Полицијски гласник

220

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

КГОЈ 29

Бордељ је в 1а с1оадие. <( У венецианскоме лоповскоме говору обећање се зове „сепка;® у Баварској се карте називају »тамнички пут.« И наши лопови 1х~кесароши дају имена некој ствари ирема љеним особинама; тако зову кокош — крекавица, месо — жваљетина, вино — резиа, во — рикавац, кола — трескавица, тајни агенат — цивил итд. Веома су чудновати многи синоними у злочиначком језику, пуни грубе, ироничне шале. Тако »РагасЊиге 8 = РагасНез (Лоиге место с1Гез); „сгоШпг" = 1го1;1;о1г; „Мапсћлг с1и Љ1е к = смерати превару (игра речи са ГоГ); »регс1еаи к = педераст; »ћегће зат1;е (< = апсинт; »екге Лапз ПпГап^епе" = бити трудна (од епГап1;ег); „тоиШп ауеп1; <с = задњица; »раре (( = чаша рума (Рим); „уегошсЈие" = Фењер (уегге); м уег1;-с1е-^г18 <( = апсинт (игра речи уег1; и уегге с алузијом на љегова убилачка својства); „^етоЈаеНе с1и Роп1-МеиГ (( (ћуприја преко које сви иду) је проститутка ; „араЈвег" = убити; »ћојге (1апз 1а ^гапс! 1;а88е (( = удавити се ; нож је в 1ап§те (( (од Бапдтее); проституткин удварач назива се енглеском речју Паћ (или и »ројзвоп,« »^оијоп,« „ћагаШоп," „тадиегеаи®); проститутка се назива „тогпе," а »Вапс с!е Тегге-Моиуе« зове се део париског булевара између цркве Св. Магдалене и капије 8ат1;-Вет8. Као код свију дијалеката дешава се и у злочиначком говору, да се при склапаљу нове речи узима у помоћ какав и< торијски догађај. Тако у срранцуској свргнути с престола каже се »јиШеИвег 1 ' (јулиовати); сунце 1а ^гапс! јаћЈо/ 1 по Јаћ1оско1Т-у, који је први снабдео Париз с електричном светлошћу. Господин МиленковиИ нам ирича говорећи о шатравачком говору,*) како су наши кесароши по особеној именици сковали нову реченицу. »За време службе у београдској полицији,« вели он, »чииио ми је више пута услуге неки Лаза кесарош. Достављао је често о спреми кесароша, лопова итд. Неко време то је ишло у тајности, али га другови најзад ухвате да он служи полицији. И стану га од себе гонити, тући, тако да му је и живот више пута био у опасности. Али одмах скују и реченицу: п икел-лазо к — што значи : пази, чувај се, полиција на нас мотри. Много се употребљују скраћене речи; Аомброзо наводи за то следеће примере: »кга" = 1;гауа11; »сез те88« = сеа те881еиг8 (тј. полиција): »сћап<1 (( = тагсћапс!; »1ићге (< =1и§ићге; И аћ8 (< = аћзупШе; »ауо1г зеа аГГ (< = ауо1г вез аГГа1ге8; »тас« = та^иегебаи (проституткин љубазник). У сваком злочиначком говору налазе се многе стране речи, више или мање промењеие и изврнуте. У немачком лоповском језику врло су честе јеврејске речи; у Француском немачке и енглеске; у енглеском талијанске и речи циганског језика. »Старо -јеврејске или много више речи данашњег јеврејског језика сачињавају,® вели Аомброзо, »половину холандског и четвртину немачког злочиначког језика; у последњем су сва назначења за разне врсте злочина (осим Вапс1-8р1е1ег (< за варалицу ири игри с коцкама) јеврејског порекла, и у коме сам од 700 речи нашао 156 јеврејских." Значајно је, да у њему има и класичних и средњевековних архаизама. Г. МиленковиИ у своме мало час помиљатоме чланку о шатравачкоме говору наводи многе српске речи, које су се увукле у немачки лоповски језик — ротвелш, као нпр. сак1о (стакло), сјреиба (ципела), (Газсћташсез (душманин), <1гот (друм), ^1ес1а1о (огледало) итд. Врло је интересантно изнаћи из броја и разноврсности спнонима за поједине речи оне ствари, које су за злочинца од највећег интереса. Тако су Сопдие1 и Кгдтт нашли 17 речи за иолицајце, 9 за содомистичке радње, 7 за крађу. У Француском арго-у има 44 синонима за пијанство и 20 за пити; 8 за вино, свега 72; при томе само 19 речи за воду и 36 за новац. Злочиначки језик, који у главноме има еФемеран живот, иоказује очевидно тенденцију изумирања. Модерни, проФесионални злочинац потискује га, као што потискује и тетовираље.

