Полицијски гласник

222

БРОЈ 29

од дворишта оба вратара и мештадка, баш тада, кад је он улазио; он је ишао с тројицом пријатеља и растао се с њима код самих врата и о кирајџијама је распитивао , још у присуству пријатеља. Пу, распитиваће такав о кирајџијама, ако је с таквом намером пошао. А Кох, то овај, пре него што је к старици пошао, доле код златара пола је сата седео и тачно у седам сати и три четврти пошао од њега к старици. Сад оцените... ■—■ Али допустите, како је код њих изишла таква противност: сами уверавају, да су лупали и да -су врата била затворена, а после три минута, кад су с вратарем дошли, нашло се, да су врата отворена? — У томе и јесте ствар: убица је насигурно тамо седео и закључао се; и насигурно би га тамо застали, да Кох није учипио глупост, гато је сам отишао по вратара. А он је батп у то време и успео да се спусти по степеницама и да се некако промакне поред њих. Кох се обема рукама крсти: „Да сам ја тамо, вели, остао, он би излетео и мене би убио секиром". Хоће руско благодарење за то да се служи,—хе-хе ! — А убицу нико није видео? — Да где ћеш га ту спазити? Кућа — прави Нојев ковчег, примети пословођа, који је слушао са свога места. — Ствар је јасна, ствар јејасна! ватрено понови Никодим Фомић. — Пе, ствар је нрло нејасна, потврди Илија Петровић. Раскољњиков. узе ст?ој шешир и пође к вратима, али до врата не дође.,.. Кад се он освестио, то је видео, да, седи на столици, да га с деспе стране придржава некакав човек, да с леве — стоји други човек, са жутом чагаом, напуњена жутом водом, и да Никодим Фомић стоји прец њпм и нетренимице га гледа; он устаде са столице. — Шта је то, ви сте болесни ? доста огатро запита Никодим Фомић. — Они и кад су се потписивали, једва су перо у руци држали, примети нословођа, седајући на своје место и занимајући се актима. — А јесте ли ви одавно болесни ? повика Илија Петровић са свога места и такођер прегледајући акта. Он, разуме се, такођер је посматрао болесника, кад је овај био у несвестици, али се одмах измакао, кад је догаао к себи. — Од јуче... промрља Раскољњиков. — А јуче јесте ли из куће излазили? — Излазио сам. — Болестан ? — Болестан. — У колико сати ? — У осам сати у вече. — А куда, слободан сам заиитати ? — На улицу. — Кратко и јаспо. Раскољњиков је одговарао оштро, испрекидано, сав блед, као крпа и не спугатајући своје црне, зажарене очи нред погледом Иље Петровпћа. — Он једва на ногама стоји, а ти... примети Никодим Фомић. — Не чи-пи ни-шта! некако особито рече Иља Петровић. Никодим Фомић хтеде још нешто да дода, али, погледавгаи на пословођу, који га такођер нетренимице гледагае, заћута. У један мах су сви заћутали. Чудновато нм је било свима. — Ну, добро, завргаи Ил>а Петровић, — ми г.ас не задржавамо. РаскољЊиков изиђе« Ои ј<з јога могао да чује, како је по његовом изласку одмах настао жив разговор, у коме су се најјасније чула питања Никодима Фомића... На улици он је са свим догаао к себи. »Нретрес стана, нретрес, одмах ће бити претрес!" понављао је он у себи, журећи се да стигне кући. — „Разбојници ! Сумњају!« — Некадашњи страх опет га је свега обузео, од главе до пете. (Насгавиће се).

