Полицијски гласник

ВРОЈ 31. У БЕОГРАДУ СУБОТА 31. ЈУЛА 1899. ГОДИНА III. ОСО 060 (^у^ојо^оуу) ојоо оуу 060 суу) СУ?0 СЛО (У/3 сло уу ј оуу ОбО 050 СЛУГ' соо С<^0 ООО с>(90 ССЗ СЛО 060 С/ У 1 С<уд ОбР СУуО сло 060 ССО СЛО О<?О С<УР ООО ооо С/УД осо осо С^> ООО С6ЈО ОбО 0<?О С^*3 С/У5

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ - 1УУ> ОбО ОбО ОбО С/ЗО с^о"сло (У/- 1 соо Обо С.60 060 С/>0 060 050 060 С^о ООО 060 060 ООО ОООО&О ОСО) осхз 0->0 ОХО 0?>0 050 ОбО осо ехо Обо о>о с»о СЛО 0У>О О<уо СЛО 0( У) СОО ООС С/УО с<?0 СОО ООО ОРО С/УР ооо »П0ЛИДИЈС1Ш ГЛАСНИК« излази једаииут иедељно. По нотреби биће ванредних бројева. Претнлата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, 01штипским писарима и осталим званичнидима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и мехаиџијама из уиутрашњости годгшње 16, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само нреко својих командира полицијских односно нограничиих одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједиии бројеви »Полицијског Гласника« не нродају се. Рукописи не враћају се. уу> уу^ <:у /т> <1ук >~ суо ;-уу) ух) <уу.) |у/1 '-уу^ с уу: суо ~уу> <ук> суузооо с/?6 <уу$ уу> <уу) суу> суу> суу) суу> суу <уу) <уу: суу) суу) суу суу) суу) суу> суу> суу) <суу< суу) суу) суу суу> суу суу> суу> <-уу суу> суу: суу> суу> с уу .)

ЧОВЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ од М. П. Јовановића. (НЛСТАВАК) Видели смо како Бенедикт налази два разна типа у уређељу предолица и вијуга мозга, нормалан, где су предолице једна од друге одвојене, и анормалан, где оне више или мање конФлуирају, геку једна у другу. Овај други био би му тип мозга злочиначког. Но Бишоф тврди, да на посматраним мозговима многих злочинаца, којима је располагао. никако није нашао такво сустицање раздичних, иначе обично подвојених, иредолица, па ту особину није нашао ии кад је поново разгледао све очуване мозгове убица, поредивши их с мозгом интелигентних лица. На конгресу немачких ириродњака и лекара у Ајзенаху 1881. иотврђено је, да је у Бреслави и Берлину на треКини иснитаних мозгова лица нормалиих и моралнога живота нађено тако везивање и између далеких области предолица, те по томе, ако би ово и био чешћи (лучај са злочинцима, не сме се још закључити да је увек последица тога нижа интелектуална или морална организација мозга. Ни онај павод, да у злочинаца мали мозак није довољно нокривен задњим делом великога мозга, не може бити константна белега злочиначког мозга. Сам Бенедикт склон је да по неки такав случај порече услед нетачности испитивања, па уиућује на највећу пажњу у вађењу мозга из лобање, и препоручује да се ова иосматрања чине на мозгу док је још у лобањи, ма да сам није тако радио. Има података, по којима индивидуе с великим задњим делом великога мозга показују већу сличност мајмуну и према томе устук, противно дакле горњем тврђењу, по коме би назадак био у непоклаиању малога мозга с великим услед неразвијености задњега дела великога мозга. Па онда има података о томе, како је у Лапоиаца непотпуна та покривеност малога мозга, на против потпуна у племена словенских и турско-татарских, а у Германа и Романа мали је мозак наткриљен задњим делом великога мозга. Иова теорија о Функцији и значају, који има кора великога мозга и поједини јој делови, више или мање јасно говори за то, да спољии облик површине мозга није неко нарочито мерило интелектуалних и психичких моћи. Доказано је да с већим бројем вијуга никако не иде напоредо и већа подобност духа. И што се јаче утврђује да су нервни елементи мождане коре носиоци душевиога делања, тим јасније мора бити да није у питању као нешто битно спољни облик мождане коре, него да је ту главно број оних нервних творевипа, нарочито ганглиских тела, садрлсаних у појединим деловима коре. Изгледа са свим неиојмљиво како би све то морало да буде, кад би се о злочиначким склоностима индивидуе судило по поретку и току можданих вијуга. Зар против тога нису и сви они приговори, чињени Галовој Фрепологији због њених психолошких погрешака? Зар није злочин крајњи ресултат у чптавом низу компликованих појава душе? Зар неће тих аномалија, злочиицима специФичних, бити и у вијугама мозга оних само тако званих незлочинаца, јер број кажњених злочинаца мањи је од правог броја злочинаца у погледу на сва почињена злочина дела, пошто истражна власт и државни тужилац не стижу да све ухвате, те тако многи од ових заврше живот као »честити" људи ? И зар не би могле бити абнормно

развијене вијуге мозга у многих људи, па да опет не дођу у положај да злочин чине, него да помру од старости, пошто их повољне социјалне прилике чувају од сваког искушења да злочину пристуие? Је ли дакле и тај мозак злочиначки, чији носилац није никакав злочин учинио? Али је, нема сумње, највећа иротивречност у томе, што се неким анатомским знаком или белегом хоКе да обележи једно стање које је ао себи само несигурно, нестално, колебљиво, чији је иојам свагда аодложан ироменама ао времену и месту. А ПОЈам ЗЛОЧИНа заиста је са свим промен/ћИВ. На убиство новорођеног детета, крађу, педерастију народи старога века нису гледали увек као на злочин. Шта више ио неки злочин нашега времена и цивилизације у другим приликама често може да буде дело похвалае храбрости. Тако бива баш и са крађом и отмицом. 11а онда, злочини могу долазити из ниских и сурових осећања, али И ИЗ мотива племенитих и узвишених. Злочину могу водити глупост, незнање, суровост, недовољно васпитање, али И најввћа интелигенција, па баш и сами етички мотиви. »Највећи песници, вели Фр. Холцендорф, трудили су се у својим трагедијама да дока^ку, да лице ирироде иајблагородније, силом околности која надмаша његову снагу воље, може бити доведено дотле, да постане прави, напред решени убица. с< Па зар да ,је код онога који децу своју убија да би их сачувао од норуге, невоље и беде, код онога који, заведен националним осећањем, политичким или религиозним Фанатизмом, чини напред смишљено убиство да га потомство може бити песмом опева и узноси, и код оног који нустога новца ради смакне живот човеку — зар код свих тих људи да је увек једна и иста аномалија у вијугама мозга?... А кад овако разлози самога умовања и теорисања слабе ту докгорину о иарочитој организацији злочинца, она, наравно, мора са свим пасти, чим се докаже да су јој колебљиви и непоуздани темељи, они анатомски Факти на којима је подигнута. А то је, као што смо већ видли и као што наш аутор и даље до појединости излаже, већ учињено. Но ако те морфолошке ненормалности, Бенедиктом иосмагране на мозгу злочинца, и нису тако специФичне, да бисмо с иравом могли узети да је у њима седиште и основа свеколике злочине склоности индивидуе, ипак су оне од великог значаја у колико указују на одлике опште исихичке конституције, које су биле урођене тој индивидуи. Јер сви посматраоци сагласни су у томе, да су ове аномалије више или мање јасни зиаци непотпуеог развитка, да значе деФормацију илн засталост у изради мождане површине. Одбацујући закључке Бенедиктове о атавистичкој природи овога мозга и не пристајући уз његова извођења о кривичној одговорности или урачунљивости злочинаца, ипак морамо отворено да признамо, да Бенедикту имамо да будемо захвални за тај анатомско -морФолошки доказ, да на мозгу злочинаца врло често има јасних знакова уро^ене дегенерације, онако исто као што их у разним нијансама често има и на лобањи, као што смо већ видели, а видећемо још како их може бпти и на другим местима тела. Организација осталога тела у злочинаци. Мислимо да смо довољно доказали, да се деФормитети и апомалије, који се налазе на лобањи и мозгу злочинаца, не смеју узети за специФично злочиначке белеге, него за знаке