Полицијски гласник

•/

БРОЈ 29 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 223

веома слављени шеФ тајне полиције; на лицу места нашао је једну кожну 01 рлицу. са именом »Гастон Гајслер,® и пар маншета, обележен са „Г. Г. к , и примети да је то злочинац »пренаровао <( и намерно оставио за собом. Случај је хтео, те је баш тога истога дана, када је учињено то дело, нестао из једпога малога парискога хотела северне жељезничке станице човек, по имену Гајслер; јавно је мњење било, да је нестали Гајслер убица, а тако су мислиле и многе Горонове колеге, те је овај — и противу своје воље — морао поћи тим трагом. У Марсељу је продао Регнеловкине драгоцености злочинац Праицини, и био је затворен, али ипак су сви тврдили да он има и једнога сакривца. У оној соби, где је тај Гајслер становао, иашао је Горон један празан сандук, једну крагну за кошуљу са жигом једне берлииске Фабрике рубља, један Бреславски социјалистички иозив на изборе, с налогом, да се бира Крекер, и две кошуље са знаком Г. Г. С тим стварима оде Горон на пут, и то право у Берлин; Фабриканта је рубља брзо нашао, али од куда овај може знати, коме је нродао сваку крагну. За тим му Горон изнесе обе кошул>е, о којима је Фабрикант рекао своје мишљење, да их он није правио, а да према Фасопу изгледа, да у опште у Берлину нису прављене. Горон је добио исти одговор у свима радњама с вешом. »11а је ли могућно, да су те кошуље нрављене у Бреслави?« запита он најпосле. — »Наравно, али исто је тако могућно, да воде порекло из које друге мале немачке провиицијске вароши.," , Онај нозив на изборе био је из Бреславе, те Горон. оде тамо, и, шетајући се ио варошп. виде у излогу једпе.радње са иутничком робом погпуно исти сандук, какав је оставио за собом онај Гајслер у Паризу, и који је носио собом тај нолицајац. Продавац сацдука рече, да је ои тај сапдук продао из своје радЊе, и. с иомоћу датума на оном позиву, пође им за руком, те иађоше име куица — некога Георга Гутентага. Горон се обавести о свима, који су у Бреслави носили име Гутентага; питао је, немају ли каквога сродника у Паризу, и најпосле нађе траг ономе, кога је тражио. Један је млад трговац, Георг Гутентаг, иао у велику оскудицу у Паризу, уписао се у ономе оделу као Гајслер, и, лишен свију средстава за живот, скочи у Сену, не би ли одузео себи живот; од тога су га спасли, и као бескућника стрпали у затвор, од куда је отишао својим старим родитељима у Бреславу. Гороново је убеђење било потпуно основано, и Пранцини је иогубљен, као једини кривац по тој ствари. Код једног другог крвавог злочииства усудио се учинилац да каже и своје име. Он је био одведен пред Горона, и овај га нажљиво посматраше. „Хоћете ли ми рећи, како вам је име?« Нема одговора. »0, та ја ћу то још данас саанати.« Подсмешљив осмејак указа се на лицу иритвореника. У том Горон скочи и откиде са притвореникова иберциера једно дугме, и триумфујући ногледа на унутрашњу страну дугмета, где је .било утиснуто имекројача: „Тако, драги иријатељу, сад ћемо брзо сазнати, ко сте ви; а ви можете и дал.е ћутати 1 '.*) Али притвореник је нашао за боље, да одмах каже своје име. Горон је специјално мрзео кесароше, јер му је на кратко време, ире но што је ступио у полицијску слуЈкбу, дигао из џепа некакав кесарош његов драгоцени златии џепни сат; то му се десило у Комори, баш кад је говорио један посланик о цивилном браку. Горон никада није нропустио, да запита свакога кесароша, да није случајно те и те године слушао какав говор о цивилном браку у Комори; многи су се чудили томе реткоме испитивању, али овај лукави кримппалиста не доби натраг свога сата. (Наставиће се). КО ЈЕ И ОТКУДА ЈЕ? Још 19 августа нр. године, у селу Бистрици ср. млавског, нађено је једно болесно лице где лута. Начелник тога среза, уиутио га је нод 24 истим месецом у ножаревачку окр.

болницу где се и сада налази. То лице на толика питања само је одговорило да се зове Драга — Драгутин Милана Милаиовића из Витанаца, и даље ништа није зиало да каже. — Начелство окр. пожаревачког актом од 1 ов. м. Бр. 10493 моли све иолиц. власти у земљи да у своме подручију потраже и пронађу Фамилију, па о нроналаску га известе, како би сс даље могло учинити шта треба. Мозке се доставити и Управи града Београда с иозивом на Бр. 17238. • —• •П 0 Т Е Р А., Огдашен за хајдука. Светоаар ЛтанацковиП из Камијева, среза рамског, решењем начелства окр. пожаревачког Бр. 1 1557, а на основу чл. 3 зак. о хватању и уннштавању хајдука, оглашен је за хајдука. Према овоме, Светозар је ван заштите земаљских закопа и свакоме је слободио убити га. Милан Живковић, звани „Марковчанин/ кесарош, који је због крађе био у притвору код смедеревског првостепеног суда, 10 овог месеца улучно је прилику и побегао из затвора. Њему је 20 гоДина, омаленог раста, дежмекаст, ћосав ; у оделу је сукненом. Смедеревски првостепепи суд актом својим од ! I овог месеца Бр. ! (> 119, моли све иолицијске власти у земљи да га V своме кругу жИво нотраже, на паћеног стражарно спроведе дотичном суду, нлн преко начелслва окр. подунавског, или прско Управе града Београда с позивом на акт Управе вд 14 ов. м. Бр. 17423. Ми смо већ једном изнелислику овога кесароша (у 20 броју од ове год. на стр. 160) и скренули смо нажњу полицнјоким властима и вашарским комесарима. Сад, ради олакшице у хватању понова је износимо... Нарочито трсба да обрате пажњу вашарски комесари, а пајвише пак они Ј јс бити о Св. Илији, као: у В. Градишту, Јагодини, Ваљеву, Рачи, Трстенику итд. Ако се нре пе ухвати, он ће сигурно у једно од ових места доћи да врши своје операције. Као што смо и у 20 броју, при описивању његове личности казали, он се дружи са Јоцом Сакошанином и Миланом »Дугачким® познатим кесарошима, за то треба и на ове обратити пажњу, јер ће се поред њих лакше моћи и он пронаћи. На случај непроналаска треба о томе (што- би значило да је ван земље отишао), такође известити смедеревски првостепенн суд. Сима Ђуришић, звани „кланик" скитница и коцкар из Ужица, оптужен је за извршену опасну крађу у срезу трнавском. Он је стаса средњег, има му 40—-45 година у лицу је смеђ, глават, иросед, брије се. На себи од одела има чакшире и гуњ од сељачког сигавог сукна, на глави округлу шубару, а неки пут шајкачу, коју у резерви носи у недрима, на ногама чарапе и опанке. На једној руци мали прст му је скучен, на десној руци испод шаке има један траг од чира у виду печата великог колико динар, а са противне стране исте руке 2—'3 ожиљка. Начелник среза трнавског моли све полицијске власти да га у кругу своме живо потраже и њему стражарно спроведу с позивом на Бр. 6588. Исти се може спровеСтн и Управн града Београда. |.»,1 ш;

*) За бољо разумеваље тога додајемо, да у Француској сваки имадац дућаиа тачно беложи свако продато нарче, на чак и хлебари, меоари и други трговци.