Полицијски гласник

6Р0Ј 29

ПОЛШДИЈСКИ ГЛАСаИК

319

мислиоди су врло ретки. Често је довољва каква незнатна околност, па да католичком злочинцу да повода да се обележи као протестант и обратно, а тако исто лако прелазе и од једне исиовести ка другој; али од 28.351 злочинаца, саслушаних у три велика казнена завода, означили су се, као што саопштава свештеник Ј. \У. Пог$1еу, само 57 као „атеисте," број, који се још ограничава том околношћу, шго се ту налазило много Кинеза и Мухамедапаца. Морамо приметити, да признање атеизма ие лишава дотичне никакве користи или пршшлегије. Нога1еу је пачинио забелешке о 12 иово-примљених осуђеника, који један за другим следују, а означили се као атеисте или као »непринадлежни ни једној религији,« па је при томе дошао до следећих интересантних резултата: № 1, беше лопов, ирилично неука индивидуа, који је за главни узрок своме неверовању иавео, да су га родитељи „прекљукали с религијом." №2, пређашњи војиик, велики пијанац, на питање: зашто се означио као атеист, рекао је, да је -се назвао само »сулуд« ; и заиста беше луцкаст. № 3, разбојник, казао је да цркву није походио зато, што међу Хришћанима има тако много лицемера; посЛе иеколико дана изјавио је да је атеист. № 4, варалица, велики лажљивац и, ирема свима изгледима, душевно болестан. № 5, врло ограничен деветнајестогодишњи младић, који је иобегао из војске; отац му је био »присталица Вгапс11аи§ћ-ов. с( № ('), немачкн Јеврејин, пох*одио је хришћанске цркве, али пошто не беше Хришћанин, то не знађаше како да се назове. № 7, пићу наклоњени учитељ, који је окривљен, пгго је своју породицу напустио. Рекао је, да је се са тога махнуо да присуствује Божјој служби, што је увидео, да је његова религија тек само Формална ствар. № 8, сујетан петнајестогодишњи дечак, који је иасрнуо на своје чуваре и изјаснио се као атеиста да би мотивисао своју жеђ за осветом. № 9, млад човек, који је покрао свога господара; одгајен је верски, али када је приметио, да опозиција ирема јавиој религији производи хуку буку, постао је проповедник слободне вере. № 10, страсна пијаница, проститутка, 150 пута осуђивана, која се увек, кад је била зле воље или пијана, називаше атеискињом. № 11. млад пекар, којц је узимао отров и под утицајем огшјума иазивао се атеистом, али ииаче уредно похађаше цркву. № 12, петнајестогодишња девојка, која је изјавила, да готово никад није ишла у цркву. Овде се може говорити дакле о правом атеизму само у 2 до 3, највише у 4 од 12 случајева атеизма. 7. Лоиовски језик. Свако занимање, свака изолирана гомила лица, па готово и свака породица има више или мање богату ризницу речи и реченица, које су непосвећенима неразумљиве. Такав дијалекат зове се у енглескоме језику »зЈапЈЈ,« француском »агЈЈО^,« немачком »го1\уе18ећ, (( пољском »шварго С( српском »шатравачки говор« итд. Најразвијенији и највише распрострт дијалекат ове врсте јесте злочипачки говор, који је разумљив лоповима у целој земљи. Тако Ломброзо нримећује, да се ломбардијски лоиов може са свим лепо споразумети с калабријским, и да је париски арго разумљив и у Марсељу. Употреба злочиначког језика означава злочинце у поврату. »Кад неко »агдо1; (( говори,« вели, А1>1>е Сгогез, »то је његово име унето већ у ред зликоваца." Код 1Јогз1еу- а налази се интересантан ст.ав о злочиначком језику, који ћемо овде павести. »Склопљен из иајразноврснијих састојака, по својој главиој језгри сличан је циганскоме језику; при томе је јако измешан с оријенталним елементима, у којима се могу лако видети корени старог санскрига. Огромна већина ових речи иеразумљива је обичном свету; међу тим ио нека је прешла у народни говор. Даље се налазе остаци из језика наших тевтонских предака, тако, да је филолог др. 1^аИгат рекао, да су лондонски лопови чувари англо-саксонског говорног елемента. К томе долазе космополитски елементи из свију могућих језика. Од Француског ћоиИП долази свакојако израз злочиначког језика »ћи11 с( за норцију меса. Рег »сћа1: <( за кућу, очевидно је од Сћакеаи; »8(;е1 <( обичан израз за гамницу у Оо1с1ћа1ћ8-Р1е1с1з-у присвојена је и скраћена реч >д »Ва8Ш1е, сс а злочииац за кога се каже у злочиначком јеику да је у њој одсео »с1оез а 1гау' (< тј. три месеца, биће закојако обележен с паслоном на Француски (1го1в). Из талинскога долазе речи: »сава® за кућу »Ш1у = П&Ша® за кћер, ппу = с1опиа (жена.) и »от1е = оито сс (човек). Из шпанског је >оп, сс који су израз, као што је позиато, усвојили и енглески Уверзитети за означење својих редовних чпанова (1'е11олуи).