представим слику злочиначкога душевног живота. Ако сам то успео, па ма слика и бледа испала, онда се надам да нисмо бескорисно провели време, које нам је протекло занимајући се овом темом. Жин. А. Л.

Овим излагаљем моралне неосетљивости код злочипаца, за тим њихове интелигенције, па онда сујете, несталности и превртљивости, душевних покрета, религиозног осећања и, на послетку, љиховог говора — мислио сам да бар у неколико

*) Тасин Дневник, св. V. стр. 86.

П01ИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Су1,еље ио грађанскии спорошша а., Тужба. Суду општине иваљичке Као што се из под. •/. приложеног решеља види, ја сам од стране начелиика среза моравичког упућена на парницу противу државе српске, за скинуће пописа са мојих ствари и то једног двокрилног ормана, једног гвозденог кревета, једног астала, 6 столица, душека, јоргана и три јастука, све у вредности 82 динара по процени, које је среска власт узела у нопис за наплату дужне порезе у 240 динара, коју дугује мој муж Илија Урошевић, абаџија овдашњи. Услед тога подносим ову тужбу суду, којом тужим српску државу, с молбом, да је суд осуди, да се попис са ових мојих ствари скине и мени на слободно руковање предаду. Да су ове ствари моја својина и да сам их ја као моју спрему при удаји за мога мужа донела, осведочиће ми сведоци: Милета Гајић, терзија и Петар Ристић, мех. овдашњи, а иоред тога ја ћу се још и допуно заклети. Тужбе основ: скинуће пописа. Вредност тражбине 82 динара. Доказ сведоци и допуњујућа заклетва. 24 јуна 1898 г. Марија ж. Илије Урошевића. Ивањица Одобравам поступак моје жене Илија Урошевић. Бр. 856. Завести тужбу у деловодни протокол. Затим позвати иарничне стране и сведоке ради извиђаја сиора. За српску државу позвати дрлсавног правобраниоца. 24 јуна 1899 г. Пресед. суда Ивањица б. Белешка. Рађено у суду општине ивањичке 2 септембра 1899 год. Белешка по спору Марије жене Илије Урошевића, абаџије овд. противу Сриске државе Извиђали су Због скинућа пописа са стваСудије ри у вредности 82 динара. М. Станић Доказ сведоци и допуњујућа Ж. Стојковић заклетва. И. Симић Бележио писар Н. Алексић. На данашње рочиште, дошла је сама тужитељка. Ту су и сведоци. Државни правобранилац није дошао, но се јавио актом, који је протоколисан код овога суда под Бр. 936, у коме наводи: да општински суд није надлежан за суђеље овога спора, погато су за сиорове, па ма они колике вредности били, који се дижу противу државе, надлелши само првостепени судови. Тражи да се тужитељка одбије од тражења, пошто се ненадлежном суду обратила, и да плати држави 12 динара накнаде трошкова. Тужитељка оста при тужби, наводећи да је овај суд надлежан за суђење, пошто вредност спора не прелази круг надлежиости општ. судова. Тражи да јој држава накнади нлаћену таксу у 5 - 40 динара и на име парничних трошкова 10 динара. Судски разлози: По изричном пропису § 27. тач. в. грађ. судског поступка, за све спорове, дигнуте противу српске државе, па ма њихова вредност била и оне вредности, која је предвиђена за надлежност општ. судова, надлежни су државни првостепени судови.