ТАЈНЕ ПАРИСКЕ ТАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ П. хДиндеиберг За агенте тајне полиције узимају се л.уди из свих могућих кругова и сталежа, па ако се добро показку, пењу се, са мањег, на све већи и већи положај; њихово се частољубље задовољава наградом у орденима, а и у готовом новцу; треба само да им се помене име у новинама, и они ће одмах бити у стању, да се по мало промуче, да проведу по који брижан час и да се ставе на узалудне пробе стрпљења, Агенти иду увек у цивилу, а према задатку, који вргае, облаче иа се и одело раденика, за тим иознату »плаву блузу" многих занатлија, костим носача, послужитеља, пољака, жељезничких чувара итд. Као зпак за распознавање служи им -једна карта од круте хартије, а уза се носе неприметно два ;ужета, која служе за везивање оних, које треба ухапсити; једно се зове »кабриолет, <( и служи за везивање једне руке, а дугачко је 25 сантиметара, а друго, »лиготе,« које је уједно и знатно дуже, служи, да веже обе руке уз тело. Као оружје служи им један револвер иајновије конструкције, и они га употребљавају само у најопаснијим случајевима. Они не посе чак ни обичан штап, не би ли им само биле руке слободне и ослањају се највише на своје лукавство, неустрашивоСт и иа тренутно обезоружање онога, кога хоће да иритворе. Код последњег се нарочито дешава тренутак занренагаћења притвореника, ои је као утучен, и тај тренутак треба полицајац да употреби, те да овога веже; пропусти ли ту прилику, онда, ако има посла с каквим опасним злочинцем, треба да се спреми на очајну борбу, јер сваком тренутку трајања запрепашћења следује страховнт наступ, који иде често и до беснила. Често се предају ти, које треба ухаисити, када увиде да је узалудан сваки отпор и свако покушавање бежања. Тако пађе један тајни агент у Тиљеријској башти једнога човека, који му се учини сумњив, те га поче пратити; овај то примети, те одмах ускочи у мимопролазећи трамвај у улици Риволи, али у трамвај ускочи и полицајац и седие баш нрема њему, да би га могао оштрије посматрати. После неколико минута, рече осумњичени агенту : »Молим вас, госиодине, не затварајте ме овде пред толиким светом." Кад је трамвај пролазио поред министарства полиције, изађе агепт с овим и стрпа га у затвор, из кога је истога јутра и побегао. На оригиналан начин затворио је једап тајни агент једнога лопова. Шврљајући по улицама, срегне једнога веома снажпога младића, који је нудио на продају пролазницима сребрне сатове, по пет динара комад. Полицајцу се учини, да су то крађени сатови, али одмах увиде, да би му било залуду борити се с овим, јер је био бар три нут јачи од њега; он му приђе, погледа један сат, и показа се, као да је рад купити један или два комада, па га позва у оближњу кафану на чашу вина, не би ли тамо боље расмотрио сатове. Продавац прими иозив, па кад су били већ при чаши вина, полицајац зграби неколико сатова и побеже. Продавац повиче: »Држ'те лопова!" а и каФеџија нанрави ларму због неплаћеног вина. Полицајац узе иравац бежању ка првом иолицијском надлегатву, где се задржа, окрете и зграби трговца за јаку, те га ухвати уз припомоћ неколиких полицијских чиновника, који су већ потрчали у ту каФапу због те вике. Те су сатове ирогале поћи украли иеколики лоиовп, међу којима је био и овај »трговац/ 1 Истински и прави тајни иолицајац треба већ инстинктивно да зна, како и где треба да тражи траг. Неколико су шеФова париске тајне полиције били у том погледу веома изврсни, те се и данас причају читава чуда о њиховој огатроумности. Ево шта иричају о Аларду: Кнегиња Праслпн је убијена мачем у својој спаваћој соби и сви су трагови издавали то као убиство из пожуде за похаром; али Алард, када је постојао неколико тренутака на лицу места, мирно изјави: »Ово је злочинство извршио један од киегињииих љубазника — оп је хтео да заметне свој траг. к То је заметање трагова веома сминшено код париских престунника и злочинаца, и то им у многим случајевима упали, те се добро осигурају пре но гато буду ухапшени. Једнога дана, месеца марта, 1887 године убијена је са својом забавл,ачицом и ове цететом Марија Регнел, позната у париском друштву под именом Регина де Монтил, у своме луксузном стану у улици Монглен. Истрагом је руководио Горон, доцније