Полицијски гласник

234

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 31

изрођавања или несавршенства у развитку, од којих једиог или њих више може у исто време бити на разним органима. Појава дегенеративне природе има на индивидуама свих класа човекова друштва, али су чешћи у нижих слојева др/штвених као обележје несавршенства и заосгалости у организацији, а најчешћи су и но најјасније изражени у класама злочинаца. Да видимо, дакле, општи састав тела у злочинаца. И старија и новија посматрања казују, да је конституцуја тела злочинаца у оиште оскудна, неиотауна, рђава. То је Факат, који се објашњава иорекдом и одношајима у којима живе класе злочинаца. Огромна већина злочинаца је из нижих, сиротињских класа друштвених, у којих је болешљивост и смртносг далеко чешћа и већа него у имућних класа. Ствар је већ доказана да је пуно злочинаца од родитеља у пијанство и порок запалих или конституционалним болестима заражених; да их је премного који пате од мана и недуга урођених им или у раној младости задобивених, и да свака слабост организације иде на горе услед тога што се и сами подају необузданом животу, раскалашности и иићу. Велики део злочинаца у детињству растао је у оскудици срестава за живот и под утицајима здрављу противним, а живећи по том годинама у казненим заводима стоји непрекидно у приликама развитку и чувању здравља увек супротним. Све је ово утврђено обилним статистичким подацима у том погледу над злочинцима кад улазе у казнене заводе, као и у подацима о томе за време њихова борављења тамо. Резултатје: телесни састав злочиначких класа характерисан је оронулом и лошом организацијом. Колику ће висину тело достићи у растењу, зависи од прилика у којима расти, од ваздуха, хране, занимања и рада, од тога да ли се живи у слободи или затворено и др., а нарочито од утицаја наслеђем. Што бољег и обилнијег храњења, што се јаче иомаже телесним радом развијање мишића за време растења — тим тело долази до потлунијег облика свога растући и у висину. Са друге стране несумњиво је да то зависи и од особености расе и породице, у колико у извесним границама потомци по правилу висином раста не прелазе претке своје. Особито се иоказују нека абнормна и болесна стања храњења у предака од утицаја на потомство као диспозиција за исту болест или општу слабост тела, те на гај начин ометају организам у развитку у опште, па дакле и у његову расту. Уз старија, и новија испитивања казују да величина тела зависи од утицаја животних прилика. Тако нађено је, да деца имућних класа у 10. години живота имају средњу висину 137,5, на против раденичка деца само 128,3 см., а у 15-годишње су деце бројеви 161,3 и 153,8 см. По истраживањима Аксла Кеја, деца (дечаци и девојчице) сиротињских класа стално остају иза својих вршњака из имућних кругова у величини и тежини тела. Уираво периода развитка нре пубертета у оних се одгађа, као да их нешто притискује те им не да расти. Развитак пубертета у њих је одоцњен, али, кад већ почне, тим иосле иде брже. У детета је природна моћ или подобност да надокнади оно што је у растењу изгубило услед неповољних прилика, само ако они разорљиви утицаји нису сувише јако и дуго делали, у ком опет случају дете је на свагда заостало у развитку, тако да изједначења не може никад бити. Подаци, које у том погледу имамо од разних истраживалаца о деци на казну осуђеној или заводима на поправку преданој, не саглашавају се међусобно. Наш аутор вели, да није имао прилике да у већем броју мери са свим младе осуђенике (од 12 до 14 година), али да има искуства. да деца — осуђеници, како што се исхране у опште тако и висине тела тиче, не изостају иза обичне деце сиромашних класа. Па ни о расту одраслих злочинаца подаци нису сагласни. Кетле узима 168,6 см. за средњу висину тела одраслога Белгијанца, па од 4323 осуђеника, мерена у казненом закоду у Лувену за време од 1860 до 1874 године, преко половину налази да нема ни ту висину тела. У Енглеској има података, ио којима је у злочиница висина ■гела 162,5 а средњи раст одраслог Енглеза се рачуна 169,0 см. уЈомброзо налази висину раста у одраслих осуђеника равну скоро увек типу онога краја из кога су, но у појединим крајевима Италије налази је далеко већом од висине средњега раста у опште. Он то објашњава великим бројем друмских разбојника и убица, којих је стас виши него у ФалсиФикатора, крадљиваца итд., међу тим није располагао великим бројем

