње играју у животу осуђеника. Као такве он спомиње козу, коња, псето и орла. Ко је читао исторнју овога орла, сигурно је никад више пеће заборавити: »Орао се не даде припитомити; неутешан и усамљен стајаше он гу, не хотећи ништа јести. На послетку његово мирно очајање изазва сажаљење код осуђеника, те закључише да га пусте. Једнога хладног јесењег дана по подне изнеше га иа бедем, и дуго гледаху замишљени за њим, како се, ослобођеп, изнад степе диже у висину." Породично осећање није баш ретко код злочинаца, а познаго је, да је исто често бивало и мотив за злочин. Врло је мало злочинаца, који се не би узбудили при помену њихове мајке. Инспектор Вигпвз у Њујорку вели: »Не сме се заборавити, да скоро сви велики злочинци воде двогуби живот. Може изгледатн чудновато, али је цела истина, да је по пеки бесавесни нитков, који је обио какву касу или ФалсиФиковао потпис, примеран муж и отац. У врло многим случајевима жена помаже своме мужу при његовим злочиначким радњама, па тако и деца често при томе помажу; али тако исто догађа се, да човек све, што опомиње на његов злочиначки живот, држи далеко од свога кућњег огњишта. Тако нпр. Оеог^еа Е崙168, ФалсиФикатор ; његова нородица живљаше сасвим мирно, поштено, креташе се по најбољем друштву и беше врло омиљена. Оеогд' ЕеошДаа ЕезНе, аПав Но\уагс1, који је у близини Бопкерса нађен мргав — биКе посигурно да га је његова лоповска дружина убила — био је човек отмене спољашности, доброга укуса и углађених манира. ВШу Рог1;ег и Јоћаппу 1гујп§ не беху баш тако елегантно одевени, али су иравили утисак занатлија. Последњи је и норед свег свог неваљалства потпомагао обилно своју мајку и сестре. »Јоћаппу Грк," дао је обе своје мале кћерн у неки манастир код Гранаде, да се васпитају потпуно као даме, и оне нису ни слутиле о нослу свога оца. (< Инспектор Вигпве. помиње и пеког чувеног американског злочинца и ФалсиФикатора, који је од своје дружине назван само због своје велике дарежљивости »кнез лопова. к Иозната је ствар, да је он био стални иомагач својих другова и њихових породица, чим су пали у тежак положај. Злочинац није сасвим непријемл,ив за симпатичне осећаје. Досгојевсни ирича како су осуђеници волели неког гувернера, који је био благ и нријатан, и с њима поступао као са себи равнима... »Оии га нису само волели, већ и обожавали. Никад, у колико се опомињем, иису се према њему понашали пеуљудно и неповерљиво, на нротив. Кад какав осуђеник спази гувериера, то се његово лице разведри и задовољно смешећи се, с каном у руци чекаше, док се овај приближаваше. Кнез Кр ааоткин цитира и иотврђује опаске др. СатрћеП-ове, једног искусног талијанског лекара: »При благом поступању,« вели СатрђеИ, »при толикој нежности, као да се то тицаше нежних дама — владаше у казамату највећи ред. <( Даље га је изненадила једна значајна црта у карактеру осуђеника, црта, која се и код најокорелијих злочинаца налази : »мислим на велику брижљивост коју указују болесницима; најокорелији злочинац не чини изузетке од тога.® Један од београдских кебароша кад је чуо тужно нарицања пекс мајке за својим јединцем рекао је своме другу:

