Полицијски гласник

ВРОЈ 30

ПОЛИЦИЈСКН ГЛАСНИК

227

вотиња. Особити интерес побуђују мождане вијуге, откад је Брока у првој чеоној вијузи нашао седиште говора и шго је се боље у најновије време указивало, да су пословања душе локализована у кори можданој односно у можданим вијугама. Но при свем том још владају огромне разлике и крајље супротности у мњељима о томе, који је поредак можданих вијуга нормалан, а који одступа тако, да га треба обележити као »гатолошки« или »атипичан«. Тако док једни на мождане вијуге гледају као на ресултат чисто механичких одношаја растења, којима се једино увећава површина мозга и умножава супстанција сиве коре, други држе сваку предолицу и вијугу за важну и пуну значаја по психичку индивидуалност. Наш задатак не може бити, да овде излажемо све те противности, ни да улазимо у дубље објашњење питања, у коме су и најпозванији истраживаоци крајње уздржљиви. У онште узима се, да су заиста у неку руку константне и да се могу звати типским само најпре постале предолице, а да све позније постајале подлежу великим менама. У томо јединоме управо и јесте сва истина опог познлтог тврђења да нема два човека нотпуно једнака. Само врло мален број главних предолица без промена се јавља у свих нормално развијених лица, а велики број других, предолица и вијуга јавља се у свим варијацијама. Но за рационално поређење у том погледу треба још много претходних радова. Треба, на име, познавати што је могуће гаирим поређењем мозак свих народа и раса, испитати мозак у хиљаде лица за сваку покрајину посебице, знати свачије место становања, порекло, старост, пол, све психичке и Физичке остале особине субјеката сваког нојединог мозга,... Паравно, да аиатомски кабинети и клиничке сале при болницама те захтеве ни из далека не задовољавају, дају^и само са свим једностраног градива о мозгу. Ту се једва зна тачно и чији је који мозак, из посматраља са свим испада мозак лица имућних класа, па ни интелигентнији део народа није заступљеп како треба, н онда наравно не може се ни имати грађе за антрополошко разумевање мозга. Само врло оисежна статистика о свему на мозгу налаженом дала би ресултата. До сада бар не можемо никако о можданим вијугама да кажемо колико оне могу варирати у нормалних лица, а колико треба да одсгупају од постављене теме за мождану површину, па да могу важити као нешто патолошко, а без сумње све то мора бити утвр^ено аре него гито се и иристуаи аостављшмЈ неног злочина.чког тииа. (Настапиће се). ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. I. Су^он.е но гра1,анским сиоровима а., Тужба. Суду општине ужичкеМилан Петровић, пекар овдашњи по овом под ■/. приложепом рачуиу дугује ми 84 динара од правозаступничке награде, по његовим споровнма, које сам као пуномоћник његов водио против разних лица. Како сам овај рачун иодносио моме властодавцу Милошу н тражио његову наплату, но он ми га не хте исплатити, то сам принуђен тужити га томе суду са молбом, да га на плаћање ове суме осуди, да ми плати 4*80 динара таксе и на име парничних трошкова и дангубе по овоме спору 24 динара. За доказ нрилажем ова писмена документа и допуно ћу се заклети. Тужбе основ дуг од правозаст. награде Вредност тражбине 84 динара. Докази писмени и допуњујућа заклетва. 17 јуна 1899 год. Марко Терзић Ужице адвокат. Бр. 4254. Позвати парничаре ради иресуђења овога спора. 17 јула 1899 г. Пресед. суда

6. Белешка. Рађено у суду општине ужичке, 24 јуна 1899 год. у Ужицу. Белешка по сиору Марка Терзића, адвоката овд. противу Милана Петровпћа, пекара овд. Судили су судије: Због 84 динара дуга од праМ. Николић возаступничке награде. А. Томић К. Ристић Бележио писар А. Несторовић. На рочишту су обе парничне стране. Тужени овластио је г. II. Иетровића, овд. адвоката, да га у овоме спору заступа. (Иаилати таксу од 1 динар у таксеним маркама и прилепи на саму белешку и уништи је прописно). На понуду и саветовање суда, нарничари иису могли да се поравнају. Ирочитана је тужба и тужилац оста у свему при истој, траже !)и за данашњи предстанак 12 динара. Заступник туженога рече: Тужилац је ову своју тужбу поднео ненадлежном суду, јер оиштински судови нису надлежни да суде снорове ове природе, но само првостепени судови. Тражи да суд туншоца одбије од тражења, као неумесног и да га осуди да му плати на име награде за данашњи предстанак 12 динара. Судски разлози: Тужилац тражбом својом тражи правозаступничку награду, за радове које је као правозаступиик радио туженом. За су1)еље и пресуђење ових спорова општински суц по свом устројству није падлежан, но првостепени суд. Зато суд општ. ужичке на основу § 0. 13 грађ. поступка са погледом на § 52 закоиа о правозаступницима Пресуђује Да се тулсилац од свога тражења као неумесног одбије и да плати заступнику 10 динара. Пресуда је одмах јавно у суду саопштена парничним странама. Од суда општине ужичке, 24 јуна 1899 годиие у Ужицу Бр. 5200. Писар Судија N13. Заведи белешку и иресуђење у аротокол суђења. II. Једна одбачена забрана Суду општ. ваљевске Негован Лазић, овдагпњи трговац, по својој под •/. прилолсеној пресуди ирвостенеиог ваљевског суда, од 17 маја ове године Бр. 12435, која је извршном постала, осуђен је да ми плаги на име парничних трошкова, по нашем спору, који смо код истог првостепеног суда имали. Како ме на више мојих потраживања није хтео на леп начин измирити, то сам прину1;ен обратити се с молбом томе суду, да изволи суд, а за обезбеду ове моје тражбе у 80 динара, одобрити забрану на следећу кретност дужникову и то: на један џак каФе, 4 сандука шећера, 1 џак пиринџа и два бурета галице, па све што се узабратти да се преда на чување Ивану Нроловићу, трговцу овдашњем. 29 јуна 1899 год. Милосав Атић у Ваљеву. абаџија. Решење Судски разлози Исправа, коју молилац подноси и на основу које тражи обезбе1)ење — забрану, нресуда је првостепеног дрл^ав. суда. Општински суд по свом устројству а сходио §6, 13 и 24 грађ. поступка, суди и врши наплату само по пресудама од његове стране изреченим. За вршење наплате по оним пресудама, које изричу државни окружни судови, надлежна је полициска власт по § 463 и 464 грађанског поступка, а не општинска. Са оеих