Полицијски гласник

218

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

бањиних може се наћи и у душевно здравих. 8отгаег, на основи својих посматрања, тврди, да међ оним честим аномалијама на лобањама лудих нема ни једне која би била патогномска, која би дакле била општа свима лудачким лобањама. »Нема, вели он, специФично лудачке лобање, иема дакле лобањинога деФормитета, за који би била неминовно везана поремећеност душевних Функција. Не мора никако имати сваки умоболни абнормну лобању®. Најпосле, мерења лобање ни у психиатрији не обећавају много нросто за то, што, као што се види и код лобање злочиначке, нема сигурнога поређења са здравим људством. Још пре четрдесет и више година, рекао је 8е1Гег1;: тешкоћа је у том, што нема градива за поређење, нема у великом броју и на широкој основи вршених мерења умно здравих, а без тога не можемо знати ии да ли је абнорман крој лобање чешћи у лудака него у нелудака. Тако и Ше§-ег вели : мора се гледати какве су у опште главе тога друштва или народа, пз кога су умоболни, чије лобање посматрамо, и онда треба имати нормалне, на широкој, статистичкој основи добивене средње мере. У најновије време Уегда, после врло опсежних испитивања, у самој Италији, оспорава да ће се психиатрија знатно што користити модерном краниологијом, јер по мерама лобање само се приближно може закључивати о величини и Форми мозга а никако и о његовим локалним абнормитетима. Разуме се, да код са свим екстремно ситних или великих глава, као и у још неким таким деФормитетима лобање, ■ мерења имају ираве, стварне вредности, али ту и без мерења знамо за сву аномалију. Често бива да је у најлепшој Форми главе најограничеиија моћ суђења, или баш и иотиуно лудило, а обратно опет има чудних одступања у конФормацији уза све атрибуте талента и генија. Исте аномалије лобањине, које су посматране у злочинаца и умоболних, посматране су, даље, на главама и лобањама епилептичара. Вреди поменути да су деФормитети лобање и других делова запал^ени у проституткиња исти који и у злочинаца и умоболних. Сезаге АпЉошсо, уз остале неправилности, које је сам испитао, белелш средњу или просечну периФерију лобање од 480—-500 мм. »Беда, незнање и рђава организација, вели он, чине ова створења неподобним за озбил^на размишљаља, а ти узроци делају силно за порок". Врло су поучни подаци, које је на првом скупу руских психиатара 1887. год. саопштила Д-р Паулина Тарновска. Њена многа мерења казују, да су мере лобање у проституткиња мање него у радних сељанака, на против да су мере.лица, доње велице, јагодице у •њих веће него у другог женскиња. Њено је уверење, ца ово иде у ирилог томе, да су проституткиње махом болесма и неразвијена створења, која показују несумњиве знаке Физичне дегенерације у полним Функцијама а нарочито недостатак етичких предсгава. Најносле, да напоменемо и то, да није без указивања на извесне деФормације лобање и у хабитуелних пијаница. И тако код разних категорија психички болесних и дегенерисаиих људи у најразличнијем степену видимо исте аномалије у Формацији лобање. Већ само то показује, да морфологика особина лобањина ни аа једно од тих стања нема иатогномскога значаја. По ненормалности лобањиној неће се никад моћи знати да ли је неко умоболник, епилептичар, злочинац и т. д. По њој се може с правом највише само замишљаги да може бити аномалија и у Функцијама мозга или да може бити предиспозиције за то, али да и не мора у ствари бити иоремећености у функцијама. Спољашња Фигура лобање никако нам не даје слику онога што у мозгу бива. За то је слаба нада, да ће икад Формација целокуггае лобање и појединих јој делова — изузимајући, наравно, екстремне, моиструозне случајеве — као какав сигуран знак имати неке системске вредности за интелектуално, а најмање још за морално достојаиство човеково. * * * Мозак злочинаца у најновије време такође је, као и лобања, много проучаван, да би се на њему нашли знаци, којима би се доказала особитост у формацији му. Наравно да те ненормалности у архитектури мозга не можемо употребити за живота дотичне личности, па по томе не можемо пи изрећи да у тој личности имамо пред собом злочинца, али Факат да таких ненормалности има у злочинаца имао би велике не само

научне вредности, него би неминовно био од огромног утицаја на наше досадање погледе о томе шта је злочинац, казна и т. д. Треба, дакле, видети, какве су ресултате дала та иснитивања, и какав им се значај може придати. ТГ.ч обмотачима мрзга", на тврдој ц мрежастој опони (!ш-а е1 р1а та(ег — у злочинаца, често се налазе неке промеие, које, и ако иису нешто особито, заслулсују пажње за то, што се често дешавају. Тако иримећене су на 50°| н злочинаца хроничне нромене у можданим опонама, атероматозна дегенерација судова у много јачој мери него што би то одговарало добу живота, нека обол.ења и други патолошки поремећаји. Мрежаста опона често се налази срасла с кором можданом а тврда опона с костима лобање. Таких промена, и по твр^ењу нашега аутора, има. у великом броју у злогласних убица и злочинаца, али ипак оне нису, вели, узрок њихову злочиначком животу. Бер тврди да је имао прилике да загледа у мозак многих осуђеника, у којих није било баш никаквих важнијих промена на моладапим оиопама, а најбољи носматраоци у већини случајева све ове патолошке промене објаснили су поглавито утицајем ирекомерног пића, коме су посматрана лица одата била. Појави запаљења можданих опона, већа одебљења као и срашћивање тих опона по иосматрању стручњака, као што се зна, врло су чести, са свим обични знаци пијаница. А њих може бити и услед новреда падом, трауматским утицајимај као и услед специФичАх и других општих болести (сифилис и др.) или утицајем конгестивних стања на мозак (мане срца), па може бити и услед интенсивног мишљења. Свакојако те промене у можданим оионама могу и не бити у вези са злочином. (Наставиће се).

ДУШЕВНЕ 0С0БИНЕ У ЗЛОЧИНАЦА*) По Вг. Нате1оск ЕШз-у и др. ЧИТАНО У „ ПГАВНИЧКОМ ДГУШТВУ" НА ВЕЛИКОЈ ШКОЛН (СВРШЕТЛК) Познато је, да се религиозпо веровање и верски прописи, нарочито они католичке цркве, врло згодно слалсу с назорима необразованих злочинаца, и врло се ретко дешава, да се какав на смрт осуђеии злочинац нротиви утехаМа и опоменама свештениковим (у Рокети долази на више од 30 година једва један случај), него их још врло радо примају. Емотивна нрирода злочинчева с његовом несталношћу и наклонотпћу ка сентименталноме, налази у вери баш оно, што јој треба. Један искусан, интелигентан Фраицуски свештеник рекао је једном ЈКоли-у, да он више воли да држи проповеди осуђеницима но другоме с.вету. Свештеник Рауиоп НаттопА нашао је, да су осуђеници врло приступачни обраћањима. Тако нпр. каже о Осуђеницима у ЏеФерсон Чити-у у Сједињеним државама: „Понеки је био до суза дирпут, и мислим да је се велики број вратио вери." Ловерњ вели: »Девет десетина злочинаца у својим последњим часовима обраћају се вери. И ма колико велики био њихов злочин, свештеник, који им је на последњем путу био у помоћи, увек их је задргкао у памети; можда их је иосле дуго година у жалости опет видео веселе и срећне." Ако злочинац није сујеверно побоасан, онда је ои обично туп или брутално равнодушан према вери. Махгте Ли Сатр нри походи тамнице у Назасу загледао је за време недељне Болсје слулсбе у 33 ћелије, да види дејство свете службе Божје на злочиица. Тројица читаху мису; један стајаше гологлав, гледајући у олтар; један клечаше; један беше отворио молитвеник, али монада читаше какву брошуру; још један беше зарио лице у своје руке и илакаше; 26 сеђаху радећи или читајући за својим столовима. Интелигентних, а ири том религиозних људи има врло ретко у тамници. Не сретамо више у нашим тамницама оне херојске злочиначке ирироде, као што их у старим драмама налазимо, који су о божанским стварима изрицали философски суд, а при том чинили нечувене свирепости. Слободни

*) У прошдом, 2 8 бр. ноткралв су се две крупније погрешке, које кваре смпсао. На име, па стр. 212. у првом стуицу а 17 реду озго стоји ништи, а треба штити, и у истом стунци 19 реду озго иотој експерименте место екскременте.