Израз »с1иггу-паскег с< за торбичарку, чипкарку, долази из немачког од речи »1)огГ С( и »пасћ§ећеп. (( Из шкотског је израз »с1ис18 (( за хаљине и из јеврејског »зћоГи!® за лажне новце. У немачком, талијанском, холандском лоновском језику опште распрострти израз за професионалног злочинца, који је узајмљен од јеврејске речи »коскет« — паметан, налази се и у енглеском лоповском слангу у облику »сосшп.® Чисто енглески и са свим вештачког иостања су два: »гћуинпЈЈ 81ап§ (< и »ћаск 81ап§, (( који означују варијетете лоновског језика. У тако названом гћутт^ бћап^-у долази на место намереног израза други, реч која се с оном сликује; ова метода има преимућство, што непозвани слушаоци не могу од тога баш ништа разумети — што се у наше доба дедектива и цивилних жандарма често жели. Друга врста овога вештачкога језика много је распрострта међу торбарима, а постала је нросто тиме, што се поједине речи више или мање исправио почев од десна на лево сричу и тако изговарају. Нарочита тешкоћа овога говора састоји се у хитрини, којом се при томе речи преокрећу. Тако је писац књиге ЈоШпда [гот ЈаЦ, који је хтео да испита способност некога торбара у овом ногледу, упитао истог за реч Нурроро1ати8, на што је одма добио одговор : »ВиттаШрорру." БатИ овако описује тако названи лоповски - латински, међу опасним лоповима обичпи неразумљиви говор: »Његова главна особина је у томе, што се у вишесложним речима редови слогова преокрећу, а додавањем једног самогласника, И или К напред или назад, све једносложне речи постају двосложне. Практичпом уиотребом ових простих правила за непосвећене постаје овај »Ип^о с< апсолутно неразумљив. За то један пример. Кад два лопова иду да краду, један од њих примети нолицијскога чиновникаи хоће да довикне своме другу: »бежи, видиш полицајца (( —то ће обичним лоповским језиком викнути : »гш81е! с1о§' 1;ећ соррег, (( из тога излази употребом горе поменутог правила: »ЈвЈета! о§х1а 1ће оррегса. (( Врло сличне лукавштине налазе се у Француском, талијанском, шпанском и индијском лоповском језику, и изгледа да су опште. Тако и у нашем шатравачком говору нпр. динар се каже киндар; дакле испретурани слогови и к томе иапред додато к. У Француском постаје из Макагош — Ваеаготтдие, од уасће — Васћеуапе. Лоповски говор је с гледишта психолошког врло интересантан; кроз њега гледамо у мисли и душевни живот његових изумевача и познавалаца, и оживотворава у себи тежње и нагоне злочинчеве. С иравом је рекао Виктор Иго: »С'е81; 1е уегће, с1еуепи Гог§а1;. (( Он је нарочито богат у метаФорским изразима, у којима се ствари означују по појединим атрибутима, при чему све у оиште бива понижено, но некад с циничким вицом. Право каже }Коли, да противно Фантазији несниковој, која мртвоме даје душу, Фантазија злочинчева претвара живо у мртво, човечје у животињско. Тако од лица постаје њушка (ишПе), од уста кљун, од рамена крила (аПегои), од тела лешина, а јести кал^е се: бацати што у своју лешииу. Пријатељ се означава са »ро1еаи, (< »пе ра8 е1ге тесћап!" каже се оити будала. У Француском арго душа се карактеристично зове »1а Гаи88е, <( свесг »1а тиеИе,® стид »1а гои^е.« У енглеском слангу нежно наговештеном речју „Пп^егнтНћ" означава се кесарош, или кад хоће да се нагласи казна тромесечног затвора, онда се каже »добија 13 чисгих кошуља,« у сеЈ.ању на чисте кошуље, које осуђенику сваке педеље следују. Принудни рад добиЈа часган надимак, они то кажу »служи се њеном величанству бесплатно.« Док се дакле у овом језику вредност живота омаловалсава, они покушавају да уздигну оно што је заиста ниско. Као нарочито истакнуту карактерисгику лоповског језика Ломброзо износи тенденцију, да се какав објект по својим са гледишта злочиначког највал.нијим саставним деловима и особинама назива. Тако се адвокат зове »1е ћ1апсћЈ88еиг (< или пнШаисакоге (ирач); истражни судија је »1е сипеих® или »1е реге 8опс1еиг <( ; проповед »1 еппиуеизе« или »1;есПо8а (< ; новчаник „Јазап^а;" суд »1а јив^е." »Гилотину," вели Жоли, »означавају без мржње и проклињања са много разних израза, у којима се огледа час резигнација, ч&с Фаталистичан хумор, који није на то управљен, да сами себе или друге теше и умирују. Самога џелата зову »јиде с1е 1а рајх; (( »е1гап §1ег ип реггосЈе1; (( каже се попити чашу апсинта,' израз који се одиоси како на зелену боју пића и осећање при гутању, тако и на друге особине. Проститутка се зове »ћо1е1 с1е ћезот;« слично томе у нашем шатравачком говору жена се зове — »треба. ((