»Хајдемо; волим чути и звеку жандармског тесака, него овакву тужну запевку. <( ') У развићу таквих душевних покрета лежи полазна тачка за морализирање злочинца. Какво уништено богаство лежи у оном младом лопову што га Ломброао спомиње, који, пре него што је вешањем свршио са својим животом, намешта своје ципеле између два сламна крста на крају постеље, као да би хтео рећи: »ја одлазим, молите се Богу за мене. к »Кад се на то мисли, <( вели Ломброзо »то ће некоме изгледати као натетична песма." 6. Религиозно осећање. У свима земљама вера и сујеверје стоје у тесној вези с злочипом. Разбојници н лопови из Сансиа, у висији централне Индије, пре него што се крену на пљачку покропе земљу ма каквом течношћу, да би добили наклоност божанства Деви. »Кад ко где год кине, или се иначе покаже зла коб, нредузеће се одлаже. Дрека каквога шакала или магарца испуњава их радосном надом, али ако сретну какав погреб, или наиђу узгред на змију, онда се враћају натраг. Многе сујеверне представе везују се и с употребом зејтина. Никаква лађа не сме додирнути обалу, док се зубља попрскана зејтином не угаси на коину. И од иочетка, па док се злочин не изведе, не омеју окусити воде. с< Међу лоповима владало је дуго времена, а делимично и данас постоји веровање, да је мртвачка рука за лопова врло корисна, јер кад се светлост мете у њу, онда постаје неприметљива. Ово веровање иостоји у Енглеској, Француској, Немачкој и Италији; свећом, направљенам од масти људске лешине, постиже се исти резултат. У Енглеској лопови увек носе уза се у џепу мало парче угља, »каменчиће среће," прстење или зарђале клинце из потковице, од којих се чак и у затвору тешко растају. Код једног београдског кесароша пађена је оваква цедуљица: »Драгутине, ово што ти дајем метнућеш под леву мишицу и десну ногу; то дође у накрст у ципеле под табане; па кад дођеш у суд, а ти прво кажи: кад овај мртвац проговорио, онда они у суду проговорили, То кажи у себи... 2 ) Нри стрељању иеког злочинца на Кајабурми били су ради штедње узета два робијаша да ископају раке, иа кад су злочинца убили, онда један од она два робијаша стрчи у раку и почне скидати са ногу злочинчевих оне подметаче, на којима се држе букагије. Тргоше га одатле. Иосле дугог нанаљивања нризнао је, за што би му то требало: »слушао сам, вели, да онај, који има подметаче скинуте с ногу убијенога, може њима отворити сваку браву. 3 ) Од 200 талијанских убица Фери није нашао ни једног без вере. »Руски сељак може бити и разбојник или убијца,® вели Кеппап, »али неће никада пропустити а да се не прекрстп и очита своје оче наш. Г. МиленковиИ вели за наше разбојнике: »Има разбојника, који не верују ни у што, али их има, који се при сваком свом послу крсге, моле се Богу, држе се вере, па и носте. Више пута, када полазе на злочиначки посао, реку и помоз' Боже... 4 ) Неки лопов Рајевац није се слагао са својим друговима да копају мртваце и краду накит. »То је тешко, а и грехота је. Зар је мало живих на земљи, што да тралсе и мртве под земљом." 5 ) И Достојевски говори о верском жару, с којим осуђеници даваху у цркву тамњан и наљаху свеће. Сви опи, који на неправедан начин зарађују свој хлеб, верују у Божју помоћ. Од свију европских вароши Неапуљ има сразмерно највише злочинаца; овде долазе 10 убица на 100.000 становника, док у осталој Италији само 8, а у Ирској (где односи у криминалном погледу најповољније стоје) само од прилике 5 на 100.000. При томе је Неапуљ најрелигиознија варош у Европи. »Ниједна друга варош, (< вели Герофало, »не може се нохвалити тако многобројним литијама; нигде на другом месту не врше се с толиком вољом сви црквени прописи. Али, на жалост, овде важи оно што је рекао за Талијане један славни историк (ЕИ&топсИ) : »Убица, чије су руке још црвене од скоро проливене крви, ности с највећом ревношћу, и при томе можда смишл>а какав нов злочин. Проститутка меће слику Богородичину поред свога кревета и моли јој се. Кривоклетни свештеник никад се иеће толико заборавити, те да не попије

') Деца робијаши, стр. 37. 2 ) Кесароши, стр 3 8. 3 ) Кесароши, стр. 53. 4 ) Тасин Дневник, св. V. стр. 103. 5 ) Деца Робијаши, стр. 73.