ових. Магго је код 98 пијемонтских младих (од 12—20 година) злочинаца нашао раст виши него у вршњака им незлочинаца, на против у одраслих злочинаца налази мањи раст него у нормалних. По правилу тежина тела човекова расти све до четрдесете године живота, а по том опада, те буде као у доба младићско, Као на висину тако и на тезкину тела одношаји околине од огромног су утицаја. У томе су важни Фактори земљиште, клима, храна, занимање, Физичка снага, а пре свега здравље и имућство. Имућни су, сразмерно висини тела им, најтежи. Придржавајући се Кетлових истраживања, узима се, да тело добија своју потпуну тежину истом погпто престане у висину расти; онда тек човек почне да расте и у ширину, да се шири. Наравно, што већа висина тела тим већа и тежина му ; но у по неког висина тела иде несразмерно брже ирема тежини. Узима се да човек тежи толико ки.чограма колико је сантиметара растом виши од једиог метра. То би била нормална тежина, приближно иравилна. На пример, неко је висок 180 см. — тежина његова треба да је 80 килограма, Што се тиче тежине тела у злочинаца, Ломброзо узима, по поређењу са 1331 војником, да је зиатно већа у злочинаца (у Напољу 65-09 кгр. средња ]е тежина код војника према 71-0 код здравих осуђеника). 'Гако и Маро. Противно овим италијанским посматраоцима, Тћотвоп, по својим посматрањима у енглеским казненим заводима узима да је тежина тела у осуђеника просечно мања него у нормалних, тј. у незлочинаца истих годипа живота. Но ако се хоће, као што многи посматраоци чине, у мањој тежини тела злочинаца да види знак њихове дегенерације, иошто се по тежини тела и у етнограФији суди да ли раса иде напред или натраг, није допуштено у том правцу правиги закључке по тежини тела осуђеника за време њихова издржавања казие, јер је утицај затвора махом неповољан по тежину тела. Свакојако тежина тела у осуђеника после неког времена затвора није већ израз њиховог Фактичког стања хранљивости, условљеног само злочиначком природом њиховом. Међу тим баш на то није се довољио обазирало, и онда су наравно и закључци морали бити погрешни. Бер је прибележио тежину тела 2845 осуђеника, и то одмах чим су у завод дошли, па нам је, наиоредо са висином њихова расга, износи у средњој мери, распоређеној на године живота, од 16 — 62 године, за сваких 5 година посебице. Немајући бољих података за поређење, он те своје податке пореди са Кетловим о средњој тежини Белгијаиаца, па их налази више или мање изравнате. А Етел, славни нестор немачких статистичара, поредио их је, вели наш аутор, с људством у Енглеској, па је био добар да му о томе саоншти, како су сви редови циФара веома слични. »Понјто народ енглески у опгите телом никако није нижи од немачког или пруског, па ни од самих Берлинаца, чини ми се, вели Енгел, да се не потврђује да се злочинци рекрутују из класа људи телесно дегенерисаних. Не кријем да ме такав ресултат веома изненађује, јер је тиме не мало уздрмана иоставка да у свему хабитусу људи излази на видик њихово веће имућство" Најзад, Бер нам каже како нема иикаквих података како стоји с телесном тежином појединих класа злочинаца, али ипак држи да сме тврдити да се ни ту не могу паћи сигурне и одређене размере. (Наставиће се).

П0ЖЦИЈ0КИ РЕЧНИК. Општииски послови. Дроцедура код општииских судова за правилио одобрене и извршеие забране Суду општине крушевачке. Петар Матић, терзија овд. по овој под •/. приложеној признаници, којој је рок за исплату прошао још 24 маја ове год. дугује ми 180 динара главног дуга са 12% уговореним интересом од дана прошлог рока до наплате. Како дужник неће на леп начин да ме измири, то сам принуђен наилату судским путем тражити. Зато молим суд, да за обезбеду горње суме, са принадајућим интересом, изволи одобрити и удејствовати забрану на кретност друштвену и то : два гвоздена крсвета